Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Popadić na čelu sindikata

Osnovan je sindikat Sloga u Domu zdravlja Dr Ðorđe Lazić.

Foto 31648 Sindikalna organizacija „Sloga” Dom zdravlja Dr Ðorđe Lazić osnovana je pre nepunih mesec dana, najviše zahvaljujući angažovanju predsednika sindikata Dušana Popadića, koji je za kratko vreme pridobio poverenje članstva. To je druga sindikalna organizacija formirana na području Grada Sombora i Zapadnobačkog okruga u porodici Udruženih sindikata Srbije Sloga. - Sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Sloga” postoji šest godina i njegovo članstvo je za ovo kratko vreme naraslo na desetak hiljada članova. Reprezentativan je u mnogim velikim gradovima širom Srbije, kao i u najvažnijim državnim zdravstvenim ustanovama, što je cilj i našeg Odbora. Sindikatu Sloga su pristupili i pristupaju uglavnom nezadovoljni članovi postojećih reprezentativnih sindikata. Naime, Zakon o radu i smanjenje zarada u zdravstvu su prošli bez ikakvog otpora reprezentativnih sindikata, što je upravo dovelo do gore navedene situacije. Konstantno urušavanje materijalnog statusa i uslova rada zaposlenih u zdravstvenim ustanovama dovodi do navedenog nezadovoljstva - ističe Popadić. 
Novoformirani Odbor će imati predstavnike svih struktura, počev od spremačica, pa sve do lekara specijalista, jer je Sindikat „Sloga” otvoren za sve. Predsednik Popadić najavljuje aktivnije angažovanje za veća prava svih zaposlenih, jer kako ističe „članstvo je prepoznalo odliku da Sloga radi korektno i pošteno”. Sindikat ovom prilikom poziva i ostale kolege zaposlene u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite Grada Sombora i Zapadnobačkog okruga da im se pridruže u zajedničkoj i najvažnijoj borbi, uz izražavanje zadovoljstva da je u toku registracija još jedne sindikalne organizacije na teritoriji grada - piše u dopisu Sindikata Sloga Doma zdravlja Dr Đorđe Lazić. 
savamajstor @ Sre, 02.08.2017. 03:10
dom zdravlja dr đorđe lazić dušan popadić privreda sindikat sloga sombor zapadnobački okrug
• Somborka preuzima upravljanje banjom

Pokrajinska Vlada donela je odluku da zameni vršioca dužnosti direktora u Banji Junaković.

Foto 31559 Čelnu poziciju, odlukom Vlade Vojvodine, preuzeće doktorka Dragana Mrđenov iz Sombora, dojučerašnja zamenica direktorke za medicinska pitanja Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić” Sombor. Ona je na novu funkciju imenovana pre sedam dana, na mandatni period od pola godine - objavljeno je u Službenom listu APV. Dragana Mrđenov je članica Srpske napredne stranke i skupštinskog odbora za zdravstvo. Ona će na poziciji direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju Junaković Apatin, zameniti dr Blagoja Markovića. Bivši čelnik je na funkciju vršioca dužnosti direktora obavljao nepunih pet meseci, od kraja februara tekuće godine.
Mora se podsetiti da je u Banji Junaković još 2008. započeta izgradnja akva park, koji je tada najavljivan, kao novi turistički dragulj Srbije. Međutim, deset godina kasnije i pored više miliona evra ulaganja, radovima se i dalje ne nazire kraj.
savamajstor @ Čet, 20.07.2017. 04:53
banja junaković dom zdravlja dr đorđe lazić dr blagoje marković dragan mrđenov privreda sombor vlada vojvodine zamenica direktorke
• Muke sa stolicama

Čitaoci SOinfo.org portala su prethodnih dana ukazali na dva problema, koje su, sasvim slučajno, izazvale dve stolice.

Foto 30895Foto 30894 Prva fotografija je pristigla iz Doma zadravlja „Dr Đorđe Lazić”. Ovekovečena je neispravnost stolice za teško pokretne koja je u somborskoj zdravstvenoj ustanovi instalirana pre gotovo pet godina. Ambasada Kraljevine Norveške i Grad Sombor su u ovaj projekat tada uložili skoro 21.000 evra. Još početkom 2013. godine posetioci portala pisali su da je briga prestala već po završetku „svečanog puštanja u rad”.
- Stolica je u kvaru, a zbog povlačenja sa našeg tržišta firme preko koje je nabavljena, morali smo da kontaktiramo proizvođača iz Holandije i još uvek očekujemo njihova upustva odnosno po potrebi rezervne delove - objasnila je direktorica Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić” dr Emeše Uri.
Slika druga nastala je dečijem igralištu u parkiću kraj samoizbora. Van funkcije je jedina raspoloživa „ljulja”, a iako se radi o najposećenijem dečijem igralištu u gradu, nema reakcije nadležnih službi. Da bi mališani ponovo mogli da uživaju u čarima ljuljanja potrebno je ulaganje od stotinjak dinara. Dva šarafa, malo „majstorske čarolije” i akcija koja traje svega desetak minuta. Ili možda smisao „društveno odgovornog poslovanja” nisu dečiji osmesi i zadovoljni roditelji?!
savamajstor @ Sre, 17.05.2017. 05:06
ambasada kraljevine norveške dečije igralište dom zdravlja dr đorđe lazić društvo osi - osobe sa invaliditetom pokretna stolica samoizbor sombor
• Konkurs za direktora Doma zdravlja

Upravni odbor Doma zdravlja Dr Đorđe Lazić raspisao je konkurs za izbor i imenovanje direktora ove zdravstvene ustanove.

Foto 12839Rok za podnošenje prijave ističe u ponedeljak, a kako je navedeno u konkursu, konačnu odluku o izboru direktora doneće osnivač Skupština grada Sombora na osnovu poredloga UO Doma zdravlja Dr Đorđe Lazić. Kandidat za direktora, uz opšte uslove propisane Zakonom o radu mora ispuniti i posebne uslove, kojima podrazumeva završen medicinski, stomatološki ili farmaceutski fakultet sa specijalizacijom, odnosno ekonomski fakultet sa završenom edukacijom u oblasti zdravstva. Neophodno je da kandidat ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti zdravstvene zaštite. Prilikom prijavljivanja zainteresovani podnose obaveznu dokumentaciju (konkurs u prilogu vesti), te predlog programa rada i razvoja ustanove za period od četiri godine, koliko i traje direktorski mandat. Aktuelna direktorka Doma zdravlja Dr Đorđe Lazić je dr Emeše Uri.
Inače, upravni odbor je na poslednjoj sednici, krajem aprila, objavio oglas za prijem četiri doktora medicine u radni odnos. Kako je navedeno u konkursu (dostupan u prilogu vesti) dva mesta za lekare otvoreno je u Službi hitne medicinske pomoći, a dva u Službi opšte medicine sa centrom za preventivne usluge - odeljenje opšte medicine naseljenih mesta.
savamajstor @ Pet, 05.05.2017. 08:37
dom zdravlja dr đorđe lazić dr emeše uri društvo konkurs za direktora medicina skupština grada služba hitne medicinske pomoći služba opšte medicine sa centrom za preventivne usluge sombor
• Dva i po veka medicinske pomoći građanima

U petak, 18. novembra u Narodnom pozorištu Sombor održan je nacionalni simpozijum „Služba hitne medicinske pomoći Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ Sombor – Gde smo bili, gde smo danas?“.

Foto 29445 Foto 29443 Lekare, medicinske tehničare i medicinske sestre i goste simpozijuma pozdravila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. Gradonačelnica je govorila o plemenitosti, hrabrosti i odgovornosti lekarskog poziva, ali i istakla da služba hitne medicinske pomoći može da ostvari svoj zadatak samo ako  je dobro opremljena.
- Naš grad prepoznaje potrebe u zdravstvu i nastojimo da ravnomerno rasporedimo sredstva i obezbedimo da jednako dostupnu, kvalitetnu i blagovremenu zdravstvenu zaštitu imaju i stanovnici 15 sela i sugrađani koji žive u gradu. Upravo je u toj dostupnosti i blagovremenosti važna uloga Službe hitne medicinske pomoći i zbog toga je vaša služba veoma važan partner grada. Ceneći partnerski odnos, grad je u proteklom periodu omogućio da se rekonstruišu i urede prostorije Hitne pomoći i pomogao povezivanje sa donatorima koji su obezbedili opremu i vozila – kazala je Dušanka Golubović.
Prisutnima su se, pre početka stručnog dela simpozijuma obratili i dr Emeše Uri, direktorka Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić” i dr Lazar Račić, član Gradskog veća Grada Sombora za oblast zdravstvene i socijalne zaštite.
Sombor ima najstariju službu medicinske pomoći građanima u Vojvodini, ali i Srbiji. Neka vrsta službe hitne medicinske pomoći organizovana je još pre četvrt milenijuma, što predstavlja neprocenjivu tradiciju.
- Sombor je grad u kojem je prvi put u Vojvodini zvanično organizovana služba hitne medicinske pomoći. Urgentna medicina je oduvek bila pravi ispit znanja, spretnosti i umešnosti medicinara, jer se najteža patološka stanja ne dešavaju samo u naseljenim mestima, samo u bolnicama, naprotiv, vrlo često se dešavaju na nedostupnim mestima. Moramo da se vratimo daleko u istoriju Sombora, sve do 1749. godine, kada je Sombor postao slobodni kraljevski grad. Naime, gradski kapetan je imao obavezu da organizuje pomoć građanima u slučaju elementarnih nepogoda i nesreća, poput požara na primer. Centralna vlast Habsburške monarhije 1775. godine predložila je da se u svim većim mestima organizuje protivpožarna zaštita i služba hitne medicinske pomoći. To nije bila zakonska obaveza, ali se 12. februara 1775. godine desio veliki požar na Trgu Svetog Trojstva, koji je počeo u jednoj kući, a završio se tako što je do temelja izgorelo 11 kuća, bilo je mnogo povređenih, a na zgarištu su pronađena i dva ugljenisana leša. To je bilo dovoljno da magistrat grada Sombora izda uredbu, kojom je određeno da se pregledaju i poprave svi dimnjaci, a najvažnije je da je doneta odluka da se organizuje stalna hirurška služba, odnosno da se ustanovi institucija gradskog hirurga, koji bi imao obavezu da pruža pomoć na licu mesta. Za to mesto se prijavio Norberto Ignac Bonđeli. Tu je bilo malih problema, jer je Bonđeli bio Italijan, a priznavale su se samo diplome iz Habsburške monarhije. Bonđeli je ponovo polagao ispite i 1. marta 1776. godine potpisao je ugovor sa gradom i tako postao prvi gradski hirurg. To je bila prva služba hitne medicinske pomoći – objasnio je prim. dr Vladimir Blanuša na simpozijumu održanom u Narodnom pozorištu Sombor. Gradski hirurg nije smeo da napušta Sombor bez dozvole gradonačelnika i nije mu bilo dozvoljeno da se bavi drugim poslovima, osim onog preciziranog ugovorom sa gradom.
- U ugovoru je između ostalog pisalo i da gradski hirurg svoje dužnosti mora da obavlja besprekorno i staloženo i da se u javnosti mora ponašati kako to dolikuje uglednom i zrelom čoveku – naglasio je prim. dr Vladimir Blanuša.
O Službi hitne medicinske pomoći u Somboru posle 2. Svetskog rata govorio je prim. dr Milan Božina.
- Ekipa hitne medicinske pomoći je pedesetih godina 20. veka bila stacionirana u bolnici a na intervencije je sa sanitetskim vozilom izlazio dežurni lekar. Prema dostupnim podacima 1956. godine imali su 4.500 intervencija. Osnivanjem 1969. godine formirana je posebna služba hitne medicinske pomoći u okviru Doma zdravlja, a u početku su imali četiri lekara i četiri medicinska tehničara, odnosno medicinskih sestara. Prva stalna lekarska ekipa bila je u sastavu dr Vidoje Kulić, dr Živorad Stojanović, dr Tomislav Golubović i dr Stevan Berber, koji je bio načelnik službe. Tada je lekar na teren odlazio sam, a vozač mu je bio posleratni traktorista. Lekar je imao samo torbu u kojoj je bio stetoskop i špricevi. Tada na terenu nije bilo snimanja EKG-a, jer to nije bilo tehnički moguće, a nije davana ni infuzija, jer nije bilo mogućnosti da se uključuje neka komplikovanija terapija – ispričao je dr Milan Božina. On je kazao da je prva mobilna radio-stanica uvedena na inicijativu dr Vidoja Kulića, koja je nabavljena nakon što je uspeo da ubedi tadašnjeg direktora fonda za zdravstveno osiguranje, jer telefonske linije nisu postojale u svim mestima u okolini Sombora. Uskoro su i sve seoske medicinske ambulante opremljene radio-stanicama, pa su tamošnji lekari uspostavljali vezu sa bolnicom tako što su zvali hitnu pomoć u gradu, koja je potom telefonom zvala bolnicu i takvom trojnom vezom su obavljane konsultacije između lekara. Služba hitne medicinske pomoći se tokom narednih decenija stalno razvijala, a 1985. godine dobija i prvog specijalistu urgentne medicine, što je u ono vreme bila treća generacija takvih specijalista u SFRJ, a u Srbiji prva.
- Krajem te godine kupljena su dva Citroena C25 sa visokim krovom, kompletno opremljena sa nosilima, vakuum madracom za imobilizaciju, kardiološkom stolicom, defibrilatorom, EKG-om, aspiratorom i dva hirurška seta za porođaj. Danas je naša služba na čvrstim nogama, što se tiče sanitetskih vozila. Trenutno u svakoj smeni imamo dve lekarske ekipe sa kompletnom medicinskom opremom i vozilima, a treće vozilo je uvek spremno za permanenciju i prevoz bolesnika, dok ostala služe za sanitetski transport. Sada imamo pet kompletno opremljenih vozila, a u jednom je i najsavremeniji defibrilator i ta kola koristimo za prevoz bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom u Institut za kardiovaskularne bolesti u Novom Sadu – kazao je dr Milan Božina.
U stručnom delu simpozijuma izlaganja su imali i prim. dr Snežana Holcer-Vukelić, prim. dr Bogdan Nikolić, dr Ana Kasap i dr Ivan Pešić.
triletrip @ Uto, 22.11.2016. 00:29
dom zdravlja dr đorđe lazić dr ana kasap dr bogdan nikolić dr emeše uri dr ivan pešić dr lazar račić dr milan božina dr snežana holcer vukelić dr vidoje kulić dr vladimir blanuša društvo dušanka golubović gradonačelnica hitna medicinska pomoć istorija jubilej predavanje simpozijum sombor urgentna medicina zdravstvo
<<>>
123456
. . .
10