- Nedostaje razmena informacija roditelja, nastavnika, učenika, na sastancima i časovima. Potrebna je jača saradnja sa lokalnom zajednicom, opštinskim kancelarijama za mlade, centrima za socijalni rad, domovima zdravlja, upravom policije - objavljeno je u godišnjem izveštaju projekta Škola bez nasilja!

Na teritoriji Grada Sombora  projektom „Škola bez nasilja” obuhvaćeno je svega dve gradske škole, Ivo Lola Ribar i Bratstvo jedinstvo, dok srednjoškolske institucije nisu ni podnosile zahteve za priključenje - saznaje SOinfo.org. Uz već „obeležene”, znak „Škola bez nasilja” očekuje OŠ Petefi Šandor iz Doroslova i još dve osmoljetke iz Zapadno bačkog okruga, Žarko Zrenjanin (Apatin) i Kosta Stamenković (Srpski Miletić, opština Odžaci). Na teritoriji Srbije u ovaj pilot projekat uključeno je 188 škola sa preko 8.000 učenika i deset puta manje nastavnika/profesora.
Istraživanje dvogodišnjeg postojanja „Škola bez nasilja” otkriva da je više nasilnika među osnovcima, od koji je čak 10 odsto nosilo oružje u školu. Izuzetno zabrinjavajuće zvuči podatak da je gotovo polovina učenika prisustvovala nasilju svojih vršnjaka nad profesorima/nastavnicima. Istraživanje je pokazalo da nacionalna pripadnost nije značajan faktor koji bi doprineo učestalosti nasilja, kao i da je fizičko nasilje značajno više izraženo kod dečaka nego kod devojčica.
Pilot projekat „Škola bez nasilja” završava se s krajem školske 2010/11, ali je planirano da kancelariji UNICEF-a, koji je inicijator ovog poduhvata, u narednom ciklusu „pomognu” i druge finansijske institucije i donatori.

Nakon desetogodišnje pauze u Somboru je dodeljena književna nagrada Janoš Herceg. Dobitnik je dr Ištvan Šiling iz Kupusine, lingvista i etnograf, profesor na Učiteljskom fakultetu u Subotici.

U sećanje na 101. godišnjicu rođenja somborskog književnika i akademika, vojvođanskog mađarskog pisca Janoša Hercega u utorak su položeni venci na njegov grob na velikom katoličkom groblju (kojem bi, uzgred budi rečeno, bilo potrebno jedno temeljno šišanje trave i korova). Vence su položili predstavnici Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”, KUD-a Moric Žigmond iz Doroslova, Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Mađarske građanske kasine i predstavnici Kupusine.
Književnu nagradu „Janoš Herceg” pre 13 godina ustanovilo je KUD „Moric Žigmond” iz Doroslova, a nije dodeljena od 2000. godine. Džepno pozorište „Berta Ferenc” rešilo je da obnovi nagradu, a tako i sećanje na poznatog somborskog intelektualca i književnika. Nagrada će biti slika autora iz amaterske Likovne grupe 76. Likovna grupa sliku je odabrala na internom konkursu, među stvaraocima koje ova neformalna organizacija okuplja. Od sledeće godine, likovni umetnik čije će delo biti izabrano za nagradu imaće obezbeđenu organizaciju izložbe na „Susretima” Džepnog pozorišta „Berta Ferenc” - kazao je Jožef J. Fekete, predsednik Džepnog pozorišta, koje na ovaj način želi da uspostavi bližu saradnju sa organizacijama iz grada. Obrazlažući priznanje dodeljeno lingvisti i etnografu Ištvanu Šilingu, Jožef J. Fekete je kao predsednik žirija kazao da nagrada stiže za dugogodišnji etnografski i lingvistički rad i istraživanje kulture i istorije Zapadne Bačke. Ištvan Šiling objavio je do sada 17 knjiga u kojima se bavi istraživanjem predmetne i duhovne bađtine Kupusine i Zapadne Bačke, kao i bivšim i sadašnjim činiocima kulture Sombora i okoline. Njegov rad temelji se na osnovama koje je Janoš Herceg otkrio u vrednostima multietničke i multikulturalne zajednice u Zapadnoj Bačkoj – kazao je Jožef J. Fekete.
Ištvan Šiling, zahvaljujući se na dodeljenoj nagradi je kazao da je u Kupusini, Somboru i Zapadnoj Bačkoj dobro živeti i treba živeti. „Ako bih želeo da budem patetičan, rekao bih: jer tu vredi živeti! Mislim da je to tako i bez patetike, jer ovo je grad, ovo je selo, ovo je regija. Multietnička zajednica ima toliko vrednosti da može da održi sve nas koji smo spremni da sve to izdržimo i da živimo s tim” - izjavio je Ištvan Šiling prilikom objave nagrade. Nagrada „Janoš Herceg” svečano će biti dodeljena 25. maja u Mađarskoj građanskoj kasini prilikom 116. „Susreta“ Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”.

Četvorica sredovečnih Doroslovčana planiraju da u avgustu naprave biciklističku turu dugu preko 600 kilometara!

Ovo neće biti hodočašće prema nekom od svetilišta, niti poseta nekom od gradova uz Dunav ili u Mađarskoj. Elektroinženjer Geza Kovač, radnik Lajoš Sklenovski, preduzetnik Bela Kovač Katona i poljoprivrednik Balaž Geler namerili su da prvog avgusta krenu put Jagodine! Cilj je i širenje tolerancije, pa da poseta Jagodni ne prođe tek tako već su uputili molbu u kabinet gradonačelnika Dragana Markovića Palme da ih primi kada stignu u grad. Akciju su nazvali Doroslovo Bike, a ideja je da se na ovaj način promoviše ciklo i seoski turizam, kao i da se ukaže na potrebu formiranja biciklističkih ruta po Srbiji. Pripreme počinju s prvim lepšim danima, trening vožnje će biti na realcijama Doroslovo – Batina (Hrvatska), Doroslovo – Riđica... Pošto će biciklističko putovanje iziskivati prilična novčana sredstva, traže se sponzori, a oni koji žele da pomognu mogu da se jave Beli Kovaču Katoni na telefon broj 061/190 3225.

Mađarsko kulturno društvo „Moric Žigmond” obeležilo jubilej otkrivanjem spomen ploče sa imenima svojih osnivača.

Mađarsko kulturno društvo „Moric Žigmond” osnovalo je 1938. godine jedanaest Doroslovčana. U znak sećanja njihovi potomci upalili su po sveću, a prethodilo je otkrivanje spomen ploče s imenima osnivača na ulazu društva. Prisutne je na početku prigodnog programa pozdravio predsednik MKD „Moric Žigmond” Jožef Dekanj. Karolj Dudaš, predsednik Vojvođanskog mađarskog kulturnog saveza je kazao da je doroslovačku udruženje ne samo stožer kulture Mađara iz Zapadne Bačke i Vojvodine, već i primer u celom svetu kako se čuva tradicija manjine. U okviru programa nastupilo je lokalno folklorno društvo, doroslovački pevači narodnih pesama, seoski mešoviti orkestar, kao i gostujući hor iz Baje.

Prethodna tri dana SOinfo.org ekipa obišla je 15 naseljenih mesta na teritoriji Grada Sombora, te smo od Gakova do Bačkog Brega napravili više od 300 fotografija, od kojih u albumu možete videti sto odabranih.
Provozali smo se kroz sva naselja, snimili najbitnije kulturne, verske i obrazovne objekte, a tokom trodnevne avanture delom smo osetili duh seoske sredine početkom zime. Generalno, više je ruiniranog nego obnovljenog ili novoizgrađenog, škole su zatvorene i prazne, a tek trećina sela je ukrašena, odnosno „oseti” delić novogodišnje atmosfere. Za rekonstrukcijom žudi velik broj sakralnih objekata (Stanišić, Kolut, Kljajićevo, Stapar...), zgrada pod upravom mesta i većina dobro ukaljanih drumova. Iz ovog popisa izuzima se samo put Svetozar Miletić - Stanišić, po kvalitetu, reprezentativni pravac na teritoriji grada. Sportskim objektima je neophodno dobro umivanje. Krtice su zaposele terene u Telečkoj i Doroslovu, dok se na jeziv prizor nailazi u Aleksa Šantiću, gde su od izuzetnog sportskog objekta ostali samo tragovi i lepe uspomene. O Kruševlju da ne pričamo, to treba videti, mesto kao da je napušteno, sablasno izgleda! Kapaciteta ima, pojedine crkve bi mogle postati svojevrsni seoski muzeji, a uz dobru priču i interesantne za turiste, kako god, ali ih treba sačuvati za buduće generacije. Sve u svemu, trebalo bi se dobro osvrnuti oko sebe i videti ono što je nama uobičajeno, a možda zanimljivo za putnike koji se nađu u ovom kraju.