Između dva Sajma antikviteta, selo muzeja Telečka, bogatija je za jednu etno kuću, a verovatno i za etno gostionicu - čuli smo od organizatora priredbe u jednom od najmanjih somborskih sela.

- Sada u selu imamo tri muzeja i dve etno kuće. Podsećanja radi imamo muzeje duvana, satova i antikviteta, te Muzej kovačkog zanata. Novootvorena etno kuća je „opremljena” starim predmetima i nameštajem s početka prošlog veka i svakako je još jedan izuzetan doprinos očuvanju tradicije ovih prostora- objasnio je Jožef Peić, idejni tvorac Sajma antikviteta u Telečkoj. Po njegovim rečima do drugo sajma trebalo bi da proradi i etno gostionica, koja će biti na usluzi svim posetiocima i učesnicima predstojeće manifestacije. - Nažalost, još uvek nije dogovoren datum priredbe. Očekujem da će sve biti organizovano 5. maja u sali Doma kulture, no potrebno je da stigne potvrda nadležnih - kaže Peić.
Za sada je stigla prijava svih prošlogodišnji učesnika, ali i onih koji nisu lane uspeli da stignu do Telečke. Učestvovaće najmanje 20 antikvara i izraživača rukotvorina. Organizatori očekuju da će na 2. Sajmu antikviteta pojaviti i stare zanatlije, koji prošlog proleća nisu bili među izlagačima. Ulaz na sajam će sigurno biti besplatan - obećali su domaćini.

Kljajićevo je bilo domaćin tribine i promocije knige Specijalni zadatak Balkan - Hermana Nojbahera, koju je preveo doktor Nikola Živković.

Promociju je organizovala Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” iz Sombora u saradnji sa lokalnom bibliotekom i mesnom zajednicom. Na tribini su učestvovali Miljana Zrnić direktorka gradske biblioteke koja je i otvorila ovaj književni skup, zatim Zoran Živković urednik i Dr. Nikola Živković priređivač i prevodilac dela Hermana Nojbahera. - Ova klnjiga je jedno od velikih dela istorije, bez koje sada nijedan relevantni istoričar ne može, a da ne uvažava građu Hermana Nojbahera. Ti podaci su napisani iz pera jednog čoveka, koji je bio gradonačelnik Beča, a koji je po naređenju Nemačke, od 1940 - 1945 proveo na prostorima bivše Jugoslavije, Rumunije, Bugarske i Grčke. Bio je stručnjak za privredu i probleme istočne i jugoistočne Evrope. Bio je „leteći diplomata” u bliskim odnosima sa ministrom spoljnih poslova tadašnje Nemačke, Ribentropom, pa i samim Hitlerom. Ta njegova tadašnja zapažanja najzad su prevedena na srpski jezik - rekao je urednik knjige, Zoran Živković. - Ova knjiga je svojevrsni dokument istorije i stradanja srpskog naroda sa brojnim svedočanstvima i pedantnim vođenjem dnevnika Hermana Nojbahera. Ona daje nove saznanja i poglede na istoriju - naveo je dr Nikola Živković, koji potpisuje prevod. Priređivač knjige je rođen 1950. godine u selu Dragoševci, Žumberak, današnja Hrvatska. Diplomirao je filozofiju u Zagrebu, a doktorirao na Fraje Univerzitetu u Berlinu. Od 1983 se posvećuje publicitičkom i književnom radu. Radi kao nezavisni novinar za nekoliko ruskih, engleskih, nemačkih i srpskih listova i časopisa.
Dom kulture u Kljajićevu je bio je popunjem do poslednjeg mesta tokom promocije i tribine. Još jedan dokaz da stanovnici sela nisu imuni na pisanu reč i čitanje.

Četvrta Kajganijada na Bukovcu biće priređena pred Domom kulture, u subotu, 12. novembra od 13 sati!

- Ispećićemo ove godine kajganu od 2011 jaja, koja bi trebala da zadovolji potrebe gotovo dve hiljade posetilaca. Za pripremu će nam trebati petnaestak minuta, oko 6 kilograma masti, dve litre ulja i nešto više od kile soli. Sam tiganj ima prečnik od dva metra  - rekao je Radmilo Todorović, jedan od trojice bukovačkih majstora. Uz njega na kuvarskim pozicijama nalaze se još Gradinski i Radomir Čonić koji je inicirao pokretanje bukovačke kajganijade. Organizatori su najavili da će i ove sezone nastaviti sa praksom da Dom Mika Antić barem na određeno vreme snabdeju svežim jajima. 
- Svake godine kajgana na Bukovcu veća je za jedno jaje. Tako raste i naš rekord - objasnio je Todorović, napominjući da Kajganijadu prave i u Žitištu, ali je njihova tek od hiljadu jaja.     

Povodom godišnjice smrti svog istaknutog člana i režisera Antuna Aladžića, HBKUD Lemeš iz Svetozar Miletić za predstojeći vikend priprema trodnevnu manifestaciju posvećenu jednom od najpoznatijih žitelja ovog mesta.

Memorijal Antun Aladžić biće priređenu lemeškom Domu kulture. Manifestacija će startovati u petak od pola osam retrospektivom rada Antuna Aladžića, nakon čega će se okupljenima obratit Bogomir Đorđević, glumac somborskog pozorišta i režiser dve predstave u kojima je igrao Aladžić. U nastavku prve večeri putem video bima biće prikazana prva predstava koju je režirao Antun Aladžić - „Žensko prelo”, a zatim će biti izveden isečak iz predstave „U gostima” - saopštili su organizatori. Predstava „Voz” sivačkog pozorišta biće priređena u subotu od 19 sati, dok je za nedelju planiran celodnevni program u okviru Memorijala. Po navodima domaćina u devet časova Dobrovoljno Vatrogasno Društvo će izvesti pokaznu vežnu u dvorištu Mesne Zajednice Svetozar Miletić. Sat vremena kasnije startuje Šahovski turnir u Domu Penzionera. Memorijal će biti zaključen u Domu kulture, gde će biti prikazane dve predstave, „Kanda imam talenat” (Mala scena Hrvatske čitaonice) i „Stipanova princeza” u izvedbi HBKUD Lemeš.
Trodnevna ulaznica košta 300 dinara, dok je cena dnevne karte 150 dinara. Informacije i naručivanje ulaznica je na tel: 025/840-041 - piše u saopštenju HBKUD Lemeš. 

Prvog avgusta u Kljajićevu je organizovan kulturno-scensko-umetnički program u organizaciji Kulturnog centara Laza Kostić iz Sombora.

Karavan „Kultura na selu” obišao je sva naseljena mesta u našoj opštini u sklopu promovisanja kulture na selima. Program su bili namenjeni svim uzrastima. Tako su u Kljajićevu nastupili muzički orkestar, glumačka ekipa, koja je izvela scenski prikaz za omladinu, te za najmlađe umetnici - crtači po licu. Prava je šteta što se naši meštani nisu odazvali i došli u većem broju u obnovljenu salu Doma kulture, kome bi na taj način udahnuli bar malo „kulture”, koja nam je svima neophodna od svakodnevnih briga i problema. Možda je potrebno čeće organizovati ovakva događanja da se i sugrađani „naviknu” pa da u jednom momentu postanu i aktivni učesnici.