Specijalni rezervat „Gornje Podunavlje” treba da postane deo u svetu jedinstvenog zaštićenog prirodnog područja, rezervata biosfere „Mura - Drava - Duna” koji će se protezati kroz pet država: Sloveniju, Mađarsku, Austriju, Hrvatsku i Srbiju.

U Bačkom Monoštoru danas je održana radionica koja je razmatrala Gornje Podunavlje kao deo rezervata biosfere „Mura - Drava - Dunav”. Učesnike radionice pozdravio je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva Sombor Javnog preduzeća Vojvodinašume, koje upravlja Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje”. Deklaraciju o uspostavljanju tog rezervata pod zaštitom UNESCO-a 25. marta ove godine potpisali su ministri zaduženi za životnu sredinu Srbije, Mađarske i Slovenije, Oliver Dulić, Šandor Fazekaš i Roko Žarnić, Jasen Mesić, ministar kulture Hrvatske i Ginter Lajbel, generalni direktor u ministarstvu životne sredine Austrije. Kao dobar primer funkcionisanja prirodnog rezervata, od kojeg imaju i meštani na njegovoj teritoriji predstavljena je Bečka šuma. - Rezervat biosfere „Bečke šume” uspostavljen je 2005. godine i od tada je u mnogome doprineo održivom razvoju lokalne zajednice. Ljudi koji tamo žive spoznali su da život u skladu sa prirodom može da obezbedi dovoljno sredstava za život, bez narušavanja ravnoteže okoline - objasnio je Kristian Diri iz Uprave Parka biosfere „Bečka šuma”. - Prekogranični rezervat biosfere Mura - Drava - Dunav je jedinstven projekat u Evropi, jer prirodna celina poput ove u nastajanju ne postoji nigde. Cilj uspostavljanja ovog rezervata je da se očuva raznolikost živog sveta na evropskom prostoru, odnosno na tri velike reke i u pet država. Najpre bi se takav jedan prostor od 800.000 kvadratnih kilometara mogao uporediti sa Amazonom, pa mi u WWF rado nazivamo budući rezervat evropskim Amazonom. Osim klasične zaštitte prirode jako je važno da uključimo i lokalno stanovništvo i njihove tradicionalne delatnosti, kulturno nasleđe. Čeka nas dug posao, oko tri godine traje projekat uspostavljanja međunarodnog rezervata biosfere - izjavila je Duška Dimović iz Dunavsko - karpatskog programa WWF-a. Gornje Podunavlje, odnosno Monoštorski i Apatinski rit bogati su, pre svega, mnogim retkim i ugroženim vrstama ptica, pa bi narušavanje ovakvog staništa najverovatnije dovelo do njihovog izumiranja. - Najveće bogatsvo Gornjeg Podunavlja je njegova mozaičnost. Tu mogu da se nađu staništa retkih ptica, vlažne livade, šume. Greška je kada se misli da je svako pošumljavanje u ovakvoj okolini dobro. Pre nekoliko godina zasađeno je nekoliko stotina hektara američke topole, ali se to smatra poljoprivredom, jer su ta stabla predviđena za eksploataciju. Zato pažljivo treba voditi računa o tome koje vrste se sade u specijalnom rezervatu - objasnila je Biljana Panjković, direktor pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode. - Specijalni rezervat prirode nije etiketa koja se jednom nalepi i stoji zauvek. Takav status može i da se izgubi, ako se prirodnim područjem ne upravlja na pravi način. Takvih primera u Srbiji je bilo, ali za sada Gornjem Podunavlju ne preti tako nešto. Ukoliko se o rezervatu vodi računa, on može da dobije i višu kategoriju zaštite, čemu će svakako doprineti uspostavljanje rezervata biosfere - kazao je Marko Tucakov iz Zavoda za zaštitu prirode AP Vojvodine. Zdenka Mitić iz udruženja građana „Podunav” iz Bačkog Monoštora objasnila je da lokalno stanovništvo već vuče koristi od postojanja Specijalnog rezervata prirod Gornje Podunavlje. - Veći je broj turista, prave se proizvodi na tradicionalan način i od prirodnih materijala, koji imaju svoje tržište, na primer, monoštorski čamci odlaze na sve kontinente - objasnila je Zdenka Mitić. Na radionici je zaključeno da se održivost ne ogleda samo u zaštiti prirode, već je važan segment i lokalno stanovništvo. Da bi priroda ostala netaknuta, potrebno je iskoristiti njene potencijale, ali bez narušavanja ravnoteže, a Gornje Podunavlje je na pravom putu ka takvom životu.