Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Somborski film Lordana Zafranovića

Antiratna drama „Porajmos 101” snimaće se u Somboru od sredine maja.

Foto 33520 Antiratna drama biće rađena po istoimenom romanu Dušana Savića koji se bavi sudbinama mađarske Jevrejke Žuže, romskog violiniste Paganinija i nemačkog oficira Jozefa, na početku rata u Somboru, a potom u logoru Aušvic. Film će režirati poznati svetski filmski stvaralac Lordan Zafranović. Dušan Jović je scenarista. Govoreći o filmu Zafranović je istakao da će to biti somborski film, kako u pogledu lokacija gde će biti sniman, tako i u pogledu angažmana čitavog ansambla somborskog narodnog pozorišta. Zafranović je dodao da u Somboru postoje uslovi da se na stvaralački način obradi teška tema iz Drugog svetskog rata. - Ovaj film će biti aktuelan u Evropi gde Drugi svetski rat doživljava reviziju sećanja i ta kontura se pomalo ljulja u desnu stranu. Ovaj film, ukoliko ga izradimo kako sam zamislio, biće jedan snažan krik protiv rata, protiv nacionalizama koji rastu, protiv želja da se stvari istorijski okret. Da oni koji su poraženi, zapravo budu pobednici kao što se desilo u nekim republikama bivše Jugoslavije - rekao je Zafranović. Scenarista Jović, je preneo da je baza ovog filmskog projekta roman Dušana Savića, koji se izvorno događa u Sarajevu. - Radnju smo smestili u Sombor kako bi ispričali novu priču u kojoj su tačni i vreme i događaji. Ovo nije komercijalni film, ovo je umetnički film kojim želimo ponovo da podsetimo na stravu i užas koji nam se dešavao. Naša namera je da ovaj film bude dosanjani san Ernesta Bošnjaka i da to bude samo početak jedne inspiracije - objasnio je Jović, dodajući da će film biti realizovan u produkciji Ravangrad filma, uz podršku grada Sombora i Saveza jevrejskih opština Srbije.
Pisac romana „Porajmos 101”, Dušan Savić, zahvalio se Lordanu Zafranoviću što je prepoznao priču i izrazio želju da roman ekranizuje. Podsetio je da je zlo ciklično i često prisutno, kao i na jevrejsku izreku „Uvek smo spremni da oprostimo, ali zaboraviti nećemo nikad”. Nemanja Sarač, član Gradskog veća za kulturu i obrazovanje je naveo da se ulažu ogromni napori u afirmaciju grada i afirmaciju Sombora kao okruženja pogodnog za snimanje filma. On je da naveo da je želja da se prikažu sjajni Somborci, somborska multikulturalnost, prirodna bogatstva među kojima je prirodni rezervat biosfere pod zaštitom UNESKO – Bačko podunavlje. Sarač je podsetio da je u relativno kratkom periodu u Somboru je snimano nekoliko filmova koji su privukli značajnu pažnju i preneo da će se nastaviti podrška filmskoj produkciji na sistematičan način, najpre kroz filmski festival dunavsko-panonske regije. Mihajlo Nestorović, upravnik somborskog Narodnog pozorišta i direktor Direkcije 1. Filmskog festivala dunavsko-panonske regije, koji će biti organizovan u periodu od 10. do 15. septembra, rekao je da će najavljeni film, Sombor još više uzdići i proslaviti i visoko ga mapirati, ne samo na kulturnoj mapi Srbije nego i čitave Evrope. Radni naziv festivala je „Porodica naroda Sombor”, a premijera ovog filma planirana je za otvaranje festivala. Na festivalu će glavna nagrada biti Ernest Bošnjak – nagrada za doprinos razvoju filmske umetnosti.
savamajstor @ Uto, 24.04.2018. 02:53
1. filmski festival dinavsko-panonske regije dušan jović dušan savić ernest bošnjak gradsko veće kultura lordan zafranović nemanja sarač porajmos 101 porodica naroda sombor sombor umetnički film unesco
• Filozofsko pozorište za svako godišnje doba

Somborsko pozorište, u saradnji s Kulturnim centrom, pokreće atraktivan program filozofskog pozorišta sa zanimljivim gostima.

Foto 31968 Ideja Filozofskog pozorišta je da za svako godišnje doba kreira po jedan program sa značajnim gostima iz sveta kulture, umetnosti, filozofije, ekonomije... Koncept projekta Filozofskog pozorišta jeste novi vid tematskog pozorišnog foruma. Prvi, letnji program, „Formule ljubavi”, zakazan je za četvrtak, 14. septembra u 19 časova u Narodnom pozorištu Sombor. Gosti će biti književnica i publicista Mirjana Bobić Mojsilović i psiholog i psihoterapeut dr Zoran Milivojević. Biće prikazane, odnosno izvedene video i pozorišne adaptacije na osnovu teorijskih i književnih dela učesnika. Glumci će biti Ivana V. Jovanović, Branislav Bane Jerković i Radivoje Raša Bukvić. Nakon pozorišnog programa ovo tematsko pozorište „prerašće” u internet forum i druge oblike digitalne komunikacije, uz neizbežne društvene mreže.
- Značajne teme, dramski intonirane, u formi razgovora i debate, određuju mesto okupljanja kroz novi vid komunikacije s publikom, u svetu uobičajeno kao novi vid filozofskog teatra. Prateći program, u saradnji s Turističkom organizacijom grada Sombora i sponzorima i donatorima, daje ton ovom svojevrsnom pozorišnom događaju - u vidu marketing prezentacije - navodi se u najavi Filozofskog pozorišta.
Autor i voditelj programa je Miljana Zrnić, stalni saradnik i koautor Ksenija Liščević, stručni komentator dr Željko Vučković, reditelj Dušan Jović, dizajn je poveren Dejanu Podlipecu, dok je programski direktor Saša Milić (KC „Laza Kostić”), a direktor produkcije Mihajlo Nestorović (Narodno pozorište Sombor).
Ulaznice mogu da se rezervišu na telefon 062/248 020, a njihovo preuzimanje će biti moguće od 11. septembra.
triletrip @ Uto, 05.09.2017. 01:51
branislav jerković dejan podlipec dr zoran milivojević društvo dušan jović filozofija filozofsko pozorište ivana v. jovanović komunikacija ksenija liščević kultura mihajlo nestorović miljana zrnić mirjana bobić mojsilović narodno pozorište sombor pozorište radivoje bukvić saša milić sombor turistička organizacija grada sombora željko vučković
• Novi spot Zorane Iđuški

Mlada somborska pevačica objavila je spot za pesmu „Ima dana”.

Spot je zvanično objavljen pre nešto više od mesec dana. Pesma „Ima dana” je, kako kaže talentovana umetnica, u modernijem starogradskom stilu uz zvuke tambura. Kompletan spot snimljen je u našem gradu. - Bilo mi je zadovoljstvo što sam imala priliku da sarađujem sa poznatim glumcem Slavenom Došlom baš za moju prvu pesmu - rekla je Zorana Iđuški ističući da je izuzetno zadovoljna kako je sve na kraju ispalo. Režiju spota potpisuje glumac somborskog pozorišta Dušan Jović. Snimatelj i montažer bio je Milan Đurđević iz agencije Bitbox.
Mlada somborska umetnica, koju zovu i primadona starogradske muzike, je podsetila da je muziku uradio Marko Parčetić, dok je tekst pesme „Ima dana” delo Dragana Milicevića. Dvadesettrogodišnja Somborka svoje prve muzičke korake napravila je u somborskoj muzičkoj školi.
savamajstor @ Uto, 21.02.2017. 06:43
agencija bitbox dragan milićević dušan jović kultura marko parčetić milan đurđević đuka pesma ima dana slaven došlo sombor spot zorana iđuški
• Solidnih sedamdeset godina

Narodno pozorište Sombor obeležilo je u petak, 25. novembra svoj dan, ali i 70. godišnjicu osnivanja profesionalnog glumačkog ansambla.

Foto 29498Foto 29497Povodom sedamdesetogodišnjice profesionalnog glumačkog ansambla Narodno pozorište Sombor objavilo je monografiju autora Dušana Jovića, u kojoj su pobrojane predstave koje su u proteklih sedam decenija igrane na sceni somborskog teatra, podeljene prema upravnicima, od Svetislava Tornjanskog, preko Josipa Žige Jasenovića, Nikole Pece Petrovića do današnjeg Mihajla Nestorovića, koji je i otvorio svečanu akademiju. U monografiji je objavljen i niz tekstova o upravnicima, ali i oni iz pera bivših prvih ljudi somborskog pozorišta. Knjiga je ilustrovana fotografijama starih predstava i plakatima, dakle radi se o jednom vrednom dokumentu o proteklih sedam decenija somborskog pozorišnog života.
- Došli smo ovde, zaljubili se u ovaj prelepi grad, u pozorišnu umetnost koja se rađa u ovom divnom Talijinom hramu. Mnogi od nas ostali smo ovde, i dalje zaljubljeni u Sombor. Da su Somborci zaista voleli pozorište i pozorišnu umetnost, kazuje činjenica da su pre 134 godine lepo seli za sto i rešili da izgrade zgradu za pozorište. I tako bi. Osnovali su akcionarsko društvo, skupili su novac i za manje od devet meseci podigli ovo velelepno zdanje u kojem smo mi večeras u slavu pozorišta i umetnosti. Pre tačno 70 godina stvorila se potreba da se organizuje i osnuje profesionalno pozorište koje danas s ponosom nosi ime Narodno pozorište Sombor – kazao je Mihajlo Nestorović, direktor Narodnog pozorišta Sombor.
Glumac sa trenutno najdužim glumačkim stažom u somborskom pozorištu je David Tasić Daf, koji sada živi penzionerske dane, ali ipak povremeno zaigra na daskama koje život znače.
- Somborska publika je strašno zahtevna. Mi napravimo predstavu za koju bi druga pozorišta bila presrećna da je imaju na repertoaru, a Somborci kažu: nije to loše, ali umete vi to i bolje. Srećan sam što sam došao u ovaj grad, mada sam za neke još uvek „dođoš“, ali ovo je moj grad. Ja sam rođeni Kragujevčanin, mladost sam proveo tamo, karijeru sam počeo ovde i kada bi se ponovo rodio, opet bih došao u Sombor. Ljudi dele gradove na velike i male. Ja mislim da nema velikih i malih gradova. Grad ne čine zgrade, ulice, bulevari, grad čine ljudi, Somborci, koji su predivni ljudi – ispričao je David Tasić Daf. Legenda somborskog glumišta podsetio se kako je izgledao njegov prvi dolazak u Sombor.
- Prvo što mi je palo u oči je tabla na kojoj je pisalo „zabranjeno parkiranje biciklova i motociklova“. Pomislio sam, mili bože, kud sam zaš'o! Kada sam saznao da ću ići u Sombor, rekao sam to drugarima u Kragujevcu, a oni su pitali gde ti je to? Gledali smo mapu, a jedan od drugara, zvali smo ga Mile Vrag kaže – budalo, pa ovo je u Mađarskoj. Elem, došao sam u Sombor ujutro i prvi čovek koga sam upoznao bio je čuveni Mirko Galac, zvani Nestor. Prva predstava koju sam video bio je neki Nušić, katastrofa od predstave. Prvu premijeru u Somboru sam odigrao 31. decembra 1967. godine – rekao je David Tasić Daf, koji je tokom svoje karijere igaro u predstavama koje su režirali najbolji jugoslovenski i srpski režiseri. Imao je mnogo glavnih i sporednih uloga. Posebno se seća upravnika i reditelja Nikole Pece Petrovića, a drugi čovek koji je obeležio njegov rad je reditelj Muci Draškić.
- To je čovek koga sam obožavao. Kada nisam imao probe, sedeo sam u gledalištu i krao „zanat“. Treći ključni čovek za mene bio je Dejan Mijač. Mogu da kažem da sam sa njima završio tri akademije – podsetio se David Tasić Daf i nastavio priču o mesec dana gostovanja somborskog pozorišta u Meksiku.
- Odlazimo u zemlju o kojoj sam znao samo iz filmova. Stižete u glavni grad Meksiko, koji je tada imao 16-17 miliona stanovnika. Stigli smo dan pre 1. maja i bili smo smešteni u hotelu u samom centru grada, preko puta nam je bio Suarezov spomenik. Ujutro 1. maja me je probudila zaglušujuća buka, pogledam kroz prozor i vidim nepreglednu masu ljudi, postrojeni na trgu. U prvomajskoj paradi učestvovalo je dva miliona ljudi! Igrali smo „Ženidbu i udadbu“ i to je bilo veoma zanimljivo iskustvo – rekao je David Tasić Daf.
Na svečanoj akademiji povodom sedamdesetogodišnjice profesionalnog ansambla Narodnog pozorišta Sombor učestvovala je i književnica i rediteljka Vida Ognjenović, koja je u somborski teatar  došla da režira na poziv upravnice Mirjane Markovinović. Ona je krajem januara 1985. godine na scenu postavila komad Strah i nada Nadežde Mandeljštam Predraga Perišića.
- Mirjana Markovinović je ovo pozorište otvorila prema svetskom repertoaru, a mogu reći i svetu. To je predstava zbog koje je u somborsko pozorište dolazio ambasador Sovjetskog saveza da nas ukori i prekori zašto to radimo, jer je smatrao da je to antisovjetski tekst. Nadežda Mandeljštam je objavila svoje memoare prvo na engleskom, a tajno ih je preneo jedan službenik ambasade. Ta je knjiga u Sovjetskom savezu bila zabranjena i bilo je vrlo smelo od Narodnog pozorišta Sombor da izvede tu predstavu. Naročito problematična je bila jedna pesma o Staljinu, koja je odlična, pa je jednom prilikom neki ataše iz sovjetske ambasade rekao da se barem skine ta pesma. Rekla sam mu da ćemo je skinuti. Predstavu smo tada igrali u Zemunu, glumci su me pitali da li ćemo preskočiti pesmu, a ja sam im rekla da o tome nema ni govora – ispričala je Vida Ognjenović. Ona je kazala da je na scenu somborskog pozorišta iste godine postavila još jednu predstavu čiji autor je bio disident. Bio je to komad Letnji dan Slavomira Mrožeka i igrala se na maloj sceni.
Gost včeri bio je i reditelj Gorčin Stojanović, koji je u Somboru radio nekoliko predstava. Stojanović je kazao da u Srbiji vlada jedan ubrzani zaborav.
- Zaborav, odnosno pamćenje je naša stvar. Ne može na to niko da nas prisili, to moramo sami. Srećom postoje kuće poput somborskog pozorišta koje se bore protiv zaborava, odnosno jednostavno rade svoj posao. Naš posao je da uvažavamo našu tradiciju. Mislim da je zaborav u stvari rezultat nemara, mrljavosti. Ako ima nekog kontinuiteta u ovoj našoj zemlji, to je kontinuitet zaborava. Žao mi je što pričamo o tome, jer Sombor nije dobro mesto za razgovor o tome, za razliku od nekih drugih, ovo je kuća koja je solidna. U bivšoj Jugoslaviji se znalo koja pozorišta vrede, osim onih iz velikih centara. To su bili Varaždin, Bitolj, Sombor, Nova Gorica... Znali ste da ako nešto dođe iz ovih gradova, da će se ceo grad zainteresovati, svi će se sjatiti da pogledaju predstavu – rekao je Gorčin Stojanović. On se osvrnuo i na problem u kulturi koji je traje godinama.
- Svaka vlast kojoj ovo kažem a promenilo ih se dosta, se uvek naljuti. Na delu je jedan organizovani zločinački poduhvat na permanentnom zatiranju srpske kulture. Jer to košta, jer je to nepotrebna knjigovodstvena stavka. Ja živim u gradu u kojem poslednja tri gradonačelnika ne idu u pozorište. Nikada! I to sami kaži. Ja bih voleo da karikiram, ali nije tako – kazao je Gorčin Stojanović.
Jedan od najuspešnijih uprevnika Narodnog pozorišta Sombor, za čijeg mandata je nastala i čuvena predstava Kate Kapuralica, Milivoje Mlađenović obratio se somborskoj publici putem video poruke.
triletrip @ Ned, 27.11.2016. 17:47
david tasić daf dušan jović gorčin stojanović jubilej kultura mirjana markovinović monografija narodno pozorište sombor nikola peca petrović profesionalni ansambl sombor vida ognjenović
• „Sombor za sve”: Zašto se ne biraju kompetentni ljudi (7)

Predsednik UG „Sombor za sve” se na konferenciji za medije održanoj u utorak, 11. oktobra osvrnuo na nedavne smene i ostavke čelnih ljudi nekoliko ustanova kulture.

Foto 29096 Dušan Jović je prokomentarisao kako se u javnim ustanovama smenjuju kompetentni ljudi, a na njihova mesta se postavljaju osobe koje nemaju kompetencije u tim poslovima, pogotovo kada su u pitanju ustanove kulture.
- Prvi formalni razlog za smenu Srđana Aleksića sa mesta direktora KC „Laza Kostić” je da je pečat ustanove koju je vodio neispravan. Taj pečat se koristi od osnivanja Kulturnog centra i takvog ga je nasledio i Aleksić. Druga stvar je da je pre četiri godine menjan statut i trebalo je da se unese i taj natpis na jezicima nacionalnih manjina. Kako je moguće da su Grad Sombor i svi drugi s kojima je sarađivao Kulturni centar tolerisali takav pečat? Da li to znači da su sve fakture, svi dopisi, sva moguća korespodencija nevažeća? Drugi razlog za smenu je bilo to što je Srđan Aleksić dozvolio da Skupština grada Sombora rebalansom budžeta skine sredstva sa računa Kulturnog centra „Laza Kostić”, pa nije završio rekonstrukciju Doma omladine. To je kao da je Grad Sombor odlučio da Vlada Srbije ne donese neki zakon. Nepravilnosti ima i u samom postupku smene. Naime, sednica Upravnog odbora Kulturnog centra nije održana u prostorijama ustanove, nego u Turističkoj organizaciji grada Sombora. Zašto na sednice Upravnog i Nadzornog odbora nije pozvan direktor Aleksić, iako je to predviđeno aktima ustanove? Da li će ikada iko u ovom gradu za nešto da odgovara? Pretpostavljam da će Srđan Aleksić tužiti Grad Sombor za ovakvu nelegalnu smenu i duboko sam uveren da će da dobije taj spor - kazao je Dušan Jović i zaključio da će na šteti biti opet građani Sombora, jer će lokalna samouprava morati da plati odštetu, kao što se to već i dešavalo u nekoliko slučajeva. Jović je prokomentarisao i kadrove koji su postavljeni, kako je naglasio, ne zbog toga što je Aleksić smenjen.
- On se menja čovekom u čijoj biografiji piše da je radio u nekoliko banaka i sa kulturom ima veze zato što odlično svira tamburu, ali bojim se da to nisu adekvatne kompetencije. Pitam se gde je kraj tome svemu? Ako neko želi da vidi, primetiće da je uspešan direktor Galerije „Milan Konjović” iznenada podneo ostavku, dakle čovek koji je izdejstvovao da galerija dobije status ustanove od nacionalnog značaja i vidite ko je došao na njegovo mesto. Sve te ljude poznajem lično i nemam ništa protiv njih, ali se pitam da li bih ja trebao, ako dođem u priliku, da prihvatim mesto direktora, na primer, kafilerije? Po ovoj logici možda bih i mogao - kazao je Dušan Jović. On se zapitao šta će se desiti sa ustanovama kulture za tri-četiri godine, ako ih budu vodili takvi ljudi.
- Stranke se inače ne otimaju za ustanove kulture jer tu nema novca. Opšte je poznato da stranke imaju izvesno bodovanje koja funkcija koliko poena nosi. Naravno, najviše bodova nose direktori javnih komunalnih preduzeća, jer imaju kontrolu nad novcem i zapošljavanjem. Zbog toga kultura nije interesantna, pa se njome vrše potkusurivanja: Trećoj Srbiji nismo dali dovoljno, pa hajde da im damo Kulturni centar, galeriju, ovo-ono - naglasio je Jović.
Dušan Jović je pozvao akademske građane koji imaju kompetencije za vođenje ustanova kulture da konkurišu za mesta direktora, jer će konkursi morati biti raspisani.
- Znamo da su oni formalni i da se unapred zna ko će biti odabran, ali hajde da zatrpamo te konkurse normalnim prijavama, da se prijavi petoro kompetentnih osoba, pa neka onda stave nekompetentne ljude na ta mesta, ako ih nije sramota. Barem da na taj način skrenemo pažnju na ovo što se dešava - rekao je Dušan Jović.
triletrip @ Uto, 11.10.2016. 23:20
društvo dušan jović galerija "milan konjović" kultura kulturni centar "laza kostić" politika skupština grada sombora sombor sombor za sve srđan aleksić
<<>>
12345
. . .
8