Pozorišta iz Kikinde, Osijeka i Subotice gostovaće tokom novembra u Somboru, a somborki teatar putovaće u Budimpeštu i Zrenjanin. Za Dan pozorišta zakazana je premijera predstave po tekstu Svetislava Basare.

Narodno pozorište Sombor obeležiće 129. rođendan 25. novembra premijerom predstave „Sestre Karamazove” u režiji Radoslava Milenkovića. Radi se o praizvedbi teksta Svetislava Basare, a u predstavi igraju: Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Tijana Marković, Marko Marković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević, Srđan Aleksić i Živorad Ilić. Scenograf predstave je Ivana Desančić, kostimograf Tina Bukumirović, dramaturg Tijana Markovinović, a za izbor muzike postarao se sam reditelj. Dve domaće predstave tokom novembra putuju na gostovanja: „Kate Kapuralica” 12. novembra u Zrenjanin, a „Magneti” 29. novembra u Srpsko pozorište u Budimpešti. Narodno pozorište iz Kikinde gostovaće u somborskom teatru 3. novembra predstavom „Smrt i devojka”. Hrvatsko narodno kazalište iz Osijeka u Sombor stiže 12. novembra, gde će na velikoj sceni izvesti predstavu „Pidžama za šestero”. Treće gostovanje na somborskim daskama izvešće subotičko Narodno pozorište sa mjuziklom na mađarskom jeziku „Hipolit”. 

Učenici generacije osnovnih škola otputovali su danas na nagradno putovanje u Mađarsku. Oni će se, pored domaćina, družiti sa vršnjacima iz Hrvatske, Poljske i Turske.

Desetodnevno letovanje za najbolje učenike organizovano je u okviru projekta „U znaku Evrope i sigurnosti”. Somborski učenici će po dolasku u budimpeštanski kvart Kišpešt biti smešteni u hotel, a tokom dvodnevnog boravka videće znamenitosti Budimpešte, potom će biti gosti na prijemu kod gradonačelnika Kišpeša, a od prvog jula biće smešteni u kampu Kaptalanjfiredu na Balatonu. Nagradno letovanje somborskih đaka generacije završava se 08. jula, kada se vraćaju u Sombor. Sa mladim Somborcima letovaće i njihovi vršnjaci iz Vrbovca u Hrvatskoj, Krzesovica u Poljskoj i Pendika u Turskoj. Pored roditelja, učenicima je srećan put poželeo i predsednik Skupštine grada Siniša Lazić. 

Žetva pšenice je na samom početku, najviše je ima na poljima individualnih gazdinstava. Trenutna cena ne zadovoljava proizvođače, ali je u skladu sa kretanjima na svetskim robnim berzama.

Merkantilnom pšenicom zasejano je preko 13 hiljada hektara somborskih oranica, a preko deset hiljada hektara čine površine individualnih poljoprivrednih gazdinstava. Upravo na privatnim njivama su pali i prvi otkosi, požnjeveno je 110 hektara, dok velika poljo-preduzeća još nisu počela sa skidanjem roda - kazuju podaci Odseka za plan i statistiku Gradske uprave. Prinos je u proseku oko 5 tona hlebnog zrna po hektaru. Prognoze za rod pšenice pre žetve nisu bile baš pozitivne, ali je na kraju dobijen dobar rod. Pšenice ima u velikim količinama na svetskom tržištu, pa je tako cena u Budimpešti malo manje od 18 dinara za kilogram, a na pariskoj robnoj berzi 19,11 dinara. Na američkim berzama cena se kreće između 16,24 i 17,52 dinara. Otkup pšenice kod nas počeo je po 16 dinara bez PDV-a, što je za 50 odsto više nego na početku trgovanja prošle godine. Perspektiva cene pšenice u predstojećem periodu je dobra, pa stručnjaci savetuju da se ne žuri sa prodajom, osim ako se mora. Vratimo se žetvenim radovima: ječam je skinut sa gotovo 70 odsto površina, prosečan prinos je 5,1 tona po hektaru, s tim da u rezultatima prednjače poljoprivredna preduzeća na čijim njivama je ječam rodio oko šest tona. Ovas i raž mogu da se nađu na tek nekoliko desetina hektara individualnih proizvođača, a mala je zastupljenost i uljane repice, svega 296 hektara. Zrna repice ima oko 3 tone po hektaru, što nije loš rezultat, a žetva je negde na polovini.  

Temperatura dunavske vode na izveštajnoj stanici u Bezdanu „daleko” je od nule!

Situacija iz Bezdanu preslikana je sa celokupnog toka druge evropske reke. Temperature vode kreću se od 1,2 u austrijskom Mathauzenu do maksimalnih 3,4, u rumunskom Oriahovu. Ledenih pojava nije bilo ni na dunavskim pritokama, ali bi zadržavanje niskih temperatura, posebno u Nemačkoj, moglo da iznenadi i veliku reku.
U gornjem i donjem toku Dunava vodostaj je u blagom padu, dok će  voda rasti na teritorija Mađarske i Srbije. Po prognozi našeg Hidrometeorloškog zavoda, nivo dunavske vode na izveštajnoj stanici Bezdan u naredna tri dana mogao bi da „skoči” čak za ceo metar, te dostigne visinu četiri metra od nulte kote. Najveće dnevne promene vodostaja (rast 60 cm) očekuju se pred Budimpeštom, a taj talas na ulazu u Srbiju treba očekivati već do srede.