Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Površina duboke teme

U okviru projekta „Baština - po dužini i širini” održane su dve tribine na temu kulturne baštine.

Foto 20716Prva tribina trebala je da baci svetlo na to šta može da se smatra baštinom jednog kraja, kao i o mestu tog nasleđa gledano kroz institucionalne okvire. Tokom razgovora u kojem su učestvovali arhitekta Snežana Milešević, dr Gojko Mišković - jedan od idejnih tvoraca projekta i Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja zaključeno je da svi spomenici mogu da se smatraju delom zavičajne istorije, ali da ne mogu svi da dobiju status kulturnog dobra.
- Krstovi ne mogu da se posmatraju kao kulturno dobro, jer ne ispunjavaju neke zakonske norme, da bi to postali. Kada, kako i zbog čega su nastali je pitanje, koje bi za svaki od tih spomenika ponaosob trebalo istražiti. Ti krstovi su bili svakodnevica života i okruženja vremena kada su nastali. Ovde postoje ovakvi spomenici-krstovi, u Srbiji su to krajputaši, na primer. Sve to bi zapravo trebalo istražiti zajedno sa vodicama, kapelama. Ipak, mislim da oni po svojim karakteristikama neće moći da uđu u kulturna dobra, koja bi eventualno država štitila. Država ima određenu proceduru koja se mora ispoštovati, to mora biti nešto što je stvarno specifično i što ostavlja trag - kazao je Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja.
Arhitekta Snežana Milešević  kazala je da je projekat Baština - po širini i dužini interesantan kao katalog spomenika, odnosno zavičajnog nasleđa, te da bi ga trebalo proširiti na Gornje Podunavlje, ali kao posebne rute, koje bi mogle da zainteresuju turiste. Ona je dodala da bi projekat mogao da se razvija i u drugom pravcu, u dublju analizu spomenika. Slično zapažanje imali su i učesnici jučerašnje sesije, direktor Istorijskog arhiva Zoran Bekvalac, te viši kustos Gradskog muzeja, Dragan Radojević. Oni su se složili da je ovim projektom „tek zagrebano” vrlo obimno istraživanje, koje zahteva godine rada i naučni pristup. Učesnici tribina ocenili su da je projekat Baština - po dužini i širini samo površina jedne vrlo široke teme zaštite, odnosno tretmana spomenika različite vrednosti.
triletrip @ Čet, 27.02.2014. 02:45
baština - po dužini i širini baština po dužini i širini branimir mašulović branislav mašulović dragan radojević gojko mišković istorija kultura projekat snežana milešević sombor zoran bekvalac
• Pokrajinska podrška somborskoj kulturi

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić u ponedeljak je u Novom Sadu održao radni sastanak sa gradonačelnikom Sombora Nemanjom Delićem, direktorom Gradskog muzeja Branimirom Mašulovićem i članom Gradskog veća zaduženim za kulturu Sašom Torlakovićem.

Foto 20730 Na sastanku su razmatrani planovi i projekti iz oblasti kulture i javnog infomisanja, koji su od prioritetnog značaja za Sombor. Prema rečima Slaviše Grujića, ove godine putem konkursa će se izdvojiti znatna sredstva za realizaciju projekata Kulturnog centra „Laza Kostić”, zatim Biblioteke „Karlo Bijelicki”, Galerije „Milan Konjović”, Gradskog muzeja - saopštio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje.
Galerija „Milan Konjević” će biti podržana ne samo kroz investicione radove i restauraciju, već i kroz nastavak prezentacije u inostranstvu. Kao najveća investicija, izdvojen je projekat renoviranja Spomen obeležja Batinske bitke kod Bezdana, što će finansirati Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Na sastanku je istaknut značaj Narodnog pozorišta Sombor kao jednog od stubova pozorišne umetnosti ne samo u Vojvodini već i šire. Tokom nedavnih razgovora u Osijeku, dogovorena je i moguća saradnja sa Hrvatskim narodnim kazalištem iz Osijeka, a pokrajinskom sekretaru za kulturu predočena je i potreba klimatizacije somborskog pozorišta.
Gradonačelnik Nemanja Delić istakao je na sastanku sa pokrajinskim sekretarom Slavišom Grujićem da je, kada su u pitanju mediji, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje prepoznao njihov značaj na lokalu i da, zahvaljujući podršci i Pokrajine i Grada Sombora, imaju dobru saradnju, što se odražava i na kvalitet njihovog rada - navodi se u sapštenju Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
triletrip @ Uto, 25.02.2014. 01:43
bezdan branimir mašulović društvo galerija milan konjović grad sombor gradska biblioteka "karlo bijelicki" gradski muzej kultura kulturni centar "laza kostić" narodno pozorište sombor nemanja delić politika saša torlaković slaviša grujić sombor spomen obeležje batinske bitke
• Ikone od rođenja do smrti

U Gradskom muzeju otvorena je izložba ikona iz zbirke muzeja Dom ikona i slikarstva S.P. Rjabušinski iz Moskve (Rusija).

Foto 17883Foto 17878 Izložba Od Merne ikone do Strašnog suda, čiji autor je Olga Sergejevna Nikoljskaja, glavni kustos Doma ikona i slikarstva iz Moskve, sadrži 70 ikona nastalih u periodu od 16. do početka 20. veka i predstavlja svojevrsni omaž ljudskom življenju, od rođenja do smrti.
- Izložba ima nekoliko segmenata posvećenih najvažnijim životnim dešavanjima, počevši od rođenja, odnosno krštenja, čija ikona se zvala merna, jer je imala veličinu detetovih mera ramena, dužinu i širinu. Porodični život takođe ima svoje predstavnike u ikonama Gospoda Svedržitelja, Bogorodice, itd. - piše u recenziji izložbe koja je danas odtvorena u Gradskom muzeju. U postavci mogu da se vide iz Moskve, Centralne Rusije, Kostrome, Povoložja, Paleha, Viga, Nevjanska...
Izložbu su predstavili Nadežda Vladimirovna Gubina, upravnica Muzeja Dom ikona i slikarstva S.P. Rjabušinski iz Moskve; Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja Sombor i Slaviša Grujić, potpredsednik Vlade AP Vojvodine i sekretar za kulturu i javno informisanje. Izložba ruskih ikona u Gradskom muzeju trajaće do 31. jula, a cena ulaznica je 250 dinara za odrasle i 100 dinara za decu, studente i penzionere.
triletrip @ Pet, 24.05.2013. 15:55
branimir mašulović dom ikona i slikarstva s.p. rjabušinski gradski muzej ikona izložba kultuira moskva od merne ikone do strašnog suda rusija slaviša grujić sombor
• Dopuna legata pred jubilej

Zoran Stošić Vranjski dopunio je devetnaestu godinu za redom svoj legat u Gradskom muzeju. Sličan legat zasnovan je i u Narodnom muzeju u Vranju, slikarevom rodnom gradu.

Foto 13327Foto 13326Sledeće godine navršava se 20 godina od zasnivanja legata Zorana Stošića Vranjskog, slikara iz Sombora, u Gradskom muzeju. Legat je dopunjen sa tri nove slike, a do sada je u njega položeno stotinak umetničkih dela i predmeta. - Sledeće godine planiarmo da napravimo odabir iz legata i priredimo izložbu, kao i primopredaju novih dela - kazao je direktor Gradskog muzeja u Somboru Branimir Mašulović. Zoran Stošić Vranjski u utorak je Gradskom muzeju poklonio tri svoje slike: dve iz ciklusa „Kosmička rapsodija” i jednu iz serijala „Kosmički prizor”. - Kao slikar ponikao sam u ovom gradu, gde se formirala i moja poveća porodica. Imao sam potrebu da gradu u koji sam došao zbog Milana Konjovića ostavim nešto. Grad me je lepo prihvatio, pomogao je oko ateljea i moga umetničkog rada. Vreme je čistilište i doći će trenutak kada će se videti gde je moje mesto u srpskom i vojvođanskom slikarstvu - ispričao je sedamdesetpetogodišnji slikar prilikom dopune svoga legata u Gradskom muzeju. Zora Šipoš, kustos Gradskog muzeja, objasnila je da se legat sastoji od slika, crteža, kataloga, plakata, biografskih podataka, knjigama, tekstovima i svemu onome što je vezano za Zorana Stošića Vranjskog.
triletrip @ Uto, 29.11.2011. 23:51
branimir mašulović direktor gradski muzej jubilej kultura kustos legat slikar slikarstvo sombor vranje zora šipoš zoran stošić vranjski
• Lukijanove slike u muzejskoj zbirci

- Poklanjam ove slike Gradskom muzeju jer sam siguiran da će ovde imati svoju funkciju, biće zaštićene i trajaće veoma dugo - izjavio je slikar Aleksandar Luković Lukijan, koji je somborskom muzeju poklonio dva svoja dela.

Foto 12132 - Muzeji i galerije u Srbiji nemaju novca da otkupljuju umetnička dela i tako obogaćuju svoj fundus, pa sam pošao za primerom drugih umetnika, koji poklanjaju svoja dela. Za sada su samo dva muzeja dobila moje slike: ovaj u Somboru i kragujevački - kazao je Aleksandar Luković Lukijan prilikom uručenja poklona u Gradskom muzeju. - Poklonio sam ove slike jer smatram da je Sombor jedna vrlo kulturna sredina i želeo sam da i ja tako budem prisutan ovde. Svaki od nas slikara ima veliki fundus i moram na neki način da osiguram mesto svojim slikama - objasnio je Lukijan. Aleksandar Luković Lukijan je akademski slikar iz Beograda rođen 1924. godine. Prvu samostalnu izložbu imao je 1951. godine. Bio je redovan profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U Gradskom muzeju u Somboru već se nalaze dve njegove slike nagrađene otkupnom nagradom na Likovnim jesenima 1978. i 1979. godine. Poklon su u ime muzeja primili direktor Branimir Mašulović i kustos Čedomir Janičić.
triletrip @ Pon, 06.06.2011. 14:59
aleksandar luković lukijan beograd branimir mašulović čedomir janičić gradski muzej kultura likovna umetnost poklon sombor umetnost
<<
123