Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Danica i Aleksandar glumci sezone

Završeno je 27. izdanje Pozorišnog maratona.

Foto 35945Foto 35946Foto 35936 Bio je ovo „najraniji”, gotovo jutarnji, završetak somborskog pozorišnog festivala, međutim ni to nije pokolebalo vernu publiku da aplauzima isprati svoje miljenike na zasluženu letnju pauzu. Cvetnim udarom, glumci su uzvratili za ovosezonsku podršku. Novoimenovana upravnica Narodnog pozorišta Sombor, Bojana Kovačević, zahvalila je publici „što su sačekali kraj”, najavila da nova sezona kreće u septembru i uručila poklone svim članovima ansamba koji su na brojnim festivalima osvajali nagrade. „Prozvani” su bili Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Srđan Aleksić i Marko Marković.
Kako dolikuje, Maraton je zaključen dodelom priznanja najboljima u ovoj sezoni. Glumci godine u Narodnom pozorištu Sombor su Danica Grubački i Aleksandar Ristoski. Megi i Maks su „proslavili” predstavu „Tenor na zajam” koja je upravo i zatvorila ovogodišnju pozorišnu sezonu u Somboru. Proglašeni su za najbolje mlade glumce na 48. Festivalu Dani komedije u Jagodini, gde je predstava dobila najviše ocene publike i zaslužila priznanje za najsmešniju izvedbu festivala. Nagrada „Iza kulisa” ove godine dodeljena je krojačici Dragani Gvardijan.
savamajstor @ Ned, 16.06.2019. 05:35
27. pozorišni maraton 48. festival dani komedije aleksandar ristoski bojana kovačević danica grubački ivana v. jovanović kultura marko marković saša torlaković sombor srđan aleksić
• Šest od sedam nagrada za Tartifa!

Na četvrtom festivalu “Šabačko pozorišno proleće” predstava “Tartif”, koju su zajednički realizovali Narodno pozorište Sombor i Srpsko narodno pozorište, osvojila je šest od sedam nagrada.

Foto 35476 Žiri u sastavu: Karpo Godina (predsednik), Nikola Ristanovski i dr Petar Kaukov jednoglasno je doneo odluke da se nagrada za mladu glumicu dodeli Danici Grubački za ulogu Marijane, nagrada za najbolju žensku ulogu Hani Selimović za ulogu Dorine i nagrada za najbolju mušku ulogu Saši Torlakoviću za ulogu Tartifa.  Žiri je birao i najboljeg reditelja i kompozitora pa je nagrada za najbolju režiju pripala Igoru Vuku Torbici za predstavu „Tartif“ a nagrađen je i kompozitor Vladimir Pejković za muziku predstave „Tartif“. Predstavi „Tartif“ pripala je i nagrada za najbolju predstavu u celini (autor i reditelj – Igor Vuk Torbica, scenografija – Andreja Rondović, kostimografija – Jelisaveta Tatić Čuturilo, kompozitor – Vladimir Pejković).
Autorski projekat Igora Vuka Torbice utemeljen na istoimenoj Molijerovoj drami, koji su zajednički realizovali Narodno pozorište Sombor i Srpsko narodno pozorište, biće odigran u sredu, 17. aprila na 69. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine koji se održava u Zrenjaninu, a ova predstava deo je i takmičarske selekcije predstojećeg Teatar festa „Petar Kočić”, koji će se u Banjaluci održati od 1. do 9. juna.
tam @ Pon, 15.04.2019. 09:43
danica grubački hana selimović igor vuk torbica karpo godina narodno pozorište sombor nikola ristanovski petar kaukov šabačko pozorišno proleće saša torlaković sombor srpsko narodno pozorište tartif vladimir pejkovic
• Pozorište: Premijera i nove nagrade

Sutra (subota, 30. mart) na sceni Studio 99 Narodnog pozorišta Sombor biće premijerno izvedena predstava Norveška danas (Igor Bauersima) u režiji Ninoslava Đorđevića.

U predstFoto 35365 avi igraju Aleksandar Ristoski i Sofija Mijatović, scenografiju potpisuje Erika Vujić a kostimografiju Biljana Grgur. Premijerno izvođenje je u 20.30 časova.
Na 48. Pozorišnom festivalu najboljih komediografskih ostvarenja Srbije Dani komedije u Jagodini  prema oceni publike, najbolja i najsmešnija predstava je Tenor na zajam Kena Ludviga, u režiji, prevodu i izboru muzike Olivere Ðorđević, a u izvođenju Narodnog pozorišta Sombor. Ova predstava, treća odigrana na festivalu, kojoj je publika dala ocenu 4,84, nagrađena je statutetom Jovanča Mićić i nagradom Miodrag Petrović - Čkalja. Nagradu za najbolju mladu glumicu žiri je dodelio Danici Grubački za ulogu Megi u predstavi Tenor na zajam, a nagradu za najboljeg mladog glumca Aleksandru Ristoskom za ulogu Maksa u predstavi Tenor na zajam. Nagrada za scenografiju dodeljena je Dijani Radosavljević Milović takođe za predstavu Tenor na zajam.
Foto 35366

Žiri je radio u sastavu: reditelj Goran Marković (predsednik), dekanka Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini Violeta Jovanović i novinarka kulturne rubrike Večernjih novosti Vukica Strugar. Selektor ovogodišnjih Dana komedije bio je reditelj Nebojša Bradić.

tam @ Pet, 29.03.2019. 10:01
aleksandar ristoski biljana grgur dani komedije danica grubački erika vujić nebojša bradić ninoslav đorđević olivera ðorđević sofija mijatović sombor tenor na zajam
• Glumci najavljuju štrajk!

Skupština grada Sombora, je na današnjoj sednici, za v.d. direktora Narodnog pozorišta Sombor, imenovala Vesnu Paštrović. Glumački ansambl je u dopisu ukazao da su na skupštinskom zasedanju izrečene notorne laži.

Foto 28177- Svedoci smo, po ko zna koji put, primene sile i laži aktuelne vlasti. Naime, kako je na sednici izrečeno, Osnivač je bio prinuđen na ovaj korak jer proces konkursa za izbor direktora nije sproveden od strane UO pozorišta. Obzirom da zaposleni imaju predstavnike u Upravnom odboru, znamo da je to notorna laž. UO je mesecima pokušavao da dobije instrukcije od Osnivača po pitanju raspisivanja konkursa, da bi nakon samoinicijativnog stavljanja te tačke na dnevni red, sednica bila volšebno otkazana i bez obrazloženja nikad više stavljena na dnevni red. Podsetimo, zaposleni Narodnog pozorišta Sombor uputili su 11. marta dopis u kome predlažu kandidata iz redova zaposlenih. Dopis, iako je bio potkrepljen potpisima skoro svih zaposlenih, od stane Gradonačelnice ostao je izignorisan. Bez obzira na to, 21. marta održana je sednica Odbora za kadrovsko-imunitetska pitanja koja usvaja odluku da Skupštini grada predloži Vesnu Paštrović. Jutro kasnije, ansambl Pozorišta ponovo upućuje dopis koji je kao rezultat proizveo neuspešan sastanak sa Gradonačelnicom, u kome je jedini argument za Paštrovićevu bio „dajmo joj šansu”, dakle ne navodeći nijedan razlog šta je to što pomenutu glumicu, čija je biografija sačinjenja od projekata koji pripadaju mahom bulevarskom i komercijalnom pozorištu, preporučuje za bilo koju rukovodeću poziciju u institucionalnom teatru, sem bliskosti vladajućoj stranci.
Predlog zaposlenih za v.d. direktora Narodnog pozorišta Sombor bila je Bojana Kovačević, osoba koja već sedam godina radi u Narodnom pozorištu Sombor, pretežno u oblasti međunarodne saradnje. Kako navode, od početka njenog rada, Pozorište je učestvovalo na više pozorišnih festivala u inostranstvu i regionu, a ostvarene su i brojne saradnje u vidu gostovanja i razmene predstava. Po formalnom obrazovanju master sociolog, Bojana Kovačević je lice koje pozorišna javnost Srbije vezuje za Narodno pozorište Sombor, i prema podršci koja stiže ovih dana, kako od pojedinaca tako i institucija, jasno je da je kompletna pozorišna javnost nedvosmisleno na strani ansambla Pozorišta. Narodno pozorište Sombor poznato je kao jedno od najboljih u našoj zemlji i taj status uživa već desetinama godina. Za to je u mnogome zaslužna njegova stabilnost i stalnost ljudi koji su ovu kuću vodili. U to ime, u ime odbrane časti, umetnosti i tradicije Narodnog pozorišta Sombor, glumački ansambl će se boriti svim zakonskim sredstvima protiv ovog nasilja vlasti nad pozorištem i umetnošću uopšte. Osnivača, sa svim svojim telima i organima koji su učestvovali u donošenju ove odluke, kao i gospođu Paštrović, smatramo lično odgovornim za sve što će se u narednom periodu događati u Narodnom pozorištu Sombor. Iako je izlazak na scenu najveća radost glumaca, bojimo se da nam Osnivač svojim bahatim ponašanjem i ignorantskom politikom ne ostavlja ni jednu drugu opciju do – štrajk!
Dopis su potpisali članovi glumačkog ansambla Narodnog pozorišta Sombor: Saša Torlaković, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Pero Stojančević, Srđan Aleksić, Milijana Makević, Branislav Jerković, Marko Marković, Ninoslav Đorđević, Nemanja Bakić, Dragana Šuša, Vanja Nenadić, Danica Grubački, Aleksandar Ristoski.
savamajstor @ Pon, 25.03.2019. 15:19
aleksandar ristoski biljana keskenović bojana kovačević branislav jerković danica grubački dragana šuša glumački ansambl gradonačelnica ivana v. jovanović kultura marko marković milijana makević narodno pozorište sombor nemanja bakić ninoslav đorđević pero stojančević saša torlaković skupština grada sombora sombor srđan aleksić vanja nenadić vd direktora vesna paštrović
• Da je Sombor postao Holivud....

U susret premijeri predstave „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorskog projekta Kokana Mladenovića, inspirisanog dramom Radoslava Zlatana Dorića, u Narodnom pozorištu Sombor priređeno je veče posvećeno kinematografu Ernestu Bošnjaku.

Foto 33069Foto 33068 Domaćin večeri bio je Radoslav Zelenović, stručni konsultant na novoj predstavi, čija je premijera zakazana za 17. februar, a njegov gost bio je Kokan Mladenović, kao i glumci i autorska ekipa predstave. Radoslav Zelenović je bivši urednik Filmske redakcije RTS-a, kao i Arhiva Jugoslovenske kinoteke, a danas je upravnik Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. On je ovom prilikom predstavio stvaralačku ličnu kartu Ernesta Bošnjaka, ispričao zanimljive priče o životu, radu, idejama i problemima sa kojima se susretao istinski pionir filma.
- Pokušaćemo na neki način da vam ispričamo priču i da otrgnemo od zaborava čuvenog Somborca Ernesta Bošnjaka, pionira jugoslovenskog filma - istakao je na početku večeri direktor Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović.
Publika je bila u prilici da čuje mnoge zanimljive priče o Ernestu Bošnjaku, ali i da pogleda njegove filmove, koje verovatno ranije nije imala prilike nigde da vidi: Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju u Somboru (1912), Probne snimke prve jugoslovenske tvornice filmova (1923), Pokušaj umetničkog filma Ernesta Bošnjaka (1925), Moja draga kolevka (1924), Ovde traži pa ćeš pronaći milijon (1925), Fudbalska utakmica (1930) i Skautske vežbe u Somboru (1930).
- Bošnjak je bio jedna renesansna ličnost. On se pre svega bavio štampanjem novina i mnogo toga drugog, ali je od početka imao fiks-ideju da u Somboru napravi fabriku filma. Otkud ta lucidnost i ta pamet u nekom trenutku kad se uopšte nije znalo u šta će film da se izrodi? Otkud tom čoveku ideja da već 1906. godine ima svoj bioskop u vašem gradu? Lajt motiv njegovog stvaralaštva je bio igrani film, kao jedna zahtevna forma, što pokazuje da je reč o čoveku neverovatnih ideja. Filmom su se u to vreme bavili bogati ljudi. Film je bio skupa zabava. U takvom kontekstu, kada film nije bio daleko od vašarske zabave, pojavljuje se čovek poput Ernesta Bošnjaka koji je shvatio da je film nešto sa čime može da se radi i od čega može da se živi. Naravno, to mu se kasnije obilo o glavu jer je 400.000 dinara koje je zaradio u životu kompletno uložio u film i od svega toga ostala je samo filmska traka. Film ne traje mnogo, traje 120 godina, i možda nije promenio vek iza nas ali ga jeste obeležio. Svaka civilizacija ima svoj jezik, a jezik naše civilizacije su pokretne slike. U almanahu iz 1925. stoji podatak da u Kraljevini Jugoslaviji postoji 431 bioskop, 81 u užoj Srbiji i 90 u Vojvodini. Bioskopi su od početka dobro primljeni, ali nažalost, u tranziciji bioskopi su pretvarani u sve i svašta. Na mestu gde je održana prva bioskopska predstava u Beogradu, šesta u Evropi, danas se nalazi kockarnica. Uvek zanemim pred činjenicom da jedan takav prostor nismo uspeli da sačuvamo. Šta bi bilo sa ovom zemljom da je 1914. ili 1923. godine imala svoju fabriku filmova? - istakao je Zelenović.
On je predložio da se razmisli o pravljenju jednog memorijalnog prostora gde bi se sakupilo sve ono što je vezano za Ernesta Bošnjaka, kao i da on dobije svoju ulicu u gradu i da se na taj način dâ na značaju istinskom pioniru filma.
- To što mi radimo u predstavi nije samo taj Ernest Bošnjak koji je obeležio Sombor svoga doba, nego metafora jednog velikog umetnika koji nadrasta i svoj grad i svoje vreme. To neprihvatanje i nerazumevanje onih koji su mogli da učine ovaj grad veličanstvenim, a to se nije dogodilo, nije specifikum samo onoga doba, već se u dobrom kontinuitetu odbacivanja nastavlja do dana današnjeg. Zašto Sombor nije postao fabrika snova ako je neko već žrtvovao svoj život da to postane? Kako smo došli do toga da živimo u gradovima bez bioskopa? Kako smo došli do toga da bioskopa ako ima, onda ih ima isključivo u tržnim centrima? O tom vremenu koje je izgubilo svoju romantiku, o tom vremenu na onaj način na koji ga je Bošnjak doživljavao, kao umetnost koja može da promeni jedan grad, da promeni svet, o tome je naša predstava. Ona je traganje za novim snom. Predstava nema teksta, imaćemo table sa tekstovima kao u nemom filmu, imaćemo živu muziku koja će biti izvođena na sceni. Pravimo predstavu o epohi nemog filma, a to čega smo se dohvatili, to je nešto jako sklisko. To može da bude izuzetno zanimljivo, a može da bude i izuzetna katastrofa jer je žanr nemog filma u pozorištu redak ili ga ni nema. Samo da nam se ne desi da bude nemi film pa da nema ni aplauza - rekao je Kokan Mladenović.
U predstavi Marko Marković igra mladog Ernesta Bošnjaka a David Tasić Daf starog. Pored njih igraju i Ivana V. Jovanović, Minja Peković, Milijana Makević, Vanja Nenadić, Dragana Šuša, Danica Grubački, Branislav Jerković, Nemanja Bakić i Aleksandar Vučković.
- Naš Bošnjak snima film iz pet delova koji mi zovemo Od Panonskog mora do Sombora i taj film, zbog nerazumevanja vlasti i sredine, ostaje nezavršen. Igramo se, ne onoga što je Bošnjak uradio, nego onoga što je mogao da uradi da je bilo više pažnje i razumevanja i da su naše sredine sklonije umetnosti - kazao je Mladenović, kome je ovo dvanaesta predstava koju režira u Somboru.
triletrip @ Sub, 10.02.2018. 12:57
aleksandar vučković branislav jerković danica grubački david tasić daf dragana šuša ernest bošnjak film ivana v. jovanović kinematografija kokan mladenović kultura marko marković milijana makević minja peković narodno pozorište sombor nemanja bakić pozorište premijera radoslav zelenović sombor vanja nenadić