Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Poklon slikaru od dva grada

Sinoć je u Svečanoj sali Županije promovisana monografija „U prostranstvu slike” Zorana Stošića Vranjskog.

Foto 36844 - Današnji dan je veliki dan za mene jer ima slikara koji sami prave svoje monografije ali mislim da je prava monografija ona koju drugi pišu o vama – rekao je Vranjski i dodao: - Veoma je teško biti jednak godinama i forsirati jedan svoj stil i prepoznatljivost. Našao sam sebe u kosmičkoj tematici ali se ponekad vraćam realizmu i portretima.
Direktor somborskog muzeja, Peter Mraković, istakao je da je projekat izrade monografije započeo prethodni dugogodišnji direktor muzeja Branimir Mašulović, a direktor vranjskog muzeja Saša Stamenković kazao je da je monografija omaž i mali pokušaj da se oduže umetniku za sve što je uradio za ova dva grada, što je napravio most i povezao dva grada, ali i postao ambasador juga Srbije u Somboru.
- Volimo da ističemo da je Sombor grad kulture a gospodin Vranjski je upravo primer. On je kao mlad čovek tražeći svoj životni put i umetnički izraz video u Somboru, zavoleo naš grad i odlučio da u njemu provede svoj život. Gospodinu Vranjskom mogu samo da zahvalim na tome i na legatu koji je ostavio našem muzeju – kazao je Nemanja Sarač, gradski većnik za kulturu.
Monografija sadrži biografiju umetnika, bibliografiju, kritike, spisak nagrada... ali i bogat tekst Save Stepanova i odabrane reprodikcije.
- Monografija je vrlo dobro napravljena jer su u njoj štampani i drugi tekstovi pisaca o Zoranu Stošiću Vranjskom, a ne samo moj jedan pisan za ovu namenu. Svojim radom i umetnošću Vranjski je zaslužio sve što je o njemu napisano. Veoma sam se iznenadio kada smo u maju promovisali monografiju u Vranju sa koliko ljubavi i topline su se ljudi tamo odnosili prema njemu. Od 1964. godine je u Somboru a kontinuirano uspešno održava vezu sa zavičajem! Čovek koji je puno truda i energije uložio u svoj rad i zavredeo je da se napravi o njemu ovakva knjiga. On je uspeo da da likovnu autentičnost, i što je najvažnije, uspeo je u onome što je san svakog umetnika – da bude svoj! Pisanje ovakvih monografija je jako važno i ja navijam da se naprave monografije i ostalim umetnicima koji su se kroz vreme i trajanje potvrdili – kazao je likovni kritičar iz Novog Sada, Sava Stepanov.
tam @ Sub, 16.11.2019. 22:47
branimir mašulović nemanja sarač peter mrakovič saša stamenković sava stepanov sombor vranje zoran stošić vranjski
• Saradnja sa muzejom iz Dunaujvaroša

Sporazum o međumuzejskoj saradnji između Muzeja Intercisa iz Dunaujvaroša i Gradskog muzeja Sombor potpisan je na Dan grada Sombora, 17. februara

Foto 35134Foto 35133 Međumuzejska saradnja obuhvata razmenu stručnjaka, izložbi, publikacija, ideja projekata i informacija, koje će doprineti boljem razumevanju među potpisnicima, sa ciljem očuvanja kulturne baštine manjina sa obe strane i razvoju međugranične muzejske delatnosti uz primenu evropskih standarda u muzeološkoj praksi. Ova dva muzeja planiraju i partnerstvo u implementaciji evropskih projekata.
- Ovim činom danas, mi jednostavno usavršavamo saradnju koju smo počeli još pre dvadeset godina u Kečkemetu, a naravno zahvaljujući i dugoj saradnji i bratimstvu između Sombora i Baje - rekao je direktor muzeja grada Dunaujvaroš Lajoš Farkaš.
- Bitnost multidsiciplinarne kohezije u obe sredine kao i geografska blizina oba grada dodatno pomaže da afirmišemo naš rad na još višoj stepenici - izjavio je Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja Sombor. Ilona Fridrihne Pete, šef kabineta gradonačelnika Dunaujvaroša je naglasila da će Sombor posebno biti istaknut kao dobar partner za saradnju na prekograničnim projektima, jer ume da čuva svoje istorijske i kulturološke vrednosti.
triletrip @ Pet, 22.02.2019. 00:33
branimir mašulović društvo dunaujvaroš gradski muzej sombor kultura lajoš farkaš mađarska prekogranični projekti saradnja sombor
• Plakati umetničke vrednosti

Izložba „Ko je Malvina Hofman?“ autora Vladimira Čeha, publiciste i osnivača Inistituta za istoriju oglašavanja u Beogradu, otvorena je u Gradskom muzeju Sombor.

Foto 33634Foto 33633 Posvećena je jednoj od najpoznatijih američkih vajarki dvadesetog veka i njenim delima za pomoć Srbiji. Na otvaranju su, pored autora, govorili direktor Gradskog muzeja Branimir Mašulović, v.d. direktora Gradske biblioteke Nataša Turkić i član gradskog veća zadužen za kulturu Nemanja Sarač. - Imate plakate koji traju samo do trenutka koji oglašavaju, oni su sastavni deo nečega što ja volim da zovem „umetnost ubeđivanja”. Tema za naše druženje je plakat „Srbiji je potrebna vaša pomoć” koji je preživeo događaj, kampanju kojoj je bio namenjen, u odnosu na obične plakate, jer ima umetničku vrednost. Njega je napravila veličanstvena umetnica Malvina Hofman pre sto godina. Malvina je veličanstvena žena, ne zato što je nama pomagala, već zbog načina života koji je vodila i svega što je ostavila iza sebe. Ona je na svoje insistiranje 1919. godine vodila ekipu Crvenog krsta i putovala po Srbiji. Celo moje bavljenje pričom o Malvini više od tri godine je samo deo želje da joj se bar malo odužimo - rekao je, osim ostalog, Vladimir Čeh.
Izložba je do sada bila postavljena u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, a biće prikazana i u drugim gradovima u Srbiji. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Ambasada SAD u Beogradu. Predavanje Vladimira Čeha o plakatu „Srbiji je potrebna vaša pomoć” zakazano je za petak, 18. maj u 17:30 u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki. Po završetku prezentacije, autor će u 18 sati u Gradskom muzeju provesti posetioce kroz izložbu. Izložba se može pogledati do 23. maja.
Izvor: Tamara Stojković | savamajstor @ Sre, 16.05.2018. 09:00
branimir mašulović crveni krst gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor izložba ko je malvina hofman? kultura nataša turkić nemanja sarač predavanje sombor srbiji je potrebna vaša pomoć vladimir čeh
• Poklon Marije Brankov Gradskom muzeju

U Gradskom muzeju Sombor je u ponedeljak, 14. avgusta potpisan ugovor o poklonu između Marije Brankov i direktora somborskog muzeja, Branimira Mašulovića.

Foto 31783Foto 31781 Marija Brankov poklonila je Gradskom muzeju deo umetničke zaostavštine svog pokojnog supruga, somborskog umetnika Branislava Brankova: osamdeset crteža u olovci, tušu, ugljenu i drugim crtačkim tehnikama, od najranijih skica, preko čitavog puta umetničkog razvoja do poslednjih radova, trideset radova u pastelu, jednu gipsanu skulpturu - portret Pavla Velenrajtera, arheologa i bivšeg kustosa somborskog muzeja, kao i prateću dokumentaciju: kataloge izložbi, fotografije, novinske i druge članke i napise - navodi se na Fejsbuk profilu Gradskog muzeja.
- Premda bez formalnog obrazovanja, Brankov je već pedesetih godina primećen od strane Milana Konjovića kao darovit umetnik-početnik koji će svoju primarnu vokaciju vajara zameniti čudesnom sudbinom jednog od najzanimljivijih umetnika crteža. Od prvih skica rađenih pod maestrovim uticajem (ali i tada samosvojnih, sa gotovo usađenim odnosom prema formi i njenoj transformaciji u voluminozno), preko apstraktnih, asocijativnih, figuralno-fantastičnih motiva, Brankov brižljivo gradi svoj crtački opus razrađujući svoj rukopis grupisanjem, razlaganjem, oslobađanjem forme: bilo snažnim, ekpresivnim potezima koje napadaju format sa svih strana dok iz njega upravo ne „isklešu” skulptorski oblik ili kakvu sličnu plastičku činjenicu, bilo nežnim, strpljivim modelacijama šrafurama koje se iz centralnog plana, sasvim lirski, gube u izmaglicama sfumata ili crticama koje izvan organizacije šrafure ostaju kao poseban, neuhvatljiv gest nedorečenosti, likovne „tri tačke” iza poruke prepuštene kao intimno, usamljeno žarište fiksiranog prizora. ...
Napokon, tu je sjajni portet Pavla Velenrajtera, čuvenog somborskog arheologa. Radi se o jednom besprekornom vajarskom delu, preciznom poput posmrtne maske, izražajnom i prijateljski osećajnom, svedokom prijateljstva ta dva neobična i darovita čoveka. Najzad, to je i jedno od najprijatnijih iznenađenja za somborski muzej koji će imati priliku da na svojoj stalnoj postavci, osim svedočanstava „zvanične” prošlosti, predstavi i svog zaslužnog radnika kao deo svog intimnog nasleđa - napisao je kustos Gradskog muzeja Čedomir Janičić.
triletrip @ Pon, 14.08.2017. 18:56
branimir mašulović branislav brankov čedomir janičić donacija društvo gradski muzej kultura likovna umetnost marija brankov nikola erg pavle velenrajter poklon skulptura sombor
• „Kutija sećanja” otvorena u Gradskom muzeju

U sredu uveče u Gradskom muzeju otvorena je izložba „Kutija sećanja” koja predstavlja život jevrejske porodice u Somboru pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

Foto 29301 Foto 29300Izložba pokazuje porodične predmete i fotografije koji su preživeli sve pokušaje da im se zatre trag tokom Drugog svetskog rata, ali i fotografije koje govore o jevrejskoj porodici koja je bila sasvim obična somborska familija i trudila se da takva ostane i u vreme kada je bila lišena svih ličnih i ljudskih prava tokom Holokausta. Posetioce sa fotografija gledaju ljudi, od kojih su samo malobrojni preživeli strahote nacističkih zločina.
- Posle toliko godina, sakupljeni sa svih strana sveta, otvaramo kutiju sećanja, jer ne možemo i ne smemo zaboraviti sve ono što je ostavilo neizbrisiv trag u opštem pamćenju čovečanstva, ali i našeg Sombora, nameru da jedan ceo narod, Jevreji, nestanu sa lica zemlje. Kutija porodice Moše i Magde Musafija, devojačko Drelih, čija je ćerka Mihal Tulpan među nama, samo je jedna u velikom broju onih, koje čekaju da budu otvorene. Ne zbog toga da nekoga optužimo ili nekome sudimo, jer zločinci su već odavno na mračnoj strani istorije i života, već da ukažemo da se sećamo svih njih, jednako jasno kao da su tu – rekao je direktor Gradskog muzeja Sombor Branimir Mašulović.
Eksponati koji su predstavljeni u Somboru postaće deo postavke paviljona državnog muzeja Aušvic u Poljskoj, čime će biti predstavljeno stradanje Jevreja na teritoriji bivše SFRJ. U Somboru je pre Drugog svetskog rata živelo nekoliko hiljada Jevreja, a nakon njega preživela je tek nekolicina. O njihovom životu pre, za vreme i posle rata može dosta toga da se sazna iz bogatoh kataloga koji prati ovu izložbu.
- Naša obaveza kao Jevrejske opštine je da širimo saznanja o jevrejskim porodicama u Somboru. U ovom gradu je nekada živelo mnogo Jevreja, a sada smo ostali mi, da vas podsećamo u svakom trenutku da postojimo i da se nadamo da ćete da nas prihvatite kao vama ravnopravnim, jer mi to i jesmo – izjavila je Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor.
Ambasadorka Izraela u Srbiji dr Alona Fišer Kam uputila je pismo u kojem je navela da je porodica Magde i Moše Musafije primer jevrejske zajednice, koja je stotinama godina živela u Somboru i bila aktivno uključena u društvo, snažno doprinoseći njegovom razvoju. Na žalost, ona svedoči i o sudbini brojnih zajednica koje je nacistički režim uništio – piše između ostalog u pismu ambasadorke Izraela upućenom povodom otvaranja izložbe „Kutija sećanja“.
Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je i kćer Magde i Moše Musafije, Mihal Tulpan, kao i brojni članovi porodice koji su stigli iz Izraela.
- Znala sam da sam ćerka roditelja koji su preživeli Holokaust, jer je moja majka imala istetoviran broj na ruci. Povremeno je pričala kratke priče iz logora i pokazala nam je nekoliko fotografija svoje porodice pre rata. Tek posle smrti majke 1999. godine sam shvatila da sam čitavog života nosila nedorečenu tugu moje majke, njene porodice, prijatelja i celog logora. Počela sam da zapisujem priče koje nam je pričala i sa ocem smo otovrili kutiju sa fotografijama i počeli smo da istražujemo. Tako smo upoznali i prijatelje porodice, koji su imali predivan život u Somboru. Moj otac nas je 2009. godine poveo da posetimo Sombor i pokazao nam je kuću u kojoj je živeo sa roditeljima., pokazao nam je gde je živela porodica Drelih, gde je učio, radio, gde je igrao stoni tenis. Želeo je da se zahvali somborskom pekaru i njegovoj porodici za komad hleba koji su im dali, da se zahvali celom gradu koji ga je čuvao ceo život – ispričala je Mihal Tulpan i dodala da su njeni roditelji uvek isticali da u Somboru nisu osetili antisemitizam, sve do Drugog svetskog rata. - Čak i onda kada su ih odvodili u koncentracione logore, brojni Somborci su otvorili vrata i kapije svojih kuća, pokazujući tako da su Jevreji dobrodošli – prenela je Mihal Tulpan sećanje svoga oca.
- Ove fotografije pokazuju veliku vitalnost jedne zajednice koja je živela u ovom gradu, koji je toliko specifičan. Govore o tome kako se živelo normalno, da je čak i u najstrašnijim vremenima postojala želja da se pronađenačin da se živi normalno. Istorija jedne porodice je uvek posebna, ali ona je i paradigma. Govori o životu, ljudima, čiji najveći broj nije preživeo rat. S druge strane, govori o onima koji su imali sreće da prežive sve muke i patnje i da nastave da nose u sebi i ono što je bilo vezano za ovaj grad i to im je bila neka vrsta cigle kojom su gradili svoj novi život i domovinu, ne zaboravljajući nikada odakle su došli – rekao je prof. dr Milan Ristović otvarajući izložbu „Kutija sećanja“ u Gradskom muzeju.
triletrip @ Čet, 03.11.2016. 15:08
alona fišer kam aušvic branimir mašulović drelich drugi svetski rat društvo fašizam gradski muzej holokaust istorija izložba izrael jevreji koncentracioni logor kultura magda drelih mihal tulpan milan ristović moša musafija nacizam poljska sandra papo fišer sombor
>>
1234