Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Radijske uspomene Cecilije Tomić

Tribina pod nazivom „Susret u lepoj reči” koji priređuje Gerontološki centar u klubu penzionera, bila je u znaku Cecilije Tomić, novinarke i spikerke Radio Sombora.

Foto 33221Na tribini je bilo reči o radijskom novinarstvu, o ljudima sa kojima je ova naša poznata novinarka radila, kao i o pažnji koja je radijskom novinarstvu bila pridavana. Poznata spikerka je govorila o svojim uspomenama na godine provedene na radiju. Slovo sećanja na emisije iz oblasti kulture (Otvorena knjiga), obrazovanja (Dvorište), privrede, sporta, jutarnjeg i večernjeg, odnosno noćnog programa (Večernji zvon i Pletisanke), kao i programa za decu i mlade na kojima je dugo bila angažovana najčešće kao saradnica, ali i kao samostalna autorka i urednica. Između „prelistavanja” uspomena, Cecilija Tomić je kazivala stihove njoj najdražih pesnikinja, Desanke Maksimović i Vesne Parun. Među njima i dve koje su starijim licima izmamile i suzu, Desankina pesma „Nemam više vremena” i Vesnina, inače, i za života joj najpoznatija i najprevođenija pesma o ljubavi „Ti koja imaš ruke nevinije od mojih”.
Urednik i voditelj ove, kao i svih dosadašnjih tribina „Susret u lepoj reči” bio je književnik David Kecman Dako, inače i sam bivši novinar ugašenog Radio Sombora.
milangagrčin @ Sre, 28.02.2018. 01:58
cecilija tomić david kecman dako desanka maksimović dom penzionera gerontološki centar sombor klub penzionera selenča kultura sombor susret u lepoj reči tribina vesna parun
• Likovno-poetsko veče u Domu penzionera

U Domu penzionera Gerontološkog centra Sombor prošle sedmice je priređeno likovno-književno veče.

Foto 31955Foto 31954 Peta javna tribina u prostoru Kluba penzionera „Selenča” pod nazivom „Susret u lepoj reči”, bila je u znaku samostalne izložbe umetničkih ostvarenja Marije Maričić, članice „Likovne grupe '76” i prezentacije izbora iz bogatog pesničkog opusa Desanke Maksimović.
Marija Maričić je izložila dvadesetak slika - ulja na platnu, uglavnom sa tematikom iz ravničarskog pejzaža, nekoliko dela rađenih slamom, kao i oslikane flaše. O odlikama njenog likovnog opusa govorio je urednik i voditelj ove manifestacije David Kecman Dako.
Tokom celovečernjeg književnog programa izbor iz poezije velike srpske poetese Desanke Maksimović, ponajviše o ljubavi, kazivala je Cecilija Tomić, nekadašnja spikerka na talasima Radio Sombora i Radio Novog Sada. Izložba i poetsko veče su naišli na veoma lep prijem prisutnih poštovalaca likovne umetnosti i književnosti.
triletrip @ Ned, 03.09.2017. 22:48
amaterizam cecilija tomić david kecman dako dom penzionera društvo gerontološki centar sombor izložba kultura likovna grupa '76 mirjana maričić slike sombor susret u lepoj reči umetnost
• U petak promocija knjige Zdenke Feđver

U petak, 14. oktobra biće priređena promocija najnovije knjige Zdenke Feđver.

Foto 29011Zbirku priča „Prtine”, pored autorke, predstaviće recenzenti, Jožef J. Fekete i David Kecman Dako, a odlomke iz knjige čitaće Cecilija Tomić. Promocija će biti održana u petak, 14. oktobra u 19 sati u velikoj sali Županije. „Prtine” su sedma knjiga Zdenke Feđver i objavljena je u sopstvenom izdanju.
- Njene kratke priče – ponekad građene samo od nekoliko rečenica – su ogoljene od suvišnih reči, nepotrebnih narativnih stranputica, tako postaju direktne, neposredne sa dozom humora ili tuge, ne retko u istom tekstu. ... Pripovedačica jasno omeđuje svoj svet: to je Sombor sa svojim sponama na primer sa Vukovarom i Novim Sadom - napisao je Jožef J. Fekete u recenziji „Prtina”.
triletrip @ Čet, 13.10.2016. 02:03
cecilija tomić david kecman dako jožef j. fekete knjiga književnost kultura priče promocija prtine sombor zbirka zdenka feđver
• Zlato Bunjevačkog kola u Beogradu

U četvrtak, 13. marta u galerijskom prostoru Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije svečano je otvorena izložba slamarski umetnički slika „Zlato Bunjevačkog kola“.

Foto 21017Svojim prisustvom svečano otvaranje izložbe uveličali su i ambasador Mađarske Oskar Nikovic, Slađana Pavlović iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, kao i brojni predstavnici medija, a upriličeno je i direktno uključenje u Radio 202. Prigodnim rečima, izložbu je otvorila direktorica Zavoda Marina Lukić Cvetić, istoričar umitnosti koja je i pripremila prateći katalog ove izložbe.
- Somborske slamarke su izložile svoje najsjajnije „bunjevačko zlato”, pa ih sa pravom možemo nazvati pletisankama iz pesme Među javom i med snom, uostalom i Laza Kostić je dvanaest godina bio Somborac, i ništa nije slučajno - rekla je između ostalog, Marina Lukić Cvetić.
Ispred „Bunjevačkog kola”, domaćine i goste galerije pozdravio je počasni predsednik mr Đuro Bošnjak. On je predstavio Bunjevce i „Bunjevačko kolo” a potom i specifičnu slamarsku umetnost.
- Brojni somborski slikari počev od Konjovića, pa sve do Save Stojkova, imali su na svojim slikama motive žita, krstina i slame, a naše bunjevačke umetnice su se ovim velikim slikarskim imenima revanširale, te su motive sa njihovih slika iskoristile kao osnovni materijal za izradu umetničkih slika, na kojima prikazuju sav raskoš bačke ravnice i života u njoj - kazao je Bošnjak.
Somborski Bunjevci su se Beograđanima predstavili i svojom bogatom nošnjom, svilom, tamburaškim melodijama u izvđenju Tamburaškog sastava „Đuvegije” i sjajnog soprana Zorane Iđuški, a prigodne tekstove i stihove govorili su Cecilija Tomić, Antun Petrović i Ružica Parčetić. 
Izložbu „Zlato Bunjevačkog kola” Beograđani i svi posetioci Galerije Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, moći će da pogledaju tokom dve sedmice, odnosno do 27. marta.
Izvor: Ružica Parčetić | triletrip @ Čet, 20.03.2014. 23:29
ambasador antun petrović beograd bunjevačko kolo bunjevci cecilija tomić đuro bošnjak đuvegije folklor izložba kultura mađarska marina lukić cvetić oskar nikovic ružica parčetić slađana pavlović sombor zavod za proučavanje kulturnog razvitka srbije zlato bunjevačkog kola zorica iđuški
• Književni portret Jožefa J. Feketea (3)

Juče je u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” i UG „Ravangradsko proleće” priređeno književno veče na kojem je predstavljen književni kritičar, književnik i akademik Mađarske akademije umetnosti Jožef J. Fekete.

Foto 19592Foto 19591 Književno veče vodio je David Kecman, a odlomke iz dela Jožefa J. Feketea čitala je Cecilija Tomić. Feketeovo stvaralaštvo predstavio je Ištvan Šiling, profesor univerziteta u penziji. On je kazao da je Fekete jedan od najboljih, ako ne i najbolji poznavalac književnosti vojvođanskih Mađara, koji je naučnoj javnosti praktično ponovo otkrio jednog od najznačajnijih mađarskih književnika, tvorca modernmog mađarskog romana Mikloša Sentkutija. Osim toga mnogo vremena posvetioo je negovanju i proučavanju stvaralaštva Janoša Hercega.
- Jožef J. Fekete ima nekoliko pseudonima, jer beletristiku ne objavljuje pod svojim imenom. Mi, njegove kolege i prijatelji, smo se jedno vreme pitali ko je taj Leticija Frez, ko objavljuje pod tim imenom. Nema takvog pisca koji objavljuje pod tim imenom, i to na mađarskom. Počeli smo da nagađamo ko je to, a stvar se uvek završava oko Joške, jer je on ipak najbolji poznavalac književnosti vojvođanskih Mađara. Kada su ga pitali, samo se nasmešio i priznao da je on - ispričao je Ištvan Šiling. On je dodao da je beletristika Jožefa J. Feketea dosta teška za čitanje i zahteva dosta želje i posvećenosti za čitanje.
Jožef J. Fekete radio je u Radio Sombor kao urednik programa na mađarskom jeziku, a kasnije i kao direktor, dok je danas novinar dnevnog lista Mađar so.
- Ja sam novinar koji je dospeo u Sombor, zavoleo Sombor i počeo tu da se bavi književnošću. Odjednom sam se raspao na razne polutke, koje deluju kao samostalna bića. Ja sam jedinka u mnoštvu, a mnoštvo je u meni. Imam puno tih pseudonima. Ipak, ja smatram da to nisu pseudonimi, jer se ne skrivam iza njih. Uvek dajem do znanja ko stoji iza tih imena. Jednostavno, kada Jožef J. Fekete sedne za tastaturu, onda piše kritiku, esej, studiju. Ali, ako piše o Somboru, o svom detinjstvu, o pitanjima filozofskog značaja, onda je to već drugi autor. Samo taj autor može da napiše taj tekst koji sam osmislio. Taj autor i potpisuje tekst. Pošto jako puno tih entiteta ima u meni, oni zaviruju preko mojih ramena u ekran i kradu jedan od drugoga. Mihalji Cobor recimo piše o svom detinjstvu i poimanju grada Sombora. U knjizi koja će se pojaviti u decembru, ja govorim, odnosno Cobor govori o Somboru, Istorijskom arhivu, Srpskoj čitaonici, ali ne na način kao što su pre mene pisali o tim zdanjima i doživljaju Sombora, nego iz sasvim ličnog ugla. Ništa što se nalazi u tekstu nije doživljeno, to je fantazija, to je izmišljeno - rekao je Fekete. Jožef J. Fekete je objasnio da u nekim svojim delima svoje junake smešta u izmišljenu zemlju Lemuriju, koja se nalazi metar iznad najviše planine na Zemlji.
triletrip @ Čet, 21.11.2013. 17:11
cecilija tomić david kecman gradska biblioteka karlo bijelicki ištvan šiling jožef j. fekete kniževno veče književnost pseudonim sombor ug ravangradsko proleće
>>
123