Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Zabranio migrantu da sedne na mesto

Večeras je objavljeno da jedan mladić u autobusu za Sombor, nije dozvolio migrantu, sa kupljenom i numerisanom kartom, da zauzme svoje mesto u autobusu.

Foto 25439Incident se završio tako što je migrant nastavio putovanje sedeći na stepenicama autobusa. Očevici su za portal Autonomija ispričali da je migrant star oko 25 godina krenuo da sedne na svoje mesto, ali mu je mladić koji je već tu sedeo rekao da ne može da sedi tu na šta je migrant je, pokazao kartu, za to sedište. Mladić je, kako se navodi, ponovio da ne može da sedne. Migrant je pomoć potražio od vozača, ali ovaj nije reagovao, pa je migrant u nastavku puta sedeo na stepeništu kod vrata autobusa - rekao je očevidac. 
Komesarijat za izbeglice i migracije je u odgovoru SOinfo.org portalu, naveo da se 18. februara u Prihvatnom centru u Somboru nalazilo 234 lica, te da, što se tiče kapaciteta, Centar u Somboru funkcioniše bez ikakvih smetnji. Komesarijat za izbeglice i migracije je naveo da nije nadležan za lica koja borave van azilnih i prihvatnih centara. - Osim podatka da mađarske vlasti primaju dva lica dnevno, radnim danima, u tranzit zone na svojoj granici, nakon čega oni ulaze u azilnu proceduru, Komesarijat ne poseduje podatke ni o kakvim legalnim prelascima migranata u Hrvatsku i Mađarsku, pošto se uglavnom radi o osobama koja ne poseduju odgovarajuće putne isprave i dozvole - piše u odgovoru. Preporučeno nam je da se za pitanja oko ilegalnih prelazaka granice obratimo Ministarstvu unutrašnjih poslova - Uprava granične policije, zaduženoj za kontrolu i čuvanje granice.
Nadležni u KIRS su naveli da u centrima za azil i prihvatnim centrima širom Srbije boravi 5.484 lica, kao i da je procena da se van centara nalazi još oko 800 lica. - Migracije su veoma nepredvidiv proces. Ono što je očigledno je činjenica da ubedljivo najveći broj migranata koji se nalazi na teritoriji naše zemlje ima i dalje čvrstu nameru da nastavi putovanje ka državama Evropske unije - piše u odgovoru Komesarijata za izbeglice i migracije.
savamajstor @ Pet, 21.02.2020. 07:30
autonomija.info azilna procedura centri za azil društvo komesarijat za izbeglice i migracije migranti ministarstvo unutrašnjih poslova prihvatni centar sombor uprava granične policije
• Nova donacija grada Policijskoj upravi

Somborska policija dobila je od lokalne samouprave računarsku opremu i testove na narkotike, a zamenik gradonačelnice Antonio Ratković najavio je skoro postavljanje video nadzora na više mesta u gradu.

Foto 37379Foto 37378 Sombor je bio prvi grad u Srbiji koji je posredstvom lokalnog Saveta za bezbednost saobraćaja nabavio testove na narkotike za Saobraćajnu policiju. U četvrtak je Policijskoj upravi u Somboru uručena nova količina takvih testera. Pored testova renomirane nemačke firme „Dreger”, Policijskoj upravi u Somboru kupljena je računarska i video oprema. Sve je nabavljeno od novca naplaćenog za saobraćajne prekršaje.
Radi bezbednosti u saobraćaju, Sombor bi do kraja godine mogao da dobije i video nadzor.
- Pored opremanja najmlađih i najstarijih učesnika u saobraćaju, imamo priliku da uložimo i u opremanje naše Saobraćajne policije. Ono što nas čeka u narednom periodu, a izuzetno je važno, kako za Policijsku upravu, tako i za sve građane Sombora, je postavljanje video nadzora na teritoriji grada - izjavio je zamenik gradonačelnice i predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja Antonio Ratković.
Načelnik PU Sombor Saša Dmitrašinović zahvalio se na pomoći lokalnoj samoupravi i istakao neophodnost nabavke kvalitetne i savremene opreme, kao uslov za efikasnost rada policije, kako u oblasti suzbijanja kriminaliteta, tako i u oblasti opšte nadležnosti, a posebno u radu Saobraćajne policije.
- U oblasti saobraćaja kroz posebne analize uočili smo da su izuzetno česti uzročnici saobraćajnih nezgoda i saobraćajnih nesreća upravo korišćenje opojnih droga i alkohola, i u tom smislu posebno je značajna ova oprema koju danas dobijamo i koju ćemo koristiti u našem radu kako bismo bili efikasniji, a Sombor ostao i dalje miran i bezbedan grad - rekao je Saša Dmitrašinović.
- Na ovaj način ćemo uspeti da poboljšamo opšte stanje bezbednosti saobraćaja za sve učesnike. Od izuzetne nam je pomoći test za psihoaktivne supstance. Ovo su testovi poslednje generacije koji reaguju na 24 različite vrste psihoaktivnih supstanci - rekao je načelnik Saobraćajne policije Milan Glumac.
triletrip @ Pet, 21.02.2020. 00:11
antonio ratković dreger društvo grad sombor lokalna samouprava milan glumac načelnik pu sombor narko-test policija saobraćajna policija saša dmitrašinović savet za bezbednost saobraćaja sombor
• Grad (bez) budućnosti

Autorski tekst predsednika Narodne alternative i bivšeg gradskog većnika za finansije.

Foto 23246Ovo je tema za razmišljanje svakog Somborca. Mnogi sugrađani razočarano komentarišu kako je Sombor nepovratno unazađen grad, a somborska sela bez perspektive opstanka. Neki se nadaju da nije sve izgubljeno i da nas čeka bolja budućnost. Ima onih koji govore da je ovde sasvim dobro i sve bolje. Deo njih to priča po partijskom zadatku, znajući da obmanjuju sagovornike, dok neki više veruju tuđim rečima nego svojim očima, te nadahnuto ubeđuju druge kako nam nikad nije bilo bolje. Možda njima zaista i nije nikada bilo bolje. No, vratimo se onima koji nisu izgubili nadu da Sombor može da bude grad budućnosti. Šta je u osnovi njihovih nadanja? Vera da je više onih koji žele dobro svom gradu i koji žele da učine sve što mogu za njegovu  dobrobit. Očekivanje od mladih da ostanu u Somboru i bore se za njegovu bolju budućnost. Uzdanje da će najstariji sugrađani više pažnje pokloniti budućnosti svojih potomaka nego simboličnim predizbornim povećanjem penzije (penzije koje im je otela, vlast ne namerava da vrati). Takođe, traže od najboljih među nama da shvate kako nisu samo pojedinci nego i članovi zajednice, te da imaju odgovornost za njenu dobrobit. Konačno, kažu da su prošle razne krize i nevolje, pa će i ova. Nekako, ali će proći. 
Podeliću sa sugrađanima svoje razmišljanje.  
Sombor je grad velikih potencijala a skromnih ostvarenja, više decenija unazad. Razlog tome je partijaško upravljanje javnim resursima koje nije bivalo niti je sada usmereno na dobrobit našeg grada i građana, već prvenstveno na zadovoljavanje ličnih i partijskih interesa. Kad tome dodamo činjenicu negativne kadrovske selekcije, nevolja je kompletna. Neka svako od nas sagleda stanje u našoj lokalnoj zajednici, u svim oblastima njenog funkcionisanja. Uporedimo to sa obećanjima donosilaca odluka i razmislimo šta je sve moglo i može da bude bolje. Usredsredimo se na činjenice i dela. O tome bi lokalni mediji, naročito televizije, trebalo da organizuju javne debate nosilaca vlasti i njihovih političkih oponenata, kao i stručne javnosti. Predlažem i debate na zborovima građana, u svakoj mesnoj zajednici, uključivši i velike gradske tribine. Neposredna komunikacija sa građanima je potrebna i moguća. Zašto je ovo važno? Svedoci smo otuđenosti nosilaca gradske vlasti od naroda i upornog skrivanja detalja gradskih poslova, finansija, tendera, ugovora, zapošljavanja i drugih tema od interesa za građane. Mi nemamo detaljne  uvide u trošenje gradskog novca, koji pripada svim građanima. Uskratiti građane za uvid o osnovu i opravdanosti trošenja svakog budžetskog dinara je politički nemoralno, uvredljivo i pobuđuje sumnju. Obilazak mesnih kancelarija i razgovori s građanima na način koji diktira vlast, ne može da se podvede pod transparentno delovanje gradske vlasti. Isto tako, izveštaji o radu nosilaca gradskih javnih poslova koji više sakrivaju nego što pokazuju. Želim da podsetim na kratak period potpune transparentnosti gradskih poslova, koje sam sproveo uz mnoštvo otpora i koja je ukinuta mojim odlaskom s javne gradske dužnosti. Svi građani su mogli na dnevnom nivou da prate finansijske tokove u našoj gradskoj upravi, kao i u preduzećima i ustanovama čiji je osnivač grad Sombor. Osim toga, imali su dnevni uvid u broj i strukturu zaposlenih u gradskom javnom sektoru (radno mesto, stručna sprema, datum zaposlenja, plata i sva druga primanja). Takođe, svi javni poslovi su zaista bili dostupni javnosti. Zatražio sam popis svih stanova i lokala u gradskom vlasništvu i podatke o njihovom korišćenju, te da građani imaju uvid u to. Mojim odlaskom, sve navedene aktivnosti i odluke su ukinute, a praksa skrivanja javnih poslova je nastavljena do danas. Kako u Somboru, tako i u drugim gradovima i opštinama, kao i na pokrajinskom i nacionalnom nivou vlasti. Zbog tajnovitog ponašanja nosilaca lokalne i viših nivoa vlasti, građani imaju pravo da zahtevaju na uvid sve što sam naveo. Treba da nađemo način da u uslovima medijskog mraka upoznamo građane sa svim detaljima rada gradske vlasti
Kakva je budućnost Sombora? 
Ona zavisi od svih nas, svakog građanina. Ako smo odlučni da budemo društveni subjekti a ne objekti i ako smo rešeni da nesebično i istrajno činimo sve što do nas stoji za dobrobit naše lokalne zajednice, Sombor može postati grad budućnosti! Niko u Somboru ne sme da bude bez prihoda, na ulici, bez struje, vode i grejanja. Nijedno dete ne sme da bude uskraćeno za obrazovanje zbog lošeg materijalnog statusa. Državno poljoprivredno zemljište treba da koriste poljoprivredna gazdinstva žitelja sela, udruženi u zadruge i podržani od svih nivoa vlasti. Poljoprivreda može i treba da bude osnov opstanka i razvoja somborskih sela. Socijalne usluge mogu da budu mnogo šire i bogatije. Podrška porodici je imperativ demografske obnove Sombora i za to može i mora da se obezbedi značajna budžetska podrška. Uloga javne vlasti je da vrši pravednu preraspodelu društvenog bogatstva, umesto svojatanja i zloupotreba istog. Somborski budžet može da bude bogatiji, ali to zahteva ekonomski razvoj za koji su potrebne mere i aktivnosti, lokalne i viših nivoa vlasti, koje se ne sprovode. Međutim, i sadašnji budžet je dovoljan da pokrije sve navedene potrebe, ukoliko bi se njime domaćinski, pravedno i odgovorno raspolagalo. Svedoci smo hvalisanja lokalne vlasti o subvencijama kojima se smanjuje cena boravka u vrtićima. Sombor mora da obezbedi  besplatan i dostupan vrtić za svako dete. I ne samo to, može i mora da obezbedi i besplatne udžbenike i užinu za sve đake osnovnih škola. Pozivam gradonačelnicu i njene mentore iz Novog Sada i Beograda na javnu debatu o ovim temama, kako bi građani čuli na koji način sve rečeno može da se ostvari. Tema od posebnog interesa javnosti je migrantsko pitanje. Građani imaju pravo da na dnevnom nivou imaju uvid u broj i strukturu (starosnu, polnu, porodični status, zemlja porekla, ekonomski ili ratni migranti) migranatske populacije u Somboru i Srbiji, kao i podatke o tome da li je izvršena njihova bezbednosna provera i zdravstvena kontrola. Od naročitog interesa za građane je informacija o stepenu zaštite od najezde ilegalnih migranata i dnevno obaveštavanje javnosti o tome. Takođe, informaciju o planovima odlaska i dužini zadržavanja migranata u Somboru i Srbiji. Predstavnici vlasti su dužni da obaveste građane o planovima naseljavanja migranata i da o tome raspišu referendum. Sombor više ne sme da bude u rukama bratije i družine iz Beograda i Novog Sada. Njihov cilj nije razvoj Sombora već im somborski resursi služe za lično bogaćenje a građane tretiraju isključivo kao birače, koje agresivno vrbuju za podršku političkoj tiraniji koju živimo. Njihovi trabanti u Somboru u tome nalaze svoje lične motive i interese. Najvažniji narodni posao koji moramo da obavimo jeste smena autokratskog režima. Da bismo to postigli, potrebno je da se izborimo za slobodne i poštene izbore. Preduslov za to je narodni otpor bezumlju i tiraniji, koja poprima sve šire razmere. A otpor mogu da preduzmu građani oslobođeni straha, otporni na bezočnu režimsku propagandu, pritiske i nepristojne ponude režimskih skupljača glasova. Tek tada ćemo biti u prilici da biramo autentične narodne predstavnike i obezbedimo dobru budućnost narodu i državi.
Izvor: Siniša Todorović | savamajstor @ Čet, 20.02.2020. 08:30
autorski tekst društvo javni prihodi mesne zajednice migrantsko pitanje narodna alternativa siniša todorović socijalne usluge sombor zborovi građana
• Služba pa litija za svetinje u Crnoj Gori

Organizatori obaveštavaju da večerašnji skup podrške „Ne damo svetinje” počinje u 17 sati.

Foto 37371 Litiju za spas svetinja u Crnog Gori i za narodno jedinstvo i slogu iniciralo je Zavičajno udruženje Srba „Korijeni”. Kako su naveli, litija podrške srpskom narodu u Crnoj Gori zakazana ta sredu, 20. februar u 17 časova. Predviđeno je da događaj počne večernjim bogosluženjem u hramu Svetog velikomučenika Georgija. Po završetku službe, okupljeni građani će ispred crkve, sa Trga Svetog Đorđa krenuti u šetnju centralnim gradskim ulicama. Organizatori su pozvali građane da na litiju ponesu sveću, ikonu ili zastavu Srbije.
Zavičajno udruženje Srba Korijeni navodi da se litija organizuje u skladu sa pozivom Patrijarha srpskog Irineja „na nacionalno jedinstvo i slogu”.
savamajstor @ Čet, 20.02.2020. 01:16
crkva svetog velikomučenika georgija društvo litija litija za spas svetonja u crnoj gori ne damo svetinje patrijarh srpski irinej sombor trg svetog đorđa zavičajno udruženje srba korijeni
• Hrvatska, BiH i Mađarska „guraju” migrante u Srbiju

- U Srbiji je ove zime od 6.500 do 7.000 migranata, što je najviše od zatvaranja balkanske rute u martu 2016. godine, a najbrojniji su iz Avganistana i Pakistana, potom Irana i Iraka, i država severne Afrike - preneo je N1 navode Politike.

Foto 25439Prestonički dnevni list navodi da je prema procenama državnog Komesarijata za izbeglice i migracije, u Srbiji oko 6.500 migranata, a da sličan broj, oko 6.600 lica, predočen i u izveštaju UNHCR-a. Centar za pomoć tražiocima azila kaže da je u Srbiji najmanje sedam hiljada migranata. Sadašnje jezgro migranata u Srbiji, kako navodi list, ne puni se samo prilivom iz Grčke, preko Severne Makedonije ili Albanije, već i povratnim talasima iz Hrvatske, BiH i Mađarske. Politika navodi da se radi o takozvanom „izgurivanju”, metodi koju primenjuju policijske i pogranične službe susednih zemalja. Pišu i da su međunarodne humanitarne organizacije dokumentovale slučajeve lančanog izgurivanja - iz Slovenije u Hrvatsku, iz Hrvatske u BiH, a odatle u Srbiju. Takvom metodom je, kako se navodi, prema podacima Centra za pomoć tražiocima azila, od januara do sredine septembra 2019. godine iz okolnih zemalja izgurano 1.256 migranata. Najviše iz Hrvatske i Mađarske. Procenjuje se da duž granice Mađarske, Hrvatske i BiH ima oko hiljadu migranata koji vrebaju priliku za ilegalan prelazak
Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije rekla je da je od marta 2016. godine u prihvatnim centrima u Srbiji boravilo između 2,5 i 3,5 hiljade migranata. Sada ih je oko 5,5 hiljada. Prema njenim rečima, ukupni kapacitet 17 centara je oko 6.000 mesta, s tim da se može obezbediti i koja stotina više. Problem je što, pa njenim navodima, migranti izbegavaju smeštaj u centrima u Preševu, Beloj Palanci ili Pirotu jer žele da budu bliže granicama EU kroz koje očajnički traže prolaz.
SOinfo.org se u nekoliko navrata, pa i tokom večeri, obratio komesarijatu za izbeglice i migracije sa pitanjima vezanim za situaciju u Somboru, ilegalnim i leganim prelascima migranata na teritoriju Evropske unije, konkretno u Mađarsku i Hrvatsku. 
Izvor: N1info | savamajstor @ Sre, 19.02.2020. 08:00
bosna i hercegovina centar za pomoć tražiocima azila društvo hrvatska izgurivanje komesarijat za izbeglice i migracije mađarska migranti politika prihvatni centar sombor svetlana palić unhcr
>>
1234
. . .
1066