Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Glasom pisana istorija

Knjiga „Glasom pisana istorija” Dragoslava Simića, dugogodišnjeg urednika dokumentarnog programa Radio Beograda 2 i prepoznatljive emisije „Govori da bih te video”, biće predstavljena Somborcima u petak 29. marta u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki.

Foto 35350- Usmena, alternativna istorija Dragoslava Simića i njegovih gostiju na talasima radio-emisija – sada pretočena u tekstove i zaokružena u knjigu – obogaćena je velikim brojem pojedinačnih doprinosa izvanrednih sadržaja i tema. (Irina Subotić)
Dragoslav Simić je pokrenuo 1992. godine autorsku ediciju dokumentarnih emisija u 100 naslova „Knjige koje govore”, prvo na kasetama, potom na nosačima zvuka CD, o ljudima i događajima iz političke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u 20. veku. Dobitnik je brojnih nagrada Radio Beograda u oblasti dokumentarnog radio-novinarstva: u periodu od 1968. do 2007. Nagrađivan je na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu za dokumentarne emisije. Pisao je za brojne nedeljne i dnevne novine u SFR Jugoslaviji i Srbiji. Dobitnik je nagrade "Zlatni mikrofon“ RTS za 2007.
Na promociji, zakazanoj za 18 časova, pored autora govoriće i David Kecman Dako i domaćin večeri Nataša Turkić.
tam @ Sre, 27.03.2019. 18:00
david kecman dako dragoslav simić glasom pisana istorija govori da bih te video gradska biblioteka “karlo bijelicki” irina subotić knjige koje govore nataša turkić sombor
• Briga o starima - tragovi dobrote

Otvorena je velika izložba, od trideset slika, koje su nastale prošle godine tokom trajanja likovnih kolonija „Sunčana jesen života” i „Miholjdanski krajolik”, pod okriljem Gerontološkog centra Sombor. Izložba se može pogledati u galeriji Kluba penzionera Selenča na Prvomajskom bulevaru.

Foto 35345 Postavku pod nazivom „Odraz čežnje – trag dobrote”, prigodnim rečima otvorio je Palimir Tot, podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. Izražavajući neskriveno zadovoljstvo rezultatima postignutim u radu ove ustanove tokom minule dve godine, Palimir Tot je posebno ukazao i na jedinstvenost somborskog Gerontološkog centra u brizi o starim licima, u stvaranju boljih uslova za negu i brigu o njima u čemu ovaj Centar i ubuduće može da računa na podršku pokrajinske Vlade. Direktor Gerontološkog centra Sombor, Zoran Drča je rekao da ustanova organizuje čak dve likovne kolonije. Punih 18 godina „Sunčanu jesen života” čiji je selektor vajar i slikar Milenko Buiša, odnosno od pre dve godine i „Miholjdanski krajolik” (selektor i urednik David Kecman Dako), uz učešće samo žena, a koje neguju akademski likovni izraz.
– U svom prostoru priređujemo likovne izložbe, mesečnu tribinu „Susret u lepoj reči”, bogatimo književni fond u Biblioteci Centra koja je nedavno i zvanično verifikovana za takvu delatnost, organizujemo gostovanja kulturno-umetničkih društava iz našeg grada i okoline, koncerte, male pozorišne predstave i promocije književnih dela - rekao je Drča. Svečanosti povodom otvaranja izložbe prisustvovali su mnogi gosti, a među njima i direktori gerontoloških centara iz drugih vojvođanskih mesta, Apatina, Vrbasa, Mola... Dogovoreno je da izložba slika „Odraz čežnje – trag dobrote” tokom godine bude postavljena i u galerijama nekoliko drugih gradova.
savamajstor @ Uto, 26.03.2019. 02:12
david kecman dako društvo galerija gerontološki centar sombor klub penzionera selenča miholjdanski krajolik milenko buiša odraz čežnje – trag dobrote palimir tot sombor sunčana jesen života susret u lepoj reči zoran drča
• Gajde od melemnog dejstva

Redovni susreti u somborskom Domu penzionera.

Foto 35027 Ostvarena scensko-muzička duodrama „Sanj'o sam onomad” uz učešće gajdaša Maksima Mudrinića i glumca Nikole Pejina, poslenika kulture i čuvara narodne baštine iz Sivca. Prvi program u novom ciklusu javne tribine „Susret u lepoj reči” koju pred kraj svakog meseca u svom prostoru priređuje Klub penzionera Selenča bio je u znaku otkrivanja lepote i vrednosti gajdi kao drevnog muzičkog instrumenta sa lepim i pažnje vrednim tragovima u muzičkoj tradiciji posebno srpskog naroda na tlu Vojvodine. Gosti korisnika usluga u oba objekta Gerontološkog centra Sombor (na Prvomajskom bulevaru i na Apatinskom putu) bili su dvojica poslenika kulture iz Sivca, proslavljeni gajdaš Maksim Mudrinić i veoma daroviti glumac-amater Nikola Pejin, član Dramske sekcije „Velimir Veljo Santić” u sivačkom Domu kulture, koji je izveo nekoliko scenskih fragmenata iz svoje monodrame „Sanj'o sam onomad” po tekstu Budimira Popadića, a u režiji Maksima Mudrinića.
Nastupu je prethodilo slovo o učesnicima programa koje je kazivao urednik i voditelj tribine „Susret u lepoj reči” književnik David Kecman Dako. Istakao je kulturnu misiju Maksima Madrinića kao čuvara kulturne baštine i čoveka koji je uspeo da reafirmiše gajde kao tracionalni muzički instrument kojem je pretilo iščeznuće sa muzičke scene. Maksim Mudrinić je nadaleko znan i kao ugledni graditelj gajdi, a osnivač je organizator gajdaškog etno-kampa koji se svake godine održava u Sivcu. Iz njegovog kampa tokom minulih nekoliko godina izašlo je preko pedeset mladih i dobro obučenih gajdaša, među njima i nekoliko iz Sombora, tako da za gajde više nema zebnje da će iščeznuti iz vojvođanskog melosa. Ovaj muzičko-scenski program trajao je gotovo ceo sat i naišao je na veoma lep prijem. Pri kraju se uz Maksimove gajde i zapevalo i zaigralo, te se i na delu pokazalo da gajde imaju i lekovito, melemno dejstvo.
savamajstor @ Uto, 05.02.2019. 05:00
budimir popadić david kecman dako društvo gajde gerontološki centar maksim mudrinić nikola pejin sombor susret u lepoj reči velimir veljo santić
• Nazor u Domu penzionera

Jedno od najstarijih kulturno-umetničkih društava gostovalo je u somborskom domu za stare.

Foto 34822 Finalni deo programa javne tribine „Susret u lepoj reči”, koji u svom zdanju na Prvomajskom bulevaru krajem svakog meseca priređuje Gerontološki centar u Somboru, bio je u znaku ispraćaja stare i dočeka Nove 2019. godine. Manifestacija „Pretprazničko veče – između dva Božića” ostvarena je u saradnji sa Hrvatskim kulturno-umetničkim društvom Vladimir Nazor, najstarijim amaterskim udruženjem u Somboru i okolini. Korisnici doma s pažnjom su propratili ovaj doista zanimljiv program mozaičnog karaktera sačinjen od spleta narodnih pesama i igara, fragmenta iz komedije „Matora dica”, prezentovanja folklorno-scenskog igrokaza humornog karaktera „Saranjivanje begeša”. Nastupali su članovi folklornog ansambla, pevačka skupina i Dramska sekcija.
Između pojedinih delova programa svoje pesme pisane ikavicom kazivao je Antun Tuna Kovač. O istorijatu HKUD Vladimir Nazor, naslednikom Društva Miroljub, koje je osnovano 1936. godine, kao i o oblicima njegovog rada u vremenu sadašnjem govorila je novinarka Zlata Vasiljević, sekretar Društva, koja se našla i u ulozi voditeljke Pretprazničke večeri. Domaći i urednik bio je književnik David Kecman Dako.
savamajstor @ Čet, 03.01.2019. 23:52
antun tuna kovač david kecman dako dramska sekcija društvo društvo miroljub gerontoločki centar hkud vladimir nazor između dva božića kultura matora dica pretpraznično veče saranjivanje begeša sombor susret u lepoj reči zlata vasiljević
• Izložba grafičara u Galeriji KC

Završetak izlagačke sezone Galerije KC „Laza Kostić” Sombor biće obeležen otvaranjem izložbe 25. decembra, koju čine postavke crteža i grafika Irene Stopić i Gorana Kneževića.

Foto 34742Foto 34741 Irena Stopić rođena je 1974. godine u Trebinju. Diplomirala je u klasi profesora Mirka Toljića na Akademiji lepih umetnosti u Trebinju. Trenutno je zaposlena kao viši asistent na istoj Akademiji. Crtež i grafika su fokus njenog rada, a iza sebe ima više samostalnih i grupnih izložbi.
- Grafička ostvarenja Irene Stopić plod su namernog odstupa od već viđenog, naučenog, od onog svima znanog, u pogledu tehnologije i žanra već dostignutog. S polazištem u realnosti, a sledom vlastite imaginacije, ehom intuitivnog osećanja sveta i pojavnog u njemu, što je izaziva na stvaranje, na intervenciju, bogatom maštovitošću, a potom i vanrednom umešnošću, stiže do nove stvarnosti - napisao je likovni kritičar David Kecman Dako.
Goran Knežević rođen je 1973. u Vrbasu. Diplomirao je i magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, klasi profesora Slobodana Kneževića Abija i Branke Janković Knežević. Samostalno izlaže od 1994. godine. Iza sebe ima 27 samostalnih izložbi kao i više kolektivnih u zemlji i inostranstvu. Od 2010. radi na ALU Trebinje.
- Na crtežima i grafikama Gorana Kneževića obelodanjenje onog što slikar oseća kao svoje teretno breme, kao svoj telom srastao kamen, ili svoj krst, životni tren doživljen/viđen pri traženju svog mesta u svom životu, ili u onom što se zove „moje vreme” u mom prostoru, u toj kratletki ispunjenoj mojom prazninom. Jedinka ili metež od ljudskih tela, nikad statičnih. Celoviti ili samo fragmenti od prizora u kojima, čini se, svako od svakog preza, svako na svakog kidiše, svako je od svakog svojom, ili prazninom svud oko sebe beskrajno razdvojen - piše u recenziji izložbe David Kecman Dako.
Svečano otvaranje izložbe zakazano je za utorak, 25. decembar u 19 časova u Galeriji KC „Laza Kostić”. Postavka će biti aktuelna do 14. januara.
triletrip @ Pon, 24.12.2018. 05:00
david kecman dako društvo galerija kc laza kostić goran knežević grafike irena stopić izložba kultura kulturni centar "laza kostić" novi sad recenzija sombor trebinje
>>
1234
. . .
9