Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• O srpskoj prozi na tlu Mađarske

Posle mozaik-romana „Živa slika” (2016), ovih dana još jedno delo Davida Kecmana Dake objavljeno je u Budimpešti.

Foto 35863 Reč je o knjizi obimnijih književnih kritika, recenzija i osvrta „Provid kroz sva vremena” kojom ovaj, inače, plodni stvaralac sa opusom od dvadeset i četiri do sada objavljena dela, znalački i uvek na sebi svojstven način osvetljava tokove savremene srpske proze na tlu Mađarske. Knjigu otvaraju fragmenti iz obimnijeg zapisa „Tragom usudnih seobnika“, koji je pre tri godine objavljen u zborniku književne manifestacije „Savremena srpska proza” u Trsteniku, u tematu posvećenom srpskoj prozi koja nastaje u rasejanju. Kecman tu daje potpunije odgovore na pitanje koje se odnosi na razloge koji su ga podstakli da se osvetljavanju tokova srpske književnosti na tlu Mađarske posveti tokom minule tri decenije.
Knjiga „Provid kroz sva vremena” objavljena je u izdanju Zadužbine Jakova Ignjatovića i Srpske narodnosne samouprave u Eržebetvarošu u Budimpešti, a biće korišćena i kao deo udžbeničke literature u oviru nastave predmeta Srpska proza u Mađarskoj.
tam @ Sre, 05.06.2019. 22:00
budimpešta david kecman knjiga provid kroz sva vremena sombor tragom usudnih seobnika zadužbina jakov ignjatović
• „Ravangradske priče” Petra Zamboa

Somborski fotograf Petar Zambo priređuje drugu samostalnu izložbu pod nazivom „Ravangradske priče: prizori ukradeni od zaborava”.

Foto 32136Foto 32135 Na izložbi će biti predstavljene fotografije sa lokalnom tematikom, koje prikazuju ljude, događaje i pejsaže somborskog kraja. Izložba će biti postavljena u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”. Svečano otvaranje je zakazano za utorak u 19 časova. Na otvaranju će govoriti direktor Gradske biblioteke Vladimir Jerković i književnik David Kecman Dako. U umetničkom programu učestvuju Miroslav Stojisavljević na gitari, te duo Vlada Veselinović (harmonika) i Vlado Popović (gitara).
triletrip @ Pon, 09.10.2017. 02:22
david kecman fotografija izložba kultura miroslav stojisavljević petar zambo sombor svečano otvaranje vlada veselinović vladimir jerković vlado popović
• „Elan” u znaku grafike

Likovna kolonija „Elan” održana je proteklog vikenda 23. godinu za redom, a pored učešća 35 slikara i 20 osuđenih lica, održana je radionica o izradi grafika, predstavljen je priručnik o fraktalnom crtežu i priređena je tradicionalna retrospektivna izložba.

Foto 31848 Foto 31840Likovna kolonija „Elan” je nastala pre više od dve decenije i od tada se redovno održava na zatvorskoj ekonomiji „Elan” pokraj Velikog bačkog kanala, koja ima ambijent neobičnog salaša: mnogo stabala, valovito tlo i klupe za odmor i rad raštrkane posvud. Mnogo je već ispričano o tome zašto je korisna ovakva likovna kolonija, ali je retko bilo reči o tome kako je došlo do toga da upravnik KPZ Sombor Petar Trbojević 1995. godine započne tradiciju održavanja ove jedinstvene manifestacije u Srbiji, ali i u Evropi.
- Veliko je zadovoljstvo što se prvobitna ideja održala, a 22 godine nisu malo. Ova kolonija je nastala prilično slučajno. Imali smo potrebu da uredimo prostor u kome živimo mi koji radimo i osuđena lica koja žive u uslovima izvršenja krivičnih sankcija. Bilo je vrlo teško održavati čistoću zidova, pribora sa kojima se zaposleni i osuđenici služe, kancelarija. Došli smo na ideju da uređeni prostor menja ponašanje ljudi, da se čovek u uređenom prostoru uredno i ponaša. Prvo smo naručili reprodukcije iz Narodnog muzeja u Beogradu i njih smo iskaširali na drvene ploče, pokačili smo ih po zidovima i gle čuda: odjednom nema više grafita po zidovima. Mislim da su te slike i danas netaknute i da vise na zidovima u zatvoru. Posle toga smo poželeli da to ne budu reprodukcije, nego prave slike. Iz tog smo razloga organizovali kolonije, jer je tako najlakše doći do originalnih dela. To se vrlo brzo proširilo, pa smo čitavu ustanovu okitili sa slikama. Kada je bila prilika da se otvori novo odeljenje, ovo gde smo sada, bilo je oko 50 slika na zidovima. Svi koji su došli iz drugih ustanova u Srbiji mislili su da to baš i nije normalno za uslove zatvora. Međutim, pokazalo se da je to uspešan projekat, koji smo nadogradili. Slika nije terapijska stvar u smislu da nekog izleči od neke bolesti, ali je terapija u smislu oplemenjivanja života, i onoga koji tu radi, i onoga koji izdržava kaznu - ispričao je Petar Trbojević, nekadašnji upravnik Kazneno-popravnog zavoda Sombor i osnivač Likovne kolonije „Elan”. Ideja o likovnoj koloniji unutar zatvora bila je sasvim neobična i u početku je budila određeno nepoverenje u uspeh.
- Imao sam nekoliko prijatelja koji nisu imali zazora od dolaska u zatvor, ali većina je mislila da to nije baš pametna ideja. Međutim, u kontaktu sa osuđenicima, videli su da su i oni obični ljudi, sa nekim svojim greškama. Prihvatili su, dakle, osuđena lica kao deo socijalne sredine kojima se i na ovaj način može pomoći. Korak napred je bio da i osuđena lica budu učesnici kolonije - rekao je Petar Trbojević.
Na likovnoj koloniji u KPZ Sombor ove godine je učestvovalo 35 akademskih slikara i dvadesetak osuđenih lica, koji su zajednički stvarali na „salašu” zatvora. Jedan od učesnika bio je i Veljko Svrkota, Somborac na odsluženju kazne u KPZ Sombor. On je u drvetu isklesao figuru Mislioca, inspirisan delom Ogista Rodena, ali je skulpturi dodao svoje simboličko viđenje, tamnu i svetlu stranu. Njegov rad bio je zapažen i od strane akademskih slikara prisutnih na koloniji.
- Moja skulptura prikazuje klasičnog robijaša, koji razmišlja o amnestiji, pošto je poznato da osuđenici ramišljaju o skraćenju svoje kazne. Tako je nastao moj mislilac. Nemam nikakvo likovno obrazovanje, a ova rad je nastao iz jednog velikog panja. Na skulpturi sam radio sa motornom testerom, brusilicom, vežbao sam i duborez na njoj, pa sam u podnožju skulpture uradio prikaz oca i sina. Figura će ostati ovako do pola obojena, jer svetla i tamna strana predstavljaju jin i jang, jer u svakom dobru ima i zla i obrnuto. Ova lepše obrađena strana je božija, a ova grublja, gde ništa nije u ravnoteži je đavoslka, i to je priča moje skulpture - rekao je Veljko Svrkota i dodao da bi želeo da se bavi izradom skulptura od drveta i nakon izlaska iz kazneno-popravnog zavoda.
Na likovnoj koloniji se kao osuđeno lice našao i jedan akademski slikar iz Pirota, koji je 1998. godine izlagao u Galeriji KC „Laza Kostić”.
- Za razliku od mnogih kolonija na kojima se ništa ne radi, ovde se ipak radi i slika. Ovde je ambijent izvanredan, ljudi se lepo drže i atmosfera je pozitivna. Slika koju sam uradio je posvećena velikom belgijskom nadrealisti Reneu Magritu. On je jedan od autora koje obožavam, napravio sam je iz poštovanja prema njemu, pa sadrži neke simbole koje je on koristio, odnosno deo jedne njegove slike. Ovo je moj način komunikacije sa Magritom - kazao je akademski slikar Petar Đorđević.
U okviru Likovne kolonije „Elan” priređena je i promocija priručnika o primeni metode fraktalnog crteža u terapiji osuđenih lica, koji je, osim autorki, predstavio i načelnik Službe za tretman Aleksandar Hinić.
- Delokrug rada kazneno-popravnih zavoda u Srbiji je zaštita društva od kriminala i izvršenje kazne zatvora. Tada se ljudi pitaju kako to u jednoj kazneno-popravnoj ustanovi u Srbiji vladaju linija, svetlost, boja i kakvi su to specijalizovani programi koji se sprovode, a da se oslanjaju na umetnost. Mi smo došli u priliku da nečiju plemenitu ideju sprovodimo već 22 godine. Metod fraktalnog crteža, o kojemu govori ovaj priručnik, u KPZ Sombor je ušao na „mala vrata”, ali mi se čini da je to upravo prirodni sled ove likovne kolonije. Ovaj metod na lepršav način ostvaruje najteži deo posla ljudi koji rade u sketoru tretmana u zatvoru. To je ostvarivanje komunikacije, poverenja i saradnje sa licima lišenih slobode. U tom delu mi se ovaj metod čini neprevaziđenim, jer se osuđenici na lak način uključuju, rade, stvaraju, crtaju i dobijaju preduslove da se kroz druge savetodavne procese koriguje ličnost tih ljudi i da postanu bolji i da se lakše snađu u uslovima na slobodi - rekao je Aleksandar Hinić.
Poslednjih nekoliko godina na Likovnoj koloniji „Elan” održavaju se radionice posvećene jednoj od tehnika likovnog stvaralaštva, a ovoga puta fokus je bio na grafici, koja zahteva određene uređaje, ali i znanje o hemijskim procesima i štamparstvu.
- Nema ni jedne kolonije koja je posvećena grafici. Grafika je decenijama potisnuta i kao likovni žanr, iako je ona nastankom štamparstva bila u funkciji popularizacije i demokratizacije likovne umetnosti, da postane bliska mnoštvu ljudi koji nemaju novca da kupe umetničku sliku ili budu mecene. Uspeli smo da dovedemo pet profesora, predavača, stručna saradnika sa dve likovne akademije - Akademije umetnosti u Novom Sadu i Akademije umetnosti iz Trebinja. Grafika je zahtevan žanr, zahteva složene pripreme, više vremena, ali su umetnici uspeli da je demonstriraju na dve prese koje su doneli sa svojih akademija. Imamo dogovor da se stvore uslovi da se napravi kolonija unutar kolonije, posvećena grafici. Ona će biti u funkciji obrazovanja studenata sa odseka grafike, ona će trajati sedam dana, neposredno pre ove kolonije - ispričao je David Kecman, dugogodišnji urednik Likovne kolonije „Elan”.
triletrip @ Pon, 21.08.2017. 02:54
aleksandar hinić david kecman kpz sombor kultura likovna kolonija elan penologija petar trbojević skulptura slika slikarstvo sombor umetnost zatvor
• Knjiga Davida Kecmana objavljena u Budimpešti

„Živa slika“ (U postelji od mora) naziv je proznog i do sada najobimnijeg proznog ostvarenja Davida Kecmana Dake, pesnika i proznog pisca koji živi i stvara u Somboru, dela koje je ovih dana izašlo u Budimpešti, u izdanju Zadužbine Jakova Ignjatovića, a uz potporu Srpske narodnosne samouprave u Eržebetvarošu i Srpske narodnosne samouprave III kvarta Budimpešte.

Foto 28890David Kecman je, inače, dobitnik visokog priznanja, Povelje Zadužbine koja nosi ime velikog proznog pisca i začetnika srpske realističke proze Jakova Ignjatovića, dobijene 2009. godine.
Reč je o romanu mozaičnog koncepta, sazdanog od trideset i osam proznih i prozaidnih celina. Osim njihove potpune stilske bliskosti, sugestivnog, često duboko metaforičnog sadržaja i bogate asocijativnosti, a što je plod autorove znane nam sklonosti da priču tvori s ciljem da njome više kazuje o posledicama događaja, a ne toliko i o samom događaju, sve ih u celinu sažima tematska usredsređenost na fenomen smrti, doživljaj bola koji nastaje usled traumatične, trajne zebnje od nestajanja, traume stečene u ranom detinjstvu ili u mladosti, kao i usled osećanje teretnosti praznine i izgubljenosti, osećanja besmisla, svega onog u tegobnoj misli, a što nastaje nakon iznenadne smrti dragog, rastanka od nekog bliskog, roditelja, žene, prijatelja. Nebitno od toga da li su to priče što su samo od dijaloga, ili su u formi monologa od dubinskog provida u stanje naratorovog bića, bića onog koji piše, ili onog kojeg pripovedač-lirski subjekt, često u poziciji pisca-slikara belinom hartije rečima, odnosno sećanjem oživljava, ili su to Kecmanove prozaide, sve ih u celinu zbira misao da je u priči mogućnost izbavljenja, pričanjem put spasenja od potpunog zagubljenja, ili od bestragnog nestajanja, od bezizlaznog, nepovratnog potonuća pri hodu lavirintom koji je od svih nazagonetniji, a ime mu je život.
Delo, obima od dve stotine stranica, propraćeno je kraćim pogovorom iz pera Dragomira Dujmova, književnika iz Budimepešte koji zapisuje i ove reči: - Svaka pojedina priča otkriva jedan poseban mikrosvet, jedinstvenu dramu koja obiluje napetošću. Česti su verbalni, ali i duhovni konflikti sa kojima se junaci Kecmanovih priča suočavaju prilikom susreta. Zanimljivo je da pri kraju gotovo svake priče koje su, ustvari, stvarnosne, životne, ili žive slike ostvarene bojom reči, inače, i neostvarljivi delovi u fragmente razbijenog autoportreta, postoji efektna, često i iznenađujuća, pa i frapantna poenta, ili naravoučenije. Iako je već negde ranije rečno da je „Živa slika” zbirka poezije u prozi, na kraju čitalac može da zaključi  da je to ustvari dramska poezija, ili poezija u drami, drama presudnog trena. Onog trena  iza kojeg nastaje tišina. A tišina je, kako kazuje autor u priči „Ponornik”, doista, središte sveta i svih naših duša. Jednako onog koji piše, kao i duše onog koji „Živu sliku” čita/doživljava kao eho vlastitog krika.
triletrip @ Uto, 20.09.2016. 02:28
3. kvart budimpešta david kecman dragomir dujmov eržebetvaroš knjiga književnost kultura mađarska sombor srpska narodna samouprava zadužbina jakova ignjatovića živa slika
• David Kecman o prozi Drage Kekanovića

David Kecman Dako, književnik i književni kritičar koji živi i stvara u Somboru, bio je u četvrtak, 28. aprila, zajedno sa dr Dušanom Marinkoviće, profesorom na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, učesnik književnog programa kojim je osvtetljen bogat prozni opus Drage Kekanovića.

Foto 27789Reč je o jednom od danas najznačajnijih srpskih pripovedača i romanopisaca. Kekanović živi i stvara u Zagrebu, a dobitnik je najprestižnijih književnih nagrada: za roman „Veprovo srce” (2012), nagrade „Svetozar Ćorović”, „Vitalova knjiga godine”, „Borisav Stanković”, „Dušan Vasiljev” i „Branko Ćopić”, te za knjigu priča „Usvojenje” (2013), nagrade: „Grigorije Božović”, „Danko Popović” i „Andrićeva nagrada” 2014.
Manifestacija je održana u prostoru Kulturno-znanstvenog centra „Milutim Milanković” u Dalju, a domaćin i voditelj celokupnog programa  bio je Ðorđe Nešić, književnik koji radi u Dalju, a živi i stvara u Bijelom Brdu i u Somboru.
Tema Kecmanovog izlaganja bila je Kekanovićeva pripovetka sa stranica pet do sada objavljenih knjiga, dok je Dušan Marinković govorio o Kekanovićevom takođe u mnogo čemu jedinstvenom romanesknom opusu.
triletrip @ Sre, 04.05.2016. 02:46
dalj david kecman drago kekanović društvo dušan marinković đorđe nešić književnost kultura kulturno-znanstveni centar milutin milanković promocija sombor
>>
1234