Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Proterani” investitori, odbačeni projekti i ugašena sela

Pismo Dragana Kneževića, autora projekta Termoelektrana Sombor, povodom neuspele realizacije direktnih investicija od najmanje 35 miliona evra.

Foto 34812 Razmišljao sam, iskren da budem, da li da uopšte dam svoj komentar. Ipak, kao neko ko je odgovoran prema sebi, a svakako i prema gradu u kom živi, moram da se osvrnem na sve ono što je grad Sombor propustio ili bolje rečeno „bacio”. Počeću od samog početka, te 2014. godine zakonom je bilo definisano da se državna zemlja može dati u koncesiju, za rad potreba velikih investicija od državnog značaja. Ja sam, za one koji ne znaju, autor projekta Termoelektrana na biomasu u Somboru. Poznata investiciona kuća NRG group iz Nemačke je krenula u implementaciju tog istog projekta, obzirom da sam bio više nego politički činilac u tim godinama. Savetovao sam tadašnjeg gradonačelnika Sašu Todorovića da krenemo u tom pravcu, tačnije da grad zajedno sa investitorom traži od države koncesiju državnog zemljišta, a na osnovu već navedene investicije. Da tu istu državnu zemlju koju su do tada radili preduzeća AD Aleksa Šantić, AD Gakovo i AD Stanišić damo u potkoncesiju što je tadašnji zakon predviđao, tim istim privrednim subjektima koji bi dobili tu istu državnu zemlju u potkoncesiju, a projektu prodavali biomasu za potrebe fukcionisanja Termoelektrane. Praktično ta navedena tri preduzeća bi opstala narednih trideset godina, a sa njima i radnici odnosno oko 500 radnika. Nažalost, radnici su ostali bez posla, a tri sela ugašena” zbog nečinjenja uprave grada!
Stupa, potom, na snagu novi zakon o državnoj zemlji koji omogućava sve ovo što nam se sada dešava, a to je da nekoliko stotina hektara državne zemlje nestane iz procesa licitacije, a potom imamo bombaške napade i sve drugo. Protokol između grada Sombora i NRG group se na jedvite jade potpisuje 2015. godine uz opstrukciju grada. Iste godine stupa novi zakon o državnoj zemljištu, a mi pred gradom Somborom nastupamo još jednom kao konzorcijum NRG group i NICCO group. NRG group kreće u implementaciju Termoelektrane na biomasu, a NICCO group namerava da gradi fabriku za preradu visoko profitabilnih biljaka gde se na pet do šest hiljada hektara, gazdinstavima soigurava dugoročan ugovor za pomenute kulture, sa neto prihodom od 1.200 - 3.500 evra po hektaru. Nakon nekoliko sastanaka u upravi grada Sombora, na kojima je svaki put prisustvovala i gđa gradonačelnica Dušanka Golubović, NRG group i NICCO group šalju zajedničko Pismo o namerama, a uprava grada Sombora dostavlja nam (zemljišno knjižne karte) za potrebe izrade studije izvodljivosti. Dostavljamo zajedničko Pismo o namerama kao Konzorcijum, ali od uprave grada ni nakon punih pet meseci ne dobijamo dokument za potrebe studije izvodljivosti što je preduslov za investiciju. Na ovakvo ponašanje uprave grada Sombora reaguje gdin Dieter Weiss (Diter Vajs) i gasi ćerku firmu u Srbiji odnosno u Somboru. Ja, o svemu ovome izveštavam koordinatore SNS za Sombor, gdina Đakovića i gdina Popovića, ali se i pored toga stanje ne menja.
Godinu dana kasnije dajem izjavu za Dnevnik N1 o projektu. Nakon ovog mog obraćanja medijima gradonačelnica gđa Golubović inicira na sastanku GrO SNS Sombor moje izbacivanje iz stranke, uz obrazloženje da sam prekršio stranačku disciplinu. O svemu ovome sam izvestio Kabinet predsednika Srbije, a na njihov zahtev, dostavio sam i traženu dokumentaciju. Nedugo zatim NRG group je upućen poziv da se vrati u Srbiju, a organizovan je i sastanak u Kabinetu predsednika Srbije. Nekoliko meseci kasnije NRG group da donosi odluku da se ipak vrati u Srbiju, a predsednik korporacije, gdin Dieter Weiss, meni daje nalog da obavim razgovor sa lokalnom upravom, koji se i pored obećanja koordinatora SNS, gdina Dragana Popovića, nikad nije dogodio, bez obzira na naloge iz Kabineta, odnosno sve razumevanje partnera, Dietera Weissa. Nažalost grad Sombor je ostao nem ili možda bolje reći nezainteresovan za 550 radnih mesta.
Nakon toga gradonačelnica i ja dajemo izjavu za dnevne novine Danas. Gđa gradonačelnica izjavljuje da nije upoznata sa činjenicom da smo pristupili potpisivanju Protoloka o saradnji što Vam može jasno dati do znanja koliko upravu grada Sombora, pa i samu gradonačelnicu interesuje nova radna mesta! Ne stoje ni činjenice koje je iznela gđa gradonačelnica, po kojima projekat ide u pravcu javno-privatnog partnerstva, što ne odgovara istini. Projekat je išao u pravcu direktne investicije i to red veličina oko 35 miliona evra, što se može i pročitati u Danasu.
Na kraju, moram da Vas razočaram još jednim podatkom obzirom da sam autor projekta „Rafinerije bio-dizel goriva” investicione kuće iz Kanade. Prethodna iskustva nisu mi dozvolila da na teritoriji Sombora doprinesem zapošljavanju 1.200 radnika. Iskreno mi je žao što ove investicije nisam mogao realizovati u mom Somboru, koji posle Stapara, neizmerno volim.
Izvor: Dragan Knežević, autor projekat Termoelektrana Sombor | savamajstor @ Pon, 31.12.2018. 09:00
ad aleksa šantić ad graničar ad stanišić dieter weisse dragan knežević dragan popović državna zemlja dušanka golubović gakovo gradonačelnica gradski odbor srpske napredne stranke kabinet predsednika srbije nicco group nrg group pismo o namerama poverenik sns prerada visoko profitabilnih biljaka privreda rafinerija bio-dizel goriva sombor
• Danas: Propala investicija vredna 25 miliona evra

- Srbija još nije spremna za projekte zelene energije, zaključio je pre par meseci predsednik nemačke NRG Grupe Diter Vajs i konačno odustao od inicijative da u Somboru, kao javno-privatno partnerstvo, izgradi toplanu i elektrocentralu na biomasu u šta je bio spreman da uloži oko 25 miliona evra - objavio je dnevni list Danas.

Foto 4880Dragan Knežević, jedan od predstavnika firme Bioenergana, koju je Vajs osnovao u Somboru kako bi realizovao projekat, pokušao je i da obezbedi podršku Srpske napredne stranke za taj projekat. On je za Danas rekao da je saglasnost stigla i iz državnog vrha, ali da lokalne vlasti nisu bile u stanju da se uključe, pa se posle nekoliko godina natezanja, investitor povukao. Knežević sada tvrdi da je zbog tenzija sa lokalom, zabrinut za svoju i bezbednost porodice, posebno nakon isključenja iz članstva naprednjaka, koje je obavljeno, kako kaže, „po nalogu odozgo, i zbog toga što je problem izneo u medije”. Nemačka kompanija NRG Group potpisala je sa tadašnjim somborskim gradonačelnikom Sašom Todorovićem protokol o saradnji. Dokument u koji je Danas imao uvid, zaveden je u pisarnici Gradske uprave 26. juna 2015. pod brojem II-3/11, a podrazumevao je načelnu saglasnost za projekat koji je nemačka firma bila spremna da izgradi. Već naredne godine srpski ogranak NRG Grupe predao je gradskim vlastima pismo o namerama i obiman elaborat u kome je predstavljen projekat. Osnova investicije prema toj studiji je činjenica da se na njivama uništava, često spaljuje organski otpad poput slame, kukuruzovine, energetske trave ili nusproizvodi iz voćnjaka i povrtnjaka, iako se to može iskoristiti kao obnovljiva sirovina za proizvodnju energije. Za rad planiranog postrojenja bioenergana bi koristila ostatke ratarske proizvodnje a proizvođači koji su bili spremni na udruživanje, imali su proizvodnju u okolini Sombora na oko 5.000 hektara. Lokalna vlast se u međuvremenu promenila a nova tvrdi da nema nikakvih saznanja o potpisanom protokolu niti projektu. Posle gotovo godinu dana čekanja na odgovor lokalnih vlasti, NRG Grupa je odlučila da se povuče. – Grad Sombor je 2011. godine, poštujući sve ekološke standarde, izgradio potpuno novu toplanu koja za svoj rad koristi prirodni gas. Toplana je izgrađena sredstvima obezbeđenim iz kredita koji se još uvek otplaćuje. Generalni stav lokalne samouprave je da se ne ulazi u nova zaduženja dok se ne isplate aktuelna dugovanja. S obzirom na to da konkretnu ponudu nemačke firme GGC nemamo, nadležna odeljenja Gradske uprave nisu ni mogla da se izjasne o ulasku u projekat izgradnje toplane i električne centrale na biomasu po modelu javno-privatnog partnerstva – rekla za Danas aktuelna gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
Dragan Knežević tvrdi da je zbog zastoja u razgovorima pokušao da preko SNS dobije podršku i pisao je kabinetu predsednika Aleksandra Vučića odakle mu je zatražena kompletna dokumentacija o slučaju. Prema njegovim informacijama, papiri su prosleđeni nadležnom ministarstvu i on je uspeo da na osnovu toga povrati interesovanje Nemaca. Međutim, pomaka opet nije bilo. Kontaktirao je i partijskog poverenika i medije, nakon čega je isključen iz članstva.
Izvor: Danas - M.N. Stevanović | savamajstor @ Pon, 17.12.2018. 09:00
bioenergana diter vajs dnevni list danas dragan knežević dušanka golubović elektrocentrala gradonačelnica gradska uprava sombor javno-privatno partnerstvo nrg grupa pisarnica privreda sns sombor toplana
• Polugodišnji budžetski prihod ispod 40 odsto

Skupština grada Sombora zasedala je 28. put. Usvojen je izveštaj o izvršenju Budžeta grada Sombora za prvih šest meseci tekuće godine, izveštaji o radu mesnih zajednica, te odluka o finansiranju četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje, ali u ukinuta odluka o raspolaganju objektom Komiteta na Vencu Stepe Stepanovića.

Foto 33035Sednica je zvanično počela informisanjem javnosti i odbornika o preimenovanju odborničke grupe „Dosta je bilo” u „Savez za Sombor”, te izlasku Željka Pujina iz odborničke grupe Srpske napredne stranke. Šef odborničke grupe SPS, Borislav Staničkov je u uvodu sednice pozvao odbornike da izglasaju skidanje tačke dnevnog reda predlog odluke o prestanku važenja za raspodelu prostorija za rad političkih stranaka, vanstranačkih organizacija i sindikata jer se, kako je rekao, „politički nered ne rešava stvaranje drugog nereda”. Predlog nije prihvaćen. Potom se odbornicima obratio Siniša Lazić (DS) ukazujući da su česte promene sedenja odbornika nedopustive. - Nismo hokej tim pa da vi pravite leteće izmene. Prestanite da nas pretumbavate i maltretirate, inače ćemo biti prinuđeni da napustimo skupštinu - rekao je Lazić. Odbornici su u ovom delu sednice prihvatili predlog da se dnevnom redu, po hitnom postupku, pridruži tačka promena članova Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta. Izvršenje Odluke o budžetu grada Sombora za prvih šest meseci 2018. godine obrazložio je većnik za finansije i privredu Sava Dojić. Naveo je da su u ovom periodu ostvareni ukupni prihodi u iznosu od 1.285.809.336 dinara, što čini 39,59 odsto plana prihoda u skladu rebalansom budžeta. - U strukturi prihoda vidimo da je najviše prihoda ostvareno naplatom poreza i to 65,32 odsto od ostvarenih tekućih prihoda, transferi sa viših organa vlasti iznose 20,72 odsto, a drugi prihodi čine 13,96 odsto ostvarenih tekućih prihoda - rekao je Dojić. On je zaključio da je čvrsta finansijska disciplina omogućila pravovremeno servisiranje obaveza. Prvi se za reč javio opozicioni odbornik, Milan Milanko. On je rekao da su se potvrdile njegove sumnje da je vladajuća stranka davala svojim članovima otkaze u javnim preduzećima, kako bi mogli da naplate kazne, te da će, na osnovu dosadašnjeg priliva, ukupan budžet biti izvršen za manje od petinu. Po njemu, represivni režimi uvećavaju prihode od kazni, što se može videti u izveštaju. Ukazao je i da je, za deset odsto, smanjen prihod od poreza na zarade, čemu je sigurno doprineo i „čuveni” investitor iz Bangladeša, koji je nekoliko stotina naših sugrađana ostavio bez plata. Siniša Lazić je u svom obraćanju naveo da u gradu imamo poplavu skaradnih stvari poput trafike na glavnoj ulici te da gradska vlast zaboravlja da hoda po zemlji. On je naveo da ne prepoznaju opšti interes i da je sve trijumf lošeg stila nad suštinom. Sličnim tonom skupštini se obratila i Dunja Prokić. Po njoj, nedopustivo je da se zbog čoveka na bolovanju, o nečemu što se dešavalo do juna, priča tek u novembru. Podsetila je da se oštro suprotstavila dovođenju investitora iz Bangladeša i da se pokazalo da je bila u pravu. Postavila je i pitanje zašto se izdvajaju velika sredstva za uređenje zelenih površina, koje, reklo bi se po objavljenim aktivnostima, uglavnom volonterski sređuju članovi SNS. Upitala je i zašto se na pojedinim konkursima favorizuju udruženja iz Kljajićeva i Stapara, te zašto Sombor plaća 400.000 dinara za članstvo u NALED-u. Potom je Borislav Staničkov (SPS) istakao finansijsku disciplinu kod rashoda, dok je odbornik SNS, Mile Kalember, u svom obraćanju, kritike pojedinih odbornika ocenio kao neargumentovane. - Izvešaj jeste malo zakasnio, ali je odličan. Za godinu i po dana uradili smo više nego neki za 20 godina. Vodimo politiku razvoja i građani vide promenu na bolje - rekao je šef odbornikčke grupe SNS, Zoran Rus, koji nije odgovorio na pitanje Dunje Prokić, o udesu službenog vozila „Vodokanala”, opel Insignija. Rusu je replicirao Siniša Lazić, rekavši da dođe vreme kada talog ispliva na površinu, ali da je to kratkotrajno, te je vladajućoj većini poručio „vrlo brzo će isplivati vaše prevare”. - Nismo čuli nijednu opravdanu kritiku na račun našeg rada, sve ono što je izneto imalo je zlu nameru – da mi ne radimo ništa. Svi oni koji imaju bilo kakvu sumnju da je nešto moglo da se uradi bolje i jeftinije, mogu u skladu sa Zakonom o pristupu javnim informacijama, da traže uvid u dokumentaciju. Kao gradonačelnica Sombora živim normalan život kao svaki običan građanin i želim da učinim nešto za ovaj grad što će omogućiti da se točak sreće za naš grad okrene. Da li je ovo dobro, to će vreme pokazati, ali je isto tako činjenica da smo u ovom procesu svi zajedno, prema tome budimo korektni. Svaka dobronamerna kritika je dobrodošla i ukoliko je opravdana – uvažićemo je. To nas neće  sprečiti da dalje radimo, umesto da sedimo skrštenih ruku bojeći se da ćemo biti kritikovani - rekla je za skupštinskom govornicom gradonačelnica Dušanka Golubović. Siniša Lazić je u novoj replici upitao gradonačelnicu kako će opravdati svoju savest, te opravdati činjenicu da član gradskog veća, na stalnom radu, više meseci ne prisustvuje sednicama? Nakon oduzimanja reči odbornici Prokić, usledila je petominutna pauza i nova rasprava ove odbornice, sa šefom odborničke grupe SNS, nakon koje je usvojen Izveštaj o izvršenju budžeta u prvih šest meseci 2018. godine.
savamajstor @ Sre, 31.10.2018. 08:51
bački monoštor borislav staničkov dalibor forgić darko kosanović dragan knežević društvo ds dunja prokić dušanka golubović gradonačelnica jkp čistoća komitet mesne zajednice milan milanko polugodišnje izvršenje budžeta pu vera gucunja savez za sombor sc soko sela siniša lazić skupština grada snežana periškić sns sombor željko pujin zoran parčetić zoran rus
• Lančuški umesto Pupovca na čelu Zelenila

Predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Parčetić, uputio je odbornicima saziv za 26. sednicu.

Foto 32476Sednica je sazvana za petak, 22. jun u devet časova. Odbornici bi trebalo da razmotre i odluče o 18 tačaka dnevnog reda, među kojima će najvažnija biti Predlog odluke o prvom rebalansu Odluke o budžetu grada Sombora za 2018. godinu. Sednica će početi potvrđivanjem mandata Draganu Kneževiću, novom odborniku sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje. - Odbornici će se izjasniti i o Predlogu revidirane Strategije održivog razvoja grada Sombora za preriod 2014-2020. godine, Predlogu programa razvoja turizma grada Sombora 2017 - 2025, te o setu odluka koje su u prethodnih nekoliko nedelja bile na javnim raspravama - objavljeno je na gradskom sajtu.
Odbornici će odlučiti i o prestanku funkcije direktora i imenovanju vršioca dužnosti direktora JKP Zelenilo. Umesto Miodraga Pupovca predviđeno je da na mesto vršioca dužnosti direktora bude izabran dosadašnji pomoćnik direktora Nikola Lančuški. Skupština će u nastavku doneti odluke o prvim izmenama i dopunama programa poslovanja za 2018. godinu javnih komunalnih preduzeća Vodokanal, Parking servis Sombor, Vodovod u Bezdanu, Prostor, Energana, Čistoća i Zelenilo.
savamajstor @ Uto, 19.06.2018. 03:01
bezdan dragan knežević društvo jkp čistoća jkp energana jkp parking servis jkp prostor jkp vodokanal jkp vodovod jkp zelenilo miodrag pupovac nikola lančuški sela skupština grada sombora sombor strategija održivog razvoja grada sombora 2014-2020 zoran parčetić
• Težnja ka potpunoj ravnopravnosti

Sombor je bio domaćin Konferencije „Žensko liderstvo”, koju su organizovali Komisija za ravnopravnost polova i Ženska odbornička mreža. Prisustvovali su predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost RS, SKGO, Ministarstva odbrane, NALED-a, MUP-a, Ministarstva prosvete, Evropskog pokreta, UNPD kao i nekolicina ekspertkinja srodnih oblasti... Zaključak konferencije, u najkraćem bi glasio, da su žene i dalje u podređenom položaju, kada je u pitanju rukovođenje, odnosno donošenje odluka.

Foto 27240Foto 27238 Konferenciju je u ime domaćina otvorio gradonačelnik Saša Todorović. Po njemu, temu konferencije je moguće sagledati sa dva aspekta. - U današnjem srpskom društvu - ali i na Balkanu, žena se još uvek posmatra na tradicionalistički način. Rekao bih da to i nije tako loše. Moramo imati određenu dozu tradicionalizma, ali ono što rade žene – vredno je divljenja. Ne smatram da postoji jači i slabiji pol, pre bih rekao da je u pitanju sposobnost, a kada je reč o sposobnostima postoje samo razlike na individualnim osnovama. Drugi aspekt se odnosi na to koliko smo mi muškarci u Srbiji svako jutro, svaki dan ili na kraju dana kada rezimiramo šta smo uradili, spremni da se suočimo sa sobom i svojim iracionalnim strahovima, nepriznavanjem da je još neko jednako sposoban kao i mi. Često i sposobniji od nas – objasnio je Todorović. Tamara Savović, odbornica u Skupštini grada i potpredsednica Komisije za ravnopravnost polova je istakla da došlo vreme da žene promene svet na bolje, te da zaslužuju priliku da iskažu svoje potencijale i dobiju jednake šanse kao muškarci. - Kvantitativno smo prisutne zahvaljujući kvotama, ali kvalitativno i dalje nemamo dovoljno upliva u procese donošenja odluka, uprkos neprestanoj borbi da iskažemo svoje potencijale i damo svoj doprinos napretku Srbije. Jednostavno, došlo je vreme da žene dobiju mesta koja im pripadaju zahvaljujući radu, znanju, obraazovanju i time unesu drugačiji, konkretniji pristup u rešavanju problema – navela je Tamara Savović.
Član koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost RS, Dragan Knežević, upoznao je učesnike Konferencije sa dosadašnjim aktivnostima ovog tela, te istakao da su u ovoj oblasti pokrenuta relevantna pitanja, od oktobra 2014. godine. Naglasio je da je Srbija jedina van EU u kojoj se meri indeks rodne ravnopravnost, ali i da je na pragu da se izjednači sa EU standardom od 40 odsto žena na izbornim listama. Trenutno važi pravilo da žene moraju zauzimati najmanje svako treće mesto. Tokom otvarajućeg dela Konferencije govorila je direktorka Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane, Jovanka Šurbatović, koja je praktično inicirala školovanje devojaka na Vojnoj akademiji. Ona je predstavila rezultate nekoliko istraživanja i predočila koliko je bitno što je najzahtevniji državni sistem, kakav je Vojska, prihvatio preporuku za ravnopravno uključivanje žena. Navela je između ostalog da neku od rukovodećih pozicija u Vojci Srbije zauzima 1,37 odsto žena, ali i da, po njenom ličnom mišljenju, još uvek nije sazrelo za ministarku odbrane.
U nastavku konferencije bilo je reči o Značaju učešća žena na rukovodećim pozicijama, Podršci ženskom NVO liderstvu, kreiranju društvene promene, te prevenciji nasilja kroz obrazovni sistem i porodicu. Poslednji segment konferencije „Žensko liderstvo” činile su radionice. Obrađene su teme „žene na selu”, „žene i mediji” i „balans između privatnog i poslovnog života”.
savamajstor @ Pon, 22.02.2016. 03:37
dragan knežević društvo gradonačelnik jovanka šurbatović konferencija žensko liderstvo koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost ministarstvo odbrane radionice rodna ravnopravnost saša todorović sombor tamara savović vojna akademija
>>
12