Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Velikodušni srednjoškolci

Maturanti somborskih srednjih škola su prethodne nedelje učestvovali u akciji dobrovoljnog davanja krvi.

Foto 33503 Crveni krst je pozvao učenike završnih razreda srednje škole da se uključe u akciju i pokažu da im humanost nije zadatak, već način razmišljanja. Prvog dana, 18. aprila, da daju krv prijavilo se 35 učenika Medicinske škole Dr Ružica Rip i Gimnazije Veljko Petrović. Nakon lekarskog pregleda, 17 učenika je dalo krv, od kojih je 14 to učinilo prvi put. Akciji dobrovoljnog davanja krvi, dva dana kasnije, pridružilo se 13 učenika Srednje tehničke škole od kojih je osam uspešno prošlo lekarski pregled. Poslednje nedelje aprila, na spisak dobrovoljnih davalaca krvi biće upisana i imena učenika Srednje poljoprivredno-prehrambene škole i Srednje škole Sveti Sava.
Akcijama dobrovoljnog davanja krvi prisustvovali su Antonio Ratković, zamenik gradonačelinice koji se srednjoškolcima zahvalio na svesnosti o značaju ovakvih akcija i prim. dr Milan Božina, dugogodišnji volonter Crvenog krsta Sombor. Domaćini su podsetili maturante da je Sombor poznat po tradicionalno dobro organizovanim akcijama dobrovoljnog davanja krvi i davaocima koji su krv dali više od 50, ali i stotinu puta.
savamajstor @ Pon, 23.04.2018. 02:50
antonio ratković crveni krst dobrovoljni davaoci krvi dr milan božina gimnazija veljko petrović obrazovanje sombor srednja medicinska škola dr ružica rip srednja poljoprivredno-prehrambena škola srednja škola sveti sava srednja tehnička škola - stš sombor srednje škole
• Dva i po veka medicinske pomoći građanima

U petak, 18. novembra u Narodnom pozorištu Sombor održan je nacionalni simpozijum „Služba hitne medicinske pomoći Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ Sombor – Gde smo bili, gde smo danas?“.

Foto 29445 Foto 29443 Lekare, medicinske tehničare i medicinske sestre i goste simpozijuma pozdravila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. Gradonačelnica je govorila o plemenitosti, hrabrosti i odgovornosti lekarskog poziva, ali i istakla da služba hitne medicinske pomoći može da ostvari svoj zadatak samo ako  je dobro opremljena.
- Naš grad prepoznaje potrebe u zdravstvu i nastojimo da ravnomerno rasporedimo sredstva i obezbedimo da jednako dostupnu, kvalitetnu i blagovremenu zdravstvenu zaštitu imaju i stanovnici 15 sela i sugrađani koji žive u gradu. Upravo je u toj dostupnosti i blagovremenosti važna uloga Službe hitne medicinske pomoći i zbog toga je vaša služba veoma važan partner grada. Ceneći partnerski odnos, grad je u proteklom periodu omogućio da se rekonstruišu i urede prostorije Hitne pomoći i pomogao povezivanje sa donatorima koji su obezbedili opremu i vozila – kazala je Dušanka Golubović.
Prisutnima su se, pre početka stručnog dela simpozijuma obratili i dr Emeše Uri, direktorka Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić” i dr Lazar Račić, član Gradskog veća Grada Sombora za oblast zdravstvene i socijalne zaštite.
Sombor ima najstariju službu medicinske pomoći građanima u Vojvodini, ali i Srbiji. Neka vrsta službe hitne medicinske pomoći organizovana je još pre četvrt milenijuma, što predstavlja neprocenjivu tradiciju.
- Sombor je grad u kojem je prvi put u Vojvodini zvanično organizovana služba hitne medicinske pomoći. Urgentna medicina je oduvek bila pravi ispit znanja, spretnosti i umešnosti medicinara, jer se najteža patološka stanja ne dešavaju samo u naseljenim mestima, samo u bolnicama, naprotiv, vrlo često se dešavaju na nedostupnim mestima. Moramo da se vratimo daleko u istoriju Sombora, sve do 1749. godine, kada je Sombor postao slobodni kraljevski grad. Naime, gradski kapetan je imao obavezu da organizuje pomoć građanima u slučaju elementarnih nepogoda i nesreća, poput požara na primer. Centralna vlast Habsburške monarhije 1775. godine predložila je da se u svim većim mestima organizuje protivpožarna zaštita i služba hitne medicinske pomoći. To nije bila zakonska obaveza, ali se 12. februara 1775. godine desio veliki požar na Trgu Svetog Trojstva, koji je počeo u jednoj kući, a završio se tako što je do temelja izgorelo 11 kuća, bilo je mnogo povređenih, a na zgarištu su pronađena i dva ugljenisana leša. To je bilo dovoljno da magistrat grada Sombora izda uredbu, kojom je određeno da se pregledaju i poprave svi dimnjaci, a najvažnije je da je doneta odluka da se organizuje stalna hirurška služba, odnosno da se ustanovi institucija gradskog hirurga, koji bi imao obavezu da pruža pomoć na licu mesta. Za to mesto se prijavio Norberto Ignac Bonđeli. Tu je bilo malih problema, jer je Bonđeli bio Italijan, a priznavale su se samo diplome iz Habsburške monarhije. Bonđeli je ponovo polagao ispite i 1. marta 1776. godine potpisao je ugovor sa gradom i tako postao prvi gradski hirurg. To je bila prva služba hitne medicinske pomoći – objasnio je prim. dr Vladimir Blanuša na simpozijumu održanom u Narodnom pozorištu Sombor. Gradski hirurg nije smeo da napušta Sombor bez dozvole gradonačelnika i nije mu bilo dozvoljeno da se bavi drugim poslovima, osim onog preciziranog ugovorom sa gradom.
- U ugovoru je između ostalog pisalo i da gradski hirurg svoje dužnosti mora da obavlja besprekorno i staloženo i da se u javnosti mora ponašati kako to dolikuje uglednom i zrelom čoveku – naglasio je prim. dr Vladimir Blanuša.
O Službi hitne medicinske pomoći u Somboru posle 2. Svetskog rata govorio je prim. dr Milan Božina.
- Ekipa hitne medicinske pomoći je pedesetih godina 20. veka bila stacionirana u bolnici a na intervencije je sa sanitetskim vozilom izlazio dežurni lekar. Prema dostupnim podacima 1956. godine imali su 4.500 intervencija. Osnivanjem 1969. godine formirana je posebna služba hitne medicinske pomoći u okviru Doma zdravlja, a u početku su imali četiri lekara i četiri medicinska tehničara, odnosno medicinskih sestara. Prva stalna lekarska ekipa bila je u sastavu dr Vidoje Kulić, dr Živorad Stojanović, dr Tomislav Golubović i dr Stevan Berber, koji je bio načelnik službe. Tada je lekar na teren odlazio sam, a vozač mu je bio posleratni traktorista. Lekar je imao samo torbu u kojoj je bio stetoskop i špricevi. Tada na terenu nije bilo snimanja EKG-a, jer to nije bilo tehnički moguće, a nije davana ni infuzija, jer nije bilo mogućnosti da se uključuje neka komplikovanija terapija – ispričao je dr Milan Božina. On je kazao da je prva mobilna radio-stanica uvedena na inicijativu dr Vidoja Kulića, koja je nabavljena nakon što je uspeo da ubedi tadašnjeg direktora fonda za zdravstveno osiguranje, jer telefonske linije nisu postojale u svim mestima u okolini Sombora. Uskoro su i sve seoske medicinske ambulante opremljene radio-stanicama, pa su tamošnji lekari uspostavljali vezu sa bolnicom tako što su zvali hitnu pomoć u gradu, koja je potom telefonom zvala bolnicu i takvom trojnom vezom su obavljane konsultacije između lekara. Služba hitne medicinske pomoći se tokom narednih decenija stalno razvijala, a 1985. godine dobija i prvog specijalistu urgentne medicine, što je u ono vreme bila treća generacija takvih specijalista u SFRJ, a u Srbiji prva.
- Krajem te godine kupljena su dva Citroena C25 sa visokim krovom, kompletno opremljena sa nosilima, vakuum madracom za imobilizaciju, kardiološkom stolicom, defibrilatorom, EKG-om, aspiratorom i dva hirurška seta za porođaj. Danas je naša služba na čvrstim nogama, što se tiče sanitetskih vozila. Trenutno u svakoj smeni imamo dve lekarske ekipe sa kompletnom medicinskom opremom i vozilima, a treće vozilo je uvek spremno za permanenciju i prevoz bolesnika, dok ostala služe za sanitetski transport. Sada imamo pet kompletno opremljenih vozila, a u jednom je i najsavremeniji defibrilator i ta kola koristimo za prevoz bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom u Institut za kardiovaskularne bolesti u Novom Sadu – kazao je dr Milan Božina.
U stručnom delu simpozijuma izlaganja su imali i prim. dr Snežana Holcer-Vukelić, prim. dr Bogdan Nikolić, dr Ana Kasap i dr Ivan Pešić.
triletrip @ Uto, 22.11.2016. 00:29
dom zdravlja dr đorđe lazić dr ana kasap dr bogdan nikolić dr emeše uri dr ivan pešić dr lazar račić dr milan božina dr snežana holcer vukelić dr vidoje kulić dr vladimir blanuša društvo dušanka golubović gradonačelnica hitna medicinska pomoć istorija jubilej predavanje simpozijum sombor urgentna medicina zdravstvo
• Crveni krst prikazao prvu pomoć vojnicima

U subotu, 13. septembra u kasarni „Aerodrom” aktivisti Crvenog krsta preneli su svoja umeća u prvoj pomoći vojnicima 1. Centra za obuku u Somboru.

Foto 22654 Foto 22656 U subotu je u kasarni Aerodrom realizovan projekat civilno-vojne saradnje „Prva pomoć i samopomoć” u koordinaciji sa Crvenim krstom Grada Sombora, povodom 13. septembra, Svetskog dana prve pomoći. Tokom trosatnog druženja i predavanja u simulacijama povreda, koje su mladi aktivisti somborskog Crvenog krsta priličnpo verno prikazali, vojnici iz somborske kasarne aktivno su učestvovali u spasavanju i zbrinjavanju „povređenih”.
- Izvršena je edukacija profesionalnih pripadnika 1. Centra za obuku Vojske Srbije, prvenstveno vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka generacije septembar u pružanju prve pomoći. Prikazane su im vežbe prve pomoći. Obuci je prisustvovalo 154 vojnika. te oficiri i podoficiri, kao i 19 članova Crvenog krsta - rekao je major Mijailović iz 1. Centra za obuku Vojske Srbije u Somboru.
Volonteri Crvenog krsta, odnosno takmičari, koji su se plasirali na pokrajinsko takmičenje podmlatka i omladine prve pomoći sa markirantima i šminkerima pokušali su da približe prvu pomoć starešinama i vojnicima somborskog garnizona, objasnio je dr Milan Božina, šef Službe hitne medicinske pomoći u Somboru.
- Prva pomoć, kao deo u lancu preživljavanja, pogotovo za nas profesionalce, je veoma bitna. Upoznati su sa osnovnim merama održavanja života, zaustavljanja krvarenja, imobilizacije. Na kraju su vojnici učestvovali u jednoj simulaciji šest različitih povreda. Ovim je počela jedna konkretnija saradnja garnizona i Crvenog krsta u Somboru - kazao je dr Milan Božina.
triletrip @ Pon, 15.09.2014. 00:09
1. centar za obuku crveni krst dr milan božina društvo hitna pomoć prva pomoć sombor vojska srbije volonteri
• Obeležen Svetski dan civilne zaštite

U velikoj sali Županije u petak, 28. februara je obeležen Svetski dan civilne zaštite u organizaciji zapadnobačkog ogranka Sektora za civilnu zaštitu MUP-a Srbije.

Foto 20761Foto 20760 Svetski dan civilne zaštite se od 1990. godine se obeležava svakog 1. marta, kao dan koji treba da podseti na važbost zaštite sigurnosti, imovine i života građana u vanrednim situacijama.
- Danas imamo zadovoljstvo da obeležavamo ovaj dan u situaciji kada naša zemlja preko Sektora za vanredne situacije ponovo uspostavlja neopravdano zapušteni i devastirani sitem civilne zaštite. Ona ponovo dobija na značaju i intenzivno se radi na njenom jačanju i vraćanju ugleda, kako bi se uspostavio pravovremeni i efikasniji odgovor društva na izazove i rizike, kojima smo kao država izloženi. Nesporno je da civilna zaštita mora imati veći značaj u sistemu zaštite i spasavanja građana i da naša država mora ulagati mnogo više snage i sredstava, kako bi se dobro obučile i opremile već formirane specijalizovane jedinice civilne zaštite, kao preko potrebne dodatne snage koje će biti angažovane u vanrednim situacijama - rekao je dr Rajko Majstorović, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga.
Povodom 1. marta, Svetskog dana civilne zaštite, po predlogu načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predraga Marića zahvalnicama su nagrađeni pojedinci i organizacije, koje su 2013. godine ostvarile vredne rezultate u formiranju jedinica civilne zaštite, odnosno zaštiti i spasavanju ljudi i njihove imovine. Priznanje je pripalo Društvu za podvodne aktivnosti iz Apatina, koje je prošle godine pomoglo pri poplavi prošle godine i u potrazi za utopljenicima. Priznanje su dobili i Zoran Milić iz Sombora, inženjer zaštite životne sredine od požara; Dario Jovišić, stručnjak u oblasti zaštite od ugrožavanja zdravlja ljudi, zaposlen u Zavodu za javno zdravlje u Somboru, na mestu šefa hemijsko-toksikološke laboratorije; Žarko Dmitrović iz Sombora, zaposlen u Vatrogasno-spasilačkoj četi u Somboru na mestu šefa smene; te dr Milan Božina, načelnik Službe hitne pomoći, koji je svoje znanje prenosio na volontere u Crvenom krstu i u Civilnoj zaštiti.
triletrip @ Ned, 02.03.2014. 02:38
apatin civilna zaštita dario jovišić dr milan božina dr rajko majstorović društvo društvu za podvodne aktivnosti hitna pomoć ministarstvo unutrašnjih poslova načelnik sektor za vanredne situacije sombor zapadnobački okrug žarko dmitrović zoran milić
• Četiri dobitnika Oktobarske nagrade (1)

Oktobarske nagrade grada Sombora dobili su Nikola Maširević, dr Milan Božina, Srboslav Srba Ivkov i posthumno Radivoj Stokanov.

Foto 7436Na sednici Gradskog veća Grada Sombora održanoj u četvrtak prihvaćen je predlog nadležne Komisije za dodelu Oktobarske nagrade grada Sombora, koja se dodeljuje povodom godišnjice oslobođenja od fašističke okupacije u Drugom svetskom ratu. Laureati su Nikola Maširević, novinar, književnik i tamburaš; Srboslav Srba Ivkov, istaknutog umetnika – izvođača na harmonici i dr Milan Božina, načelnik Službe hitne pomoći i predsednik GKUD „Ravangrad”. Posthumno, nagrada je dodeljena i Radivoju Stokanovu, istoričaru srpske književnosti i kulture, književnom kritičaru i dugogodišnjem uredniku časopisa za kulturu „Dometi“. Nagrade će biti dodeljene na svečanoj sednici Skupštine grada Sombora, u ponedeljak, 21. oktobra, u Narodnom pozorištu, sa početkom u 12 časova. Na Dan oslobođenja, u 14 sati, ispred Županije će biti otvorena i izložba skulptura somborskog likovnog umetnika Pavla Blesića, koju je iniciralo UG „Bunjevačko kolo”. Svemu će prethoditi polaganje venaca na nekoliko spomen obeležja podignutih u sećanje na Drugi svetski rat.
triletrip @ Čet, 17.10.2013. 22:49
21. oktobar dan oslobođenja od fašizma dr milan božina gkud ravangrad izložba nikola maširević oktobarska nagrada pavle blesić praznik radivoj stokanov sombor srboslav srba ivkov stapar
>>
12