Koliko je priroda osetljiv organizam može da se oseti tokom šetnje kroz Gornje Podunavlje. Najmanje prisustvo čoveka poremeti „svakodnevni život” u rezervatu, a odsustvo ljudi primeti se po tome da ni slučajno ne može da se vidi papir, najlon kesa ili plastična flaša.

SOinfo.org priprema seriju video reportaža o Somboru i okolini, njegovim manje ili više poznatim parčićima života, uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva. Jedna od tema je, neizbežno, Gornje Podunavlje. Dragulj prirode, koji mnogi vide kao turističku šansu somborskog kraja. Ipak, kako smo se danas uverili, prirodu treba pustiti da brine sama o sebi, masovno prisustvo čoveka nije baš poželjno. Prošetali smo kroz Karapandžu, deo rezervata prirode uz Dunav i Bajski kanal kod Bezdana. To je ujedno i jedno od najbogatijih i najočuvanijih lovišta u Srbiji, u kojem nema uzgojene divljači, već se sve odvija po planu majke prirode, i pomalo čoveka, koji pomaže održavanje ravnoteže. Kroz Karapandžu, u maglovito jutro, vodio nas je lovočuvar Vojvodinašuma - Šumskog gazdinstva Sombor Pavle Knežević. Njegov zadatak je da svakodnevno obilazi poverenu teritoriju, sprečava krivolov, ilegalnu seču stabala, jednom rečju da čuva prirodu. Zanimljivo je da, dok šetate kroz tihu šumu, sve tiše razgovarate, kao u nekoj velikoj biblioteci, da ne remetite mir okoline. Do pojavljivanja reportaža na SOinfo.org-u, pogledajte u našem foto albumu kako je danas između 6 i 10 časova izgledala Karapandža. Životinja nema na fotografijama, ne zato jer ih nismo videli, već zbog toga što nemamo odgovarajuću opremu da ih slikamo, a trebalo bi i mnogo više vremena provesti u njihovom posmatranju.