Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Glumci najavljuju štrajk!

Skupština grada Sombora, je na današnjoj sednici, za v.d. direktora Narodnog pozorišta Sombor, imenovala Vesnu Paštrović. Glumački ansambl je u dopisu ukazao da su na skupštinskom zasedanju izrečene notorne laži.

Foto 28177- Svedoci smo, po ko zna koji put, primene sile i laži aktuelne vlasti. Naime, kako je na sednici izrečeno, Osnivač je bio prinuđen na ovaj korak jer proces konkursa za izbor direktora nije sproveden od strane UO pozorišta. Obzirom da zaposleni imaju predstavnike u Upravnom odboru, znamo da je to notorna laž. UO je mesecima pokušavao da dobije instrukcije od Osnivača po pitanju raspisivanja konkursa, da bi nakon samoinicijativnog stavljanja te tačke na dnevni red, sednica bila volšebno otkazana i bez obrazloženja nikad više stavljena na dnevni red. Podsetimo, zaposleni Narodnog pozorišta Sombor uputili su 11. marta dopis u kome predlažu kandidata iz redova zaposlenih. Dopis, iako je bio potkrepljen potpisima skoro svih zaposlenih, od stane Gradonačelnice ostao je izignorisan. Bez obzira na to, 21. marta održana je sednica Odbora za kadrovsko-imunitetska pitanja koja usvaja odluku da Skupštini grada predloži Vesnu Paštrović. Jutro kasnije, ansambl Pozorišta ponovo upućuje dopis koji je kao rezultat proizveo neuspešan sastanak sa Gradonačelnicom, u kome je jedini argument za Paštrovićevu bio „dajmo joj šansu”, dakle ne navodeći nijedan razlog šta je to što pomenutu glumicu, čija je biografija sačinjenja od projekata koji pripadaju mahom bulevarskom i komercijalnom pozorištu, preporučuje za bilo koju rukovodeću poziciju u institucionalnom teatru, sem bliskosti vladajućoj stranci.
Predlog zaposlenih za v.d. direktora Narodnog pozorišta Sombor bila je Bojana Kovačević, osoba koja već sedam godina radi u Narodnom pozorištu Sombor, pretežno u oblasti međunarodne saradnje. Kako navode, od početka njenog rada, Pozorište je učestvovalo na više pozorišnih festivala u inostranstvu i regionu, a ostvarene su i brojne saradnje u vidu gostovanja i razmene predstava. Po formalnom obrazovanju master sociolog, Bojana Kovačević je lice koje pozorišna javnost Srbije vezuje za Narodno pozorište Sombor, i prema podršci koja stiže ovih dana, kako od pojedinaca tako i institucija, jasno je da je kompletna pozorišna javnost nedvosmisleno na strani ansambla Pozorišta. Narodno pozorište Sombor poznato je kao jedno od najboljih u našoj zemlji i taj status uživa već desetinama godina. Za to je u mnogome zaslužna njegova stabilnost i stalnost ljudi koji su ovu kuću vodili. U to ime, u ime odbrane časti, umetnosti i tradicije Narodnog pozorišta Sombor, glumački ansambl će se boriti svim zakonskim sredstvima protiv ovog nasilja vlasti nad pozorištem i umetnošću uopšte. Osnivača, sa svim svojim telima i organima koji su učestvovali u donošenju ove odluke, kao i gospođu Paštrović, smatramo lično odgovornim za sve što će se u narednom periodu događati u Narodnom pozorištu Sombor. Iako je izlazak na scenu najveća radost glumaca, bojimo se da nam Osnivač svojim bahatim ponašanjem i ignorantskom politikom ne ostavlja ni jednu drugu opciju do – štrajk!
Dopis su potpisali članovi glumačkog ansambla Narodnog pozorišta Sombor: Saša Torlaković, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Pero Stojančević, Srđan Aleksić, Milijana Makević, Branislav Jerković, Marko Marković, Ninoslav Đorđević, Nemanja Bakić, Dragana Šuša, Vanja Nenadić, Danica Grubački, Aleksandar Ristoski.
savamajstor @ Pon, 25.03.2019. 15:19
aleksandar ristoski biljana keskenović bojana kovačević branislav jerković danica grubački dragana šuša glumački ansambl gradonačelnica ivana v. jovanović kultura marko marković milijana makević narodno pozorište sombor nemanja bakić ninoslav đorđević pero stojančević saša torlaković skupština grada sombora sombor srđan aleksić vanja nenadić vd direktora vesna paštrović
• Vek oslobođenja u Prvom svetskom ratu

Delegacija grada položila je vence na spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu i spomenik majoru Nikoli Iliću Bajki, a u nastavku obeležavanja veka oslobođenja grada organizovani su programi na Trgu Svetog Đorđa, dečijem odeljenju GB Karlo Bijelicki, odnosno Narodnom pozorištu.

Foto 34500Foto 34496Foto 34499Miroslav Kovačić, gradski većnik za komunalnu oblast, Sava Dojić gradski većnik za oblast finansija i pomoćnik gradonačelnice za oblast ekonomskog razvoja Mirko Bezbradica odali su počast vojnicima koji su poginuli oslobađajući Sombor od Austrougarske vlasti pre tačno sto godina, 13. novembra 1918. godine. Major Nikola Ilić Bajka je sa četom ušao u Sombor 13. novembra i građani Sombora ovaj dan smatraju danom prisajedinjenja Sombora matici Srbiji, što se zvanično dogodilo 25. novembra na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i svih Slovena kada su Kraljevini Srbiji pripojeni Banat, Bačka i Baranja. Organizatori Svenarodne proslave Stogodišnjice oslobođenja Sombora, na Trgu Svetog Đorđa, su program posvetili srpskim vojnicima, njihovoj hrabrosti i žrtvi koju su podneli. Podsetili su na to koliko je bilo značajno angažovanje Mihajlo Pupin u Prvom svetskom ratu, te kako se odlukom tadašnjeg predsednika SAD, Vudroa Vilsona, srpski barjak zavijorio na predsedničkoj rezidenciji Bele kuće. Čuli su se i stihovi čuvenih pesama čiji je motiv bio solunski front i albanska golgota. Obeležavanje veka oslobođenja nastavljeno je u GB Karlo Bijelicki. Predstavljena je knjiga „Od doseljenja do prisajedinjenja - Prvaci Srba u Vojvodini” Miroslava Jaćimovića. - Kao neraskidiv deo istorije srpskog naroda i države Srbije, ostavila je dubok trag u prošlosti i kao takva dala je mnogobrojne prvake koji su obeležili važan politički, vojni i kulturni segment istorije ili epohe grada, oblasti, pokrajine, zemlje i regiona koji su obeležili su jedan, možda kratak ali izuzetno bitan, istorijski period - piše u predgovoru knjige.
Proslava stogodišnjice oslobođanja grada od Austro-ugarske vlasti zaokružena je scensko-muzičkim programom „Veliki dani 1918.”. - Oko tog detalja spleteno je nekoliko izmišljenih događaja iz svakodnevnog života Srba i Bunjevaca i njihovih predvodnika (Joce Laloševića i Antuna Bošnjaka). Koliko veliki događaji remete svakodnevni život čestitih Somboraca – to je pitanje koje se nenametljivo javlja u ovoj scensko-muzičkoj formi - rekao je scenarista i režiser Milivoje Mlađenović. Pored glumačke postave Saša Torlaković, Biljana Keskenović, Srđan Aleksić, Pera Stojančević, Dragana Šuša, Marko Marković i Nemanja Bakić, učestvovali su Mešoviti hor Somborskog pevačkog društva i tamburaški orkestar Dušana Gladića iz Apatina.
savamajstor @ Sre, 14.11.2018. 08:00
antun bošnjak biljana keskenović član gradskog veća dragana šuša društvo dušan gladić iz apatina joca lalošević major nikola ilić bajka marko marković mešoviti hor somborskog pevačkog društva milivoje mlađenović mirko bezbradica miroslav kovačić nemanja bakić pera stojančević saša torlaković sava dojić sombor srbi i bunjevci srđan aleksić tamburaški orkestar velika narodna skupština veliki dani 1918
• Da je Sombor postao Holivud....

U susret premijeri predstave „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorskog projekta Kokana Mladenovića, inspirisanog dramom Radoslava Zlatana Dorića, u Narodnom pozorištu Sombor priređeno je veče posvećeno kinematografu Ernestu Bošnjaku.

Foto 33069Foto 33068 Domaćin večeri bio je Radoslav Zelenović, stručni konsultant na novoj predstavi, čija je premijera zakazana za 17. februar, a njegov gost bio je Kokan Mladenović, kao i glumci i autorska ekipa predstave. Radoslav Zelenović je bivši urednik Filmske redakcije RTS-a, kao i Arhiva Jugoslovenske kinoteke, a danas je upravnik Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. On je ovom prilikom predstavio stvaralačku ličnu kartu Ernesta Bošnjaka, ispričao zanimljive priče o životu, radu, idejama i problemima sa kojima se susretao istinski pionir filma.
- Pokušaćemo na neki način da vam ispričamo priču i da otrgnemo od zaborava čuvenog Somborca Ernesta Bošnjaka, pionira jugoslovenskog filma - istakao je na početku večeri direktor Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović.
Publika je bila u prilici da čuje mnoge zanimljive priče o Ernestu Bošnjaku, ali i da pogleda njegove filmove, koje verovatno ranije nije imala prilike nigde da vidi: Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju u Somboru (1912), Probne snimke prve jugoslovenske tvornice filmova (1923), Pokušaj umetničkog filma Ernesta Bošnjaka (1925), Moja draga kolevka (1924), Ovde traži pa ćeš pronaći milijon (1925), Fudbalska utakmica (1930) i Skautske vežbe u Somboru (1930).
- Bošnjak je bio jedna renesansna ličnost. On se pre svega bavio štampanjem novina i mnogo toga drugog, ali je od početka imao fiks-ideju da u Somboru napravi fabriku filma. Otkud ta lucidnost i ta pamet u nekom trenutku kad se uopšte nije znalo u šta će film da se izrodi? Otkud tom čoveku ideja da već 1906. godine ima svoj bioskop u vašem gradu? Lajt motiv njegovog stvaralaštva je bio igrani film, kao jedna zahtevna forma, što pokazuje da je reč o čoveku neverovatnih ideja. Filmom su se u to vreme bavili bogati ljudi. Film je bio skupa zabava. U takvom kontekstu, kada film nije bio daleko od vašarske zabave, pojavljuje se čovek poput Ernesta Bošnjaka koji je shvatio da je film nešto sa čime može da se radi i od čega može da se živi. Naravno, to mu se kasnije obilo o glavu jer je 400.000 dinara koje je zaradio u životu kompletno uložio u film i od svega toga ostala je samo filmska traka. Film ne traje mnogo, traje 120 godina, i možda nije promenio vek iza nas ali ga jeste obeležio. Svaka civilizacija ima svoj jezik, a jezik naše civilizacije su pokretne slike. U almanahu iz 1925. stoji podatak da u Kraljevini Jugoslaviji postoji 431 bioskop, 81 u užoj Srbiji i 90 u Vojvodini. Bioskopi su od početka dobro primljeni, ali nažalost, u tranziciji bioskopi su pretvarani u sve i svašta. Na mestu gde je održana prva bioskopska predstava u Beogradu, šesta u Evropi, danas se nalazi kockarnica. Uvek zanemim pred činjenicom da jedan takav prostor nismo uspeli da sačuvamo. Šta bi bilo sa ovom zemljom da je 1914. ili 1923. godine imala svoju fabriku filmova? - istakao je Zelenović.
On je predložio da se razmisli o pravljenju jednog memorijalnog prostora gde bi se sakupilo sve ono što je vezano za Ernesta Bošnjaka, kao i da on dobije svoju ulicu u gradu i da se na taj način dâ na značaju istinskom pioniru filma.
- To što mi radimo u predstavi nije samo taj Ernest Bošnjak koji je obeležio Sombor svoga doba, nego metafora jednog velikog umetnika koji nadrasta i svoj grad i svoje vreme. To neprihvatanje i nerazumevanje onih koji su mogli da učine ovaj grad veličanstvenim, a to se nije dogodilo, nije specifikum samo onoga doba, već se u dobrom kontinuitetu odbacivanja nastavlja do dana današnjeg. Zašto Sombor nije postao fabrika snova ako je neko već žrtvovao svoj život da to postane? Kako smo došli do toga da živimo u gradovima bez bioskopa? Kako smo došli do toga da bioskopa ako ima, onda ih ima isključivo u tržnim centrima? O tom vremenu koje je izgubilo svoju romantiku, o tom vremenu na onaj način na koji ga je Bošnjak doživljavao, kao umetnost koja može da promeni jedan grad, da promeni svet, o tome je naša predstava. Ona je traganje za novim snom. Predstava nema teksta, imaćemo table sa tekstovima kao u nemom filmu, imaćemo živu muziku koja će biti izvođena na sceni. Pravimo predstavu o epohi nemog filma, a to čega smo se dohvatili, to je nešto jako sklisko. To može da bude izuzetno zanimljivo, a može da bude i izuzetna katastrofa jer je žanr nemog filma u pozorištu redak ili ga ni nema. Samo da nam se ne desi da bude nemi film pa da nema ni aplauza - rekao je Kokan Mladenović.
U predstavi Marko Marković igra mladog Ernesta Bošnjaka a David Tasić Daf starog. Pored njih igraju i Ivana V. Jovanović, Minja Peković, Milijana Makević, Vanja Nenadić, Dragana Šuša, Danica Grubački, Branislav Jerković, Nemanja Bakić i Aleksandar Vučković.
- Naš Bošnjak snima film iz pet delova koji mi zovemo Od Panonskog mora do Sombora i taj film, zbog nerazumevanja vlasti i sredine, ostaje nezavršen. Igramo se, ne onoga što je Bošnjak uradio, nego onoga što je mogao da uradi da je bilo više pažnje i razumevanja i da su naše sredine sklonije umetnosti - kazao je Mladenović, kome je ovo dvanaesta predstava koju režira u Somboru.
triletrip @ Sub, 10.02.2018. 12:57
aleksandar vučković branislav jerković danica grubački david tasić daf dragana šuša ernest bošnjak film ivana v. jovanović kinematografija kokan mladenović kultura marko marković milijana makević minja peković narodno pozorište sombor nemanja bakić pozorište premijera radoslav zelenović sombor vanja nenadić
• (Ne)jednaki Evropljani

U sredu, 31. maja u Narodnom pozorištu Sombor premijerno je izvedena predstava „Exit”, nastala u koprodukciji sa Mađarskim državnim pozorištem „Čiki Gergelj” iz Temišvara i Klasičnim pozorištem „Joan Slavić” iz Arada. Komad je prvi put prikazan 21. maja na pozorišnom festivalu „TESZT” u Temišvaru.

Foto 31003Foto 31004 Predstava se igra na četiri jezika, glumci govore, engleski, rumunski, mađarski i srpski, ali je za publiku obezbeđen prevod, tako da razumevanje teksta ne predstavlja nikakav problem. Scenografije u komadu praktično nema, jer se cela radnja odvija u čekaonici u kojoj su se našli ljudi raznih profila – emigranti iz istočne Evrope, čekajući da im dozvole ulazak u Veliku Britaniju, koju vide kao rešenje svih svojih problema. Kako vreme odmiče i neizvesnost oko ulaska u „obećanu zemlju” raste, menjaju se i odnosi prema partnerima, decom i roditeljima, prijateljima. „Exit” je ozbiljna i zanimljiva predstava za one koji ne traže puku zabavu, nego žele da promisle o aktuelnim društvenim kretanjima, a ekonomska migracija u Evropi je svakako jedna takva tema.
Somborska publika je pomalo razočarala, jer je sala Narodnog pozorišta Sombor za ovu premijeru bila poluprazna, popunjen je bio jedino parter. Ipak, oni koji su došli, videli su kakav rezultat daje ideja jednog od najboljih evropskih režisera Arpada Šilinga, da glumce smesti u određenu situaciju i praktično im prepusti formiranje dijaloga tokom proba predstave.
U predstavi igraju: Atila Balaž, Žolt Andraš Bandi, Žolt Čata, Ninoslav Đorđević, Enike Eder, Elek Andrei, Branislav Jerković, Lukač Šandor Matrai, Dragana Šuša, Andrea Tokai, Rihard Vaš i Karmen Vlaga-Bogdan.
triletrip @ Čet, 01.06.2017. 12:31
arad arpad šiling branislav jerković dragana šuša exit klasično pozorište "joan slavic" koprodukcija kultura mađarsko državno pozorište "čiki gergelj" narodno pozorište sombor ninoslav đorđević pozorište premijera rumunija sombor temišvar
• „Exit” o ceni emigracije

U Narodnom pozorištu Sombor u sredu, 31. maja premijerno će biti izvedena predstava „Exit” nastala u koprodukciji sa Mađarskim državnim pozorištem „Čiki Gergelj” iz Temišvara i Klasičnim pozorištem „Joan Slavić” iz Arada.

Foto 30968 Predstava „Exit” je premijerno izveden 21. maja na pozorišnom festivalu „TESZT” u Temišvaru. U predstavi igraju i članovi ansambla somborskog teatra Dragana Šuša, Ninoslav Đorđević i Branislav Jerković. Režiju potpisuje jedan od najznačajnijih evropskih savremenih reditelja Arpad Šiling (Schilling Árpád). Narodno pozorište Sombor se zahvaljujući ovoj koprodukciji našao na jednom od najvažnijih evropskih pozorišnih festivala, ali je uspostavio i saradnju sa dva pozorišta u Rumuniji.
- Ideju da se Narodno pozorište Sombor uključi u ovu koprodukciju dao je direktor Mađarskog nacionalnog pozorišta iz Temišvara Atila Balaž, koji je već i ranije planirao da uspostavi saradnju sa somborskim teatrom – objasnio je Arpad Šiling, reditelj predstave „Exit“.
U predstavi igraju glumci čiji maternji jezik je različit, koji dolaze iz različitih, ali i sličnih kulturnih i društvenih miljea.
- Zaista dolazimo sa raznih strana, ali u mnogo toga imamo slična iskustva. Ako bi smo analizirali političku, društvenu ili kulturnu situaciju tri države iz kojih dolaze protagonisti, mislim da možemo da nađemo pregršt zajedničkih tačaka. Upravo njih smo i tražili tokom rada na predstavi – rekao je Arpad Šiling i dodao da je dodatnu inspiraciju pružala i jezička raznolikost.
- To je bilo teško, ali je dalo i poseban podsticaj. Zaista je zanimljivo kada se engleski, rumunski, srpski i mađarski jezik međusobno nadopunjuju zahvaljujući igri glumaca na sceni – kazao je reditelj.
Arpad Šiling ranije nije poznavao rad Narodnog pozorišta Sombor, ali ga je prilikom odabira glumaca za predstavu oduševila njihova zrelost i pristup audiciji, spremnost Dragane Šuše, Ninoslava Đorđevića i Branislava Jerkovića da se podrede zadacima.
Arpad Šiling je u Mađarskoj osnivač fonda „Krug kredom“ (Krétakör) koje se bavilo alternativnim pozorištem, ali je svoju delatnost proširilo i na druge društvene aspekte.
- „Krug kredom” je decenijama podrazumevao pozorišnu trupu, ali smo pre nekoliko godina za cilj postavili osnivanje radionice, koja će dugoročno obezbediti osnove kritičkog promišljanja u Mađarskoj. Fondacija Krug kredom trenutno se bavi obrazovnim programima, čiji cilj je uspostavljanje evropskih vrednosti, a unutar njih zastupanje mađarskog društva i spoljne saradnje – objasnio je Arpad Šiling.
Predstava „Exit“ je u posebna iz više aspekata, a jedan od njih je da scenarija gotovo i nema, te se ceo komad zasniva na improvizaciji na temu migracije.
- Predstava govori o odvajanju od doma, domovine, o nezamislivim teškoćama prilagođavanja u nepoznato društvo, o krhkosti ljudskog bića u samoći i usamljenosti. Komad govori o neželjenom nadmetanju, o nemogućnosti bekstva od sebe samih. Glumci igraju ljude koji su iz istočne Evrope emigrirali na zapad i to je zajednička crta svih likova, kroz koju se onda pokazuju njihovi individualni obrasci ponašanja. Predstava govori o tome kako se „ruše“ stari odnosi da bi se na njihovom mestu izgradili novi, kako postavljamo sebi nove ciljeve, šta je čovek spreman da uradi i da žrtvuje da bi preživeo. Ova pitanja su posebno zanimljiva u srpsko-mađarsko-rumunskim odnosima. Kakva sećanja i predrasude određuju taj odnos, odnosno kako neka krizna situacija menja etničke i kulturološke razlike – rekao je Arpad Šiling o predstavi.
triletrip @ Pon, 29.05.2017. 02:46
arpad šiling branislav jerković dragana šuša exit koprodukcija kultura narodno pozorište sombor ninoslav đorđević pozorište predstava premijera sombor
>>
12