Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Glumci najavljuju štrajk!

Skupština grada Sombora, je na današnjoj sednici, za v.d. direktora Narodnog pozorišta Sombor, imenovala Vesnu Paštrović. Glumački ansambl je u dopisu ukazao da su na skupštinskom zasedanju izrečene notorne laži.

Foto 28177- Svedoci smo, po ko zna koji put, primene sile i laži aktuelne vlasti. Naime, kako je na sednici izrečeno, Osnivač je bio prinuđen na ovaj korak jer proces konkursa za izbor direktora nije sproveden od strane UO pozorišta. Obzirom da zaposleni imaju predstavnike u Upravnom odboru, znamo da je to notorna laž. UO je mesecima pokušavao da dobije instrukcije od Osnivača po pitanju raspisivanja konkursa, da bi nakon samoinicijativnog stavljanja te tačke na dnevni red, sednica bila volšebno otkazana i bez obrazloženja nikad više stavljena na dnevni red. Podsetimo, zaposleni Narodnog pozorišta Sombor uputili su 11. marta dopis u kome predlažu kandidata iz redova zaposlenih. Dopis, iako je bio potkrepljen potpisima skoro svih zaposlenih, od stane Gradonačelnice ostao je izignorisan. Bez obzira na to, 21. marta održana je sednica Odbora za kadrovsko-imunitetska pitanja koja usvaja odluku da Skupštini grada predloži Vesnu Paštrović. Jutro kasnije, ansambl Pozorišta ponovo upućuje dopis koji je kao rezultat proizveo neuspešan sastanak sa Gradonačelnicom, u kome je jedini argument za Paštrovićevu bio „dajmo joj šansu”, dakle ne navodeći nijedan razlog šta je to što pomenutu glumicu, čija je biografija sačinjenja od projekata koji pripadaju mahom bulevarskom i komercijalnom pozorištu, preporučuje za bilo koju rukovodeću poziciju u institucionalnom teatru, sem bliskosti vladajućoj stranci.
Predlog zaposlenih za v.d. direktora Narodnog pozorišta Sombor bila je Bojana Kovačević, osoba koja već sedam godina radi u Narodnom pozorištu Sombor, pretežno u oblasti međunarodne saradnje. Kako navode, od početka njenog rada, Pozorište je učestvovalo na više pozorišnih festivala u inostranstvu i regionu, a ostvarene su i brojne saradnje u vidu gostovanja i razmene predstava. Po formalnom obrazovanju master sociolog, Bojana Kovačević je lice koje pozorišna javnost Srbije vezuje za Narodno pozorište Sombor, i prema podršci koja stiže ovih dana, kako od pojedinaca tako i institucija, jasno je da je kompletna pozorišna javnost nedvosmisleno na strani ansambla Pozorišta. Narodno pozorište Sombor poznato je kao jedno od najboljih u našoj zemlji i taj status uživa već desetinama godina. Za to je u mnogome zaslužna njegova stabilnost i stalnost ljudi koji su ovu kuću vodili. U to ime, u ime odbrane časti, umetnosti i tradicije Narodnog pozorišta Sombor, glumački ansambl će se boriti svim zakonskim sredstvima protiv ovog nasilja vlasti nad pozorištem i umetnošću uopšte. Osnivača, sa svim svojim telima i organima koji su učestvovali u donošenju ove odluke, kao i gospođu Paštrović, smatramo lično odgovornim za sve što će se u narednom periodu događati u Narodnom pozorištu Sombor. Iako je izlazak na scenu najveća radost glumaca, bojimo se da nam Osnivač svojim bahatim ponašanjem i ignorantskom politikom ne ostavlja ni jednu drugu opciju do – štrajk!
Dopis su potpisali članovi glumačkog ansambla Narodnog pozorišta Sombor: Saša Torlaković, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Pero Stojančević, Srđan Aleksić, Milijana Makević, Branislav Jerković, Marko Marković, Ninoslav Đorđević, Nemanja Bakić, Dragana Šuša, Vanja Nenadić, Danica Grubački, Aleksandar Ristoski.
savamajstor @ Pon, 25.03.2019. 15:19
aleksandar ristoski biljana keskenović bojana kovačević branislav jerković danica grubački dragana šuša glumački ansambl gradonačelnica ivana v. jovanović kultura marko marković milijana makević narodno pozorište sombor nemanja bakić ninoslav đorđević pero stojančević saša torlaković skupština grada sombora sombor srđan aleksić vanja nenadić vd direktora vesna paštrović
• SEC: Sledi izrada finalne verzije

Održan je stručni skup posvećen prevenciji nasilja nad decom.

Foto 33809 Predstavljen je nacrt predloga dopune akcionog plana Strategije razvoja socijalne zaštite Grada Sombora u oblasti prevencije nasilja nad decom koji je inicirao Somborski edukativni centar, a na kome su radili psiholog Stamenka Sudar, specijalni pedagog Ružica Rakinić, pravnik Miodrag Tepavac, policijski službenik Vladimir Jovićević i profesor razredne nastave Srđan Vlaškalić koji je okupljene upoznao sa inicijativom. Ujedno, predstavljen je i promo spot kampanje u kome su učestvovali glumci Narodnog pozorišta Sombor (Branislav Jerković, Ivana V. Jovanović i Marko Marković), Neozbiljni pesimisti, Tašana Tomić i Jeka Đapić ispred grupe roditelja Club na kub, somborski sportisti Nikola Jokić, Filip Krajinović i Nemanja Milić kao i glumci dečje dramske sekcije SEC-a.
Okupljenima se na skupu obratila i Danka Đukić iz Mreže organizacija za decu Srbije (MODS). Govorila je o problemu nasilja nad decom u Srbiji, kao i o аktivnostima i doprinosu organizacija članica MODS-a u oblasti prevencije nasilja nad decom. Tokom diskusije čuli su se komentari i sugestije na nacrt predloga dopune akcionog plana. Stručni tim će u narednom periodu kreirati finalnu verziju predloga za dopunu akcionog plana Strategije razvoja socijalne zaštite koji će biti upućen Savetu za planiranje socijalne politike Grada Sombora. Namera je da se dopunjena strategija do kraja septembra nađe na dnevnom redu zasedanja Skupštine Grada Sombora. Projekat „Građani Sombora u akciji za prevenciju nasilja nad decom” Somborski edukativni centar organizuje u okviru projekta „Glas zajednica o EU integracijama: Podsticaj dijalogu OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika”.
savamajstor @ Uto, 03.07.2018. 03:11
branislav jerković danka đukić društvo filip krajinović građani sombora u akciji za prevenciju nasilja nad decom ivana v. jovanović jeka đapić marko marković miodrag tepavac mreža organizacija za decu srbije - mods nemanja milić neozbiljni pesimisti nikola jokić ružica rakinić sombor somborski edukativni centar srđan vlaškalić stamenka sudar tašana tomić vladimir jovićević
• Predstava o sanjaru zatvorila Pozorišni maraton

U Narodnom pozorištu Sombor u nedelju u ranu zoru okončan je 26. Pozorišni maraton.

Foto 33720Foto 33719 Jedinstvena pozorišna manifestacija u Srbiji i široj okolini okupila je ove godine oko 300 učesnika u 13 predstava. Učestvovala su pozorišta iz Užica, Beograda, Zagreba, Subotice, Kikinde, i naravno, kao domaćin Narodno pozorište Sombor. Predstave je videlo oko 3000 ljudi, tokom tri dana i noći.
Ovo je jedan od retkih festivala na kojem se ne dodeljuju nagrade, nego se predstave igraju radi publike i pozorišne umetnosti. Čast da zatvori Pozorišni maraton imala je predstava „Kad bi Sombor bio Holivud”, posvećena Ernestu Bošnjaku, verovatno jednom od najvećih sanjara u Somboru, koji je u grad doneo pokretne slike, učinio pionirske korake kao stvaralac filmova čak i u svetskim okvirima. Ova predstava je za kratko vreme dožiovela veliki uspeh, u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu je na primer igrana dva dana za redom, na zahtev publike. Kao i svake godine, proglašeni su glumci sezone, a ove godine to priznanje poneli su Ivana V. Jovanović i Branislav Jerković. Nahgrada „Iza kulisa”, koja se dodeljuje nekome od istaknutih zaposlenih somborskog pozorišta, pripala je rekviziteru Dejanu Vukoviću. Nagrada Nikola Peca Petrović, koja se dodeljuje za uspešno vođenje pozorišne kuće, ove godine je dodeljena Andrašu Urbanu.
Pozorišni maraton završen je onako kao se to čini već više od dve i po decenije, cvetnim udarom i gromoglasnim, dugim aplauzom za glumce, glumice, teatar i publiku. 
Goste somborskog pozorišnog maratona na otvaranju je pozdravio reditelj Jagoš Marković. - Jako ste mi nedostajali ovih dvadeset godina. Lepo je biti u vašem gradu, u gradu ovakvog teatra, u gradu Laze Kostića, Milana Konjovića, u gradu našeg dobrog pozorišnog duha Vlade Amidžića, Branke Šelić, Nađe Bulatović, Roze Levai, Saše Nikolić, svih vas koji ste ovde i onih koji nisu ovde a osećaju se na neki način kao da su i oni Somborci, sigurno Muci Drašković, Dejan Mijač, moj omiljeni upravnik Milivoje Mlađenović, Gorčin Stojanović, uvaženi Kokan Mladenović... Dobar deo moje pozorišne mladosti ostao je na ovoj bini. Hvala vam što čuvate svoje pozorište i što znate da ono čuva vaš otmeni grad. Ja sam vam na tome zahvalan kao i što znate šta je teatar, znate da u teatru ima pravde, smisla, lepote, da u teatru nema smrti. Pošto su glumci spremni jedva čekam da otvorim festival a vaše je samo da uživate - kazao je Jagoš Marković.
triletrip @ Pon, 18.06.2018. 00:17
andraš urban branislav jerković ivana v. jovanović kultura narodno pozorište sombor pozorišni maraton pozorište predstava sombor
• Da je Sombor postao Holivud....

U susret premijeri predstave „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorskog projekta Kokana Mladenovića, inspirisanog dramom Radoslava Zlatana Dorića, u Narodnom pozorištu Sombor priređeno je veče posvećeno kinematografu Ernestu Bošnjaku.

Foto 33069Foto 33068 Domaćin večeri bio je Radoslav Zelenović, stručni konsultant na novoj predstavi, čija je premijera zakazana za 17. februar, a njegov gost bio je Kokan Mladenović, kao i glumci i autorska ekipa predstave. Radoslav Zelenović je bivši urednik Filmske redakcije RTS-a, kao i Arhiva Jugoslovenske kinoteke, a danas je upravnik Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. On je ovom prilikom predstavio stvaralačku ličnu kartu Ernesta Bošnjaka, ispričao zanimljive priče o životu, radu, idejama i problemima sa kojima se susretao istinski pionir filma.
- Pokušaćemo na neki način da vam ispričamo priču i da otrgnemo od zaborava čuvenog Somborca Ernesta Bošnjaka, pionira jugoslovenskog filma - istakao je na početku večeri direktor Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović.
Publika je bila u prilici da čuje mnoge zanimljive priče o Ernestu Bošnjaku, ali i da pogleda njegove filmove, koje verovatno ranije nije imala prilike nigde da vidi: Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju u Somboru (1912), Probne snimke prve jugoslovenske tvornice filmova (1923), Pokušaj umetničkog filma Ernesta Bošnjaka (1925), Moja draga kolevka (1924), Ovde traži pa ćeš pronaći milijon (1925), Fudbalska utakmica (1930) i Skautske vežbe u Somboru (1930).
- Bošnjak je bio jedna renesansna ličnost. On se pre svega bavio štampanjem novina i mnogo toga drugog, ali je od početka imao fiks-ideju da u Somboru napravi fabriku filma. Otkud ta lucidnost i ta pamet u nekom trenutku kad se uopšte nije znalo u šta će film da se izrodi? Otkud tom čoveku ideja da već 1906. godine ima svoj bioskop u vašem gradu? Lajt motiv njegovog stvaralaštva je bio igrani film, kao jedna zahtevna forma, što pokazuje da je reč o čoveku neverovatnih ideja. Filmom su se u to vreme bavili bogati ljudi. Film je bio skupa zabava. U takvom kontekstu, kada film nije bio daleko od vašarske zabave, pojavljuje se čovek poput Ernesta Bošnjaka koji je shvatio da je film nešto sa čime može da se radi i od čega može da se živi. Naravno, to mu se kasnije obilo o glavu jer je 400.000 dinara koje je zaradio u životu kompletno uložio u film i od svega toga ostala je samo filmska traka. Film ne traje mnogo, traje 120 godina, i možda nije promenio vek iza nas ali ga jeste obeležio. Svaka civilizacija ima svoj jezik, a jezik naše civilizacije su pokretne slike. U almanahu iz 1925. stoji podatak da u Kraljevini Jugoslaviji postoji 431 bioskop, 81 u užoj Srbiji i 90 u Vojvodini. Bioskopi su od početka dobro primljeni, ali nažalost, u tranziciji bioskopi su pretvarani u sve i svašta. Na mestu gde je održana prva bioskopska predstava u Beogradu, šesta u Evropi, danas se nalazi kockarnica. Uvek zanemim pred činjenicom da jedan takav prostor nismo uspeli da sačuvamo. Šta bi bilo sa ovom zemljom da je 1914. ili 1923. godine imala svoju fabriku filmova? - istakao je Zelenović.
On je predložio da se razmisli o pravljenju jednog memorijalnog prostora gde bi se sakupilo sve ono što je vezano za Ernesta Bošnjaka, kao i da on dobije svoju ulicu u gradu i da se na taj način dâ na značaju istinskom pioniru filma.
- To što mi radimo u predstavi nije samo taj Ernest Bošnjak koji je obeležio Sombor svoga doba, nego metafora jednog velikog umetnika koji nadrasta i svoj grad i svoje vreme. To neprihvatanje i nerazumevanje onih koji su mogli da učine ovaj grad veličanstvenim, a to se nije dogodilo, nije specifikum samo onoga doba, već se u dobrom kontinuitetu odbacivanja nastavlja do dana današnjeg. Zašto Sombor nije postao fabrika snova ako je neko već žrtvovao svoj život da to postane? Kako smo došli do toga da živimo u gradovima bez bioskopa? Kako smo došli do toga da bioskopa ako ima, onda ih ima isključivo u tržnim centrima? O tom vremenu koje je izgubilo svoju romantiku, o tom vremenu na onaj način na koji ga je Bošnjak doživljavao, kao umetnost koja može da promeni jedan grad, da promeni svet, o tome je naša predstava. Ona je traganje za novim snom. Predstava nema teksta, imaćemo table sa tekstovima kao u nemom filmu, imaćemo živu muziku koja će biti izvođena na sceni. Pravimo predstavu o epohi nemog filma, a to čega smo se dohvatili, to je nešto jako sklisko. To može da bude izuzetno zanimljivo, a može da bude i izuzetna katastrofa jer je žanr nemog filma u pozorištu redak ili ga ni nema. Samo da nam se ne desi da bude nemi film pa da nema ni aplauza - rekao je Kokan Mladenović.
U predstavi Marko Marković igra mladog Ernesta Bošnjaka a David Tasić Daf starog. Pored njih igraju i Ivana V. Jovanović, Minja Peković, Milijana Makević, Vanja Nenadić, Dragana Šuša, Danica Grubački, Branislav Jerković, Nemanja Bakić i Aleksandar Vučković.
- Naš Bošnjak snima film iz pet delova koji mi zovemo Od Panonskog mora do Sombora i taj film, zbog nerazumevanja vlasti i sredine, ostaje nezavršen. Igramo se, ne onoga što je Bošnjak uradio, nego onoga što je mogao da uradi da je bilo više pažnje i razumevanja i da su naše sredine sklonije umetnosti - kazao je Mladenović, kome je ovo dvanaesta predstava koju režira u Somboru.
triletrip @ Sub, 10.02.2018. 12:57
aleksandar vučković branislav jerković danica grubački david tasić daf dragana šuša ernest bošnjak film ivana v. jovanović kinematografija kokan mladenović kultura marko marković milijana makević minja peković narodno pozorište sombor nemanja bakić pozorište premijera radoslav zelenović sombor vanja nenadić
• Filozofsko pozorište za svako godišnje doba

Somborsko pozorište, u saradnji s Kulturnim centrom, pokreće atraktivan program filozofskog pozorišta sa zanimljivim gostima.

Foto 31968 Ideja Filozofskog pozorišta je da za svako godišnje doba kreira po jedan program sa značajnim gostima iz sveta kulture, umetnosti, filozofije, ekonomije... Koncept projekta Filozofskog pozorišta jeste novi vid tematskog pozorišnog foruma. Prvi, letnji program, „Formule ljubavi”, zakazan je za četvrtak, 14. septembra u 19 časova u Narodnom pozorištu Sombor. Gosti će biti književnica i publicista Mirjana Bobić Mojsilović i psiholog i psihoterapeut dr Zoran Milivojević. Biće prikazane, odnosno izvedene video i pozorišne adaptacije na osnovu teorijskih i književnih dela učesnika. Glumci će biti Ivana V. Jovanović, Branislav Bane Jerković i Radivoje Raša Bukvić. Nakon pozorišnog programa ovo tematsko pozorište „prerašće” u internet forum i druge oblike digitalne komunikacije, uz neizbežne društvene mreže.
- Značajne teme, dramski intonirane, u formi razgovora i debate, određuju mesto okupljanja kroz novi vid komunikacije s publikom, u svetu uobičajeno kao novi vid filozofskog teatra. Prateći program, u saradnji s Turističkom organizacijom grada Sombora i sponzorima i donatorima, daje ton ovom svojevrsnom pozorišnom događaju - u vidu marketing prezentacije - navodi se u najavi Filozofskog pozorišta.
Autor i voditelj programa je Miljana Zrnić, stalni saradnik i koautor Ksenija Liščević, stručni komentator dr Željko Vučković, reditelj Dušan Jović, dizajn je poveren Dejanu Podlipecu, dok je programski direktor Saša Milić (KC „Laza Kostić”), a direktor produkcije Mihajlo Nestorović (Narodno pozorište Sombor).
Ulaznice mogu da se rezervišu na telefon 062/248 020, a njihovo preuzimanje će biti moguće od 11. septembra.
triletrip @ Uto, 05.09.2017. 01:51
branislav jerković dejan podlipec dr zoran milivojević društvo dušan jović filozofija filozofsko pozorište ivana v. jovanović komunikacija ksenija liščević kultura mihajlo nestorović miljana zrnić mirjana bobić mojsilović narodno pozorište sombor pozorište radivoje bukvić saša milić sombor turistička organizacija grada sombora željko vučković
>>
123