Taksisti su danas održali protestnu vožnju glavnim ulicama Sombora, što znači da na njihov zahtev nije stigao odgovor.

Prošle sedmice taksisti su Gradskoj upravi uputili zahtev da odredi najnižu ekonomsku cenu prevoza, pozivajući se na Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. U zahtevu koji ima 75 potpisa somborskih taksista predlaže se da vožnja košta 80 dinara za prvi kilometar, a za svaki naredni 45 dinara. Vožnja van grada trebalo bi da košta 70 kilometara, odnosno 40 dinara za svaki naredni kilometar. Sudeći po današnjoj protestnoj vožnji odgovora iz Gradske uprave nije bilo. U protestnoj vožnji učestvovalo je preko stotinu taksi vozila iz svih somborskih udruženja.

U somborskom ataru berba kukuruza tek je počela, a žetva suncokreta je gotovo na kraju. U toku je i vađenje šećernbe repe.

Žetva suncokreta skoro da je privedena kraju, ostalo je da se rod ubere sa još 610 hektara od ukupno zasejanih 6.717 hektara. Prosečan rod kreće se oko 2,8 tona po hektaru. Žetva soje završena  je na 70 odsto oranica od zasejanih 9.390, a prinos je u proseku 2,7 t/ha. Vađenje šećerne repe je na samom početku, posao je obavljen na svega 18 odsto površina. Prinos je za sada zadovoljavajući, oko 50 tona po hektaru. Berba kukuruza je tek počela, što kazuje podatak da je rod skinut sa tek pet odsto njiva od zasejanih 44 hiljada hektara. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu jedino soja beleži rast cene, koja je danas 38,52 dinara za kilogram, dok je kukuruz u padu i razmenjuje se za 17,54 dinara.

Žetva pšenice je na samom početku, najviše je ima na poljima individualnih gazdinstava. Trenutna cena ne zadovoljava proizvođače, ali je u skladu sa kretanjima na svetskim robnim berzama.

Merkantilnom pšenicom zasejano je preko 13 hiljada hektara somborskih oranica, a preko deset hiljada hektara čine površine individualnih poljoprivrednih gazdinstava. Upravo na privatnim njivama su pali i prvi otkosi, požnjeveno je 110 hektara, dok velika poljo-preduzeća još nisu počela sa skidanjem roda - kazuju podaci Odseka za plan i statistiku Gradske uprave. Prinos je u proseku oko 5 tona hlebnog zrna po hektaru. Prognoze za rod pšenice pre žetve nisu bile baš pozitivne, ali je na kraju dobijen dobar rod. Pšenice ima u velikim količinama na svetskom tržištu, pa je tako cena u Budimpešti malo manje od 18 dinara za kilogram, a na pariskoj robnoj berzi 19,11 dinara. Na američkim berzama cena se kreće između 16,24 i 17,52 dinara. Otkup pšenice kod nas počeo je po 16 dinara bez PDV-a, što je za 50 odsto više nego na početku trgovanja prošle godine. Perspektiva cene pšenice u predstojećem periodu je dobra, pa stručnjaci savetuju da se ne žuri sa prodajom, osim ako se mora. Vratimo se žetvenim radovima: ječam je skinut sa gotovo 70 odsto površina, prosečan prinos je 5,1 tona po hektaru, s tim da u rezultatima prednjače poljoprivredna preduzeća na čijim njivama je ječam rodio oko šest tona. Ovas i raž mogu da se nađu na tek nekoliko desetina hektara individualnih proizvođača, a mala je zastupljenost i uljane repice, svega 296 hektara. Zrna repice ima oko 3 tone po hektaru, što nije loš rezultat, a žetva je negde na polovini.  

Tokom prošle nedelje promet na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu se skoro udvostručio što se tiče količine robe kojom se trgovalo.

Vrednosni obim prometa bio je preko 60,6 miliona dinara. Osnovni uzrok ovakvog porasta jeste skok cena najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda. Cenovni skok registrovan je kako na tržištu kukuruza, tako i na tržištu pšenice. Pšenica je prošle nedelje prešla psihološku granicu od 14 dinara za kilogram, a što se tiče kukuruza prodavao se samo prirodno sušeni. Cena je imala uzlazni trend: prosečna nedeljna cena iznosila je 17,56 din/kg, bez PDV-a. U somborskom ataru kukuruz je zasejan na površini od 37.139 hektara. Cene pšenice i kukuruza skočile su i na evropskim i svetskim robnim berzama, ali je u inostranstvu rast cene mnogo izraženiji nego kod nas.