Radnici Borelija okupili su se u petak pre podne da spreče preuzimanje njihove prodavnice na vencu Vojvode Stepe Stepanovića.

Prema odluci Višeg trgovinskog suda danas je trebalo da bude obavljeno prinudno izvršenje presude, odnosno preuzimanje prodavnice „Borelija” koje je pokrenulo preduzeće „Rojal” iz Kragujevca. Radnici „Borelija” okupili su se u petak pre podne da spreče tu akciju, a prisutna je bila i policija. Kako je saopštio Trgovinski sud u Somboru najavljeno preuzimanje je ipak odloženo prema predlogu komandira policije, radi sprečavanja veće štete po prisutne - navodi se u saopštenju. „Boreli” smatra da ovakva izvršenja sudskih odluka nisu dozvoljena, jer su u suprotnosti sa uredbom Vlade Srbije o zabrani raspolaganja imovinom koja je predmet sukcesije između Srbije i Hrvatske. Postupak prinudnog izvršenja je započet još 28. marta 2008. godine, na predlog preduzeća „Rojal” iz Kragujevca. Izvršenje je određeno na osnovu presude ovog suda, donete 5. marta 2007. godine, koju je potvrdio Viši trgovinski sud u Beogradu. Privredni sud, po zakonu, sprovodi sudske odluke u slučajevima kada sami dužnici ne ispune ono što im je sudskom odlukom naloženo. Sve dok su takve odluke pravnosnažne i izvršne, sud je obavezan da ih sprovede. U konkretnom slučaju, pri postojanju pravnosnažne i izvršne sudske odluke, sud je dužan da istu po predlogu poverioca, u ovom slučaju domaće firme – „Rojal” iz Kragujevca, sprovede.

Fabrici obuće Boreli iz Sombora ponovo preti prinudno iseljenje iz prodavnice na vencu Vojvode Stepe Stepanovića.

- Obaveštenje o prinudnom iseljenju iz prodavnice na vencu Vojvode Stepe Stepanovića dobili smo od Policijske uprave u Somboru. Trgovinski sud nam nije poslao nikakvo obaveštenje! - izjavio je danas Mirko Vujanović, direktor društvenog preduzeća „Boreli”. Kako je rekao na konferenciji za novinare radnike je uznemirila informacija da Trgovinski sud u Somboru ima nameru da ove nedelje prinudno sprovede nezakonito rešenje Višeg trgovinskog suda iz Beograda koje su donele sudije Vera Marković, Snežana Marić i Vladimir Kozara. Vujanović je izjavio da sud ovakvu odluku izvršava bez obzira što se u listu nepokretnosti prodavnica vodi kao društvena svojina. Boreli već duže vreme upozorava da je odluka Višeg trgovinskog suda u suprotnosti sa uredbom o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ, u konkretnom slučaju u hrvatskom Borovu. Prema Zakonu o privatizaciji dok je preduzeće u procesu restrukturiranja, kao što je Boreli, postupci prinudnog izvršenja koji su u toku prekidaju se. Prinudno iseljenje zakazano je za petak, 16. jul oko 9 časova.

Srpska Agencija za privatizaciju saopštila je da bi prodaja Borelija bila u suprotnosti sa Sporazumom o sukcesiji i Uredbom o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SRFJ.

Borovo iz Vukovara je 15. juna objavilo poziv za dostavljanje ponuda za kupovinu te kompanije na području Srbije. Na prodaju su ponuđeni somborska fabrika Boreli, po početnoj ceni od 3,5 miliona evra i 86 prodavnica u Srbiji, po početnoj ceni od gotovo 11 miliona evra - piše EMG portal.
Po Agenciji za privatizaciju Republike Srbije Uredbom o zaštiti imovine je do 30. juna 2010. dat rok preduzećima iz bivših jugoslovenskih republika da podnesu zahtev za sporazumno utvrđenje međusobnog udela u kapitalu preduzeća koja se ne nalaze u Srbiji. U slučaju da bude postignut sporazum, Vlada Srbije na njega daje saglasnost, ali samo ako postoji reciprocitet u primeni Sporazuma o sukcesiji. U suprotnom o utvrđenju udela kapitala u preduzećima čiji su osnivači na teritoriji SFRJ, kao u slučaju Borelija, strukturu vlasničkog kapitala utvrđuje Agencija za privatizaciju na osnovu vrednosti unete imovine i procene sadašnje vrednosti kapitala - saopštila je Agencija.
Borovo je do danas prodalo 12 prodajnih objekata Borelija u Srbiji, ali je Agencija objavila da su „pokrenuti sudski postupci za poništenje kupoprodajnih ugovora”. Pre dve sedmice sindikati Borova i Borelija su sastanak u Vukovaru završili bez ijednog zajedničkog zaključka u pogledu rešavanja imovinsko - pravnih odnosa.

Privatizacija poljoprivrednih preduzeća „Graničar” i „Aleksa Šantić” tamošnjim radnicima nije donela prosperitet, već strah od propasti. Poništavanje prodaje probudila je nadu u bolje sutra, ali su dugovi nastali u prethodnom periodu i nedostatak oranica za obrađivanje otvorili novo poglavlje neizvesnosti.

Tokom prošle godine privatizacije je poništena u gakovačkom „Graničaru” i Poljoprivrednom preduzeću „Aleksa Šantić”, firmama na koje je naslonjena gotovo čitava egzistencija dva sela. Oba preduzeća u privatizaciji kupila je Jerković grupa, da bi Graničar posle preuzeo biznismen Đorđe Đukanović - piše dnevni list „Danas”. „Graničar” i „Aleksa Šantić” su obrađivali nekoliko hiljada državne zemlje, a u poslednjih nekoliko godina plaćanje zakupa postalo je ogroman problem, pa su se dugovi prema državi nagomilali i dostigli cifre koje se mere stotinama miliona dinara. Rešenje se traži u restrukturiranju preduzeća, što je podržalo i Gradsko veće Grada Sombora i od države se očekuje otpis ili reprogramiranje duga. Ukoliko se tako nešto ne dogodi, najizvesniji je stečaj, koji bi, vrlo moguće doveo i do gašenja oko 500 radnih mesta. Naime, ova dva preduzeća gotovo da nemaju oranice u svome vlasništvu koja bi obrađivala. Kako piše „Danas”, ukoliko Agencija za privatizaciju prihvati predlog za restrukturiranje u naredne dve godine ova preduzeća bila bi izuzeta iz privatizacije. Od Ministarstva poljoprivrede je zatraženo da preduzeću u Aleksi Šantiću da na korišćenje 2.342 hektara, a „Graničaru“ 3.340 hektara zemljišta. Ukoliko se dogodi lošiji „scenario” ova dva preduzeća pridružiće se spisku nestalih preduzeća: „Bane” je u likvidaciji; „Crvena Zvezda” ne postoji, kao ni njene proizvodne hale; „Panonka” je godinama u procesu prodaje i bez proizvodnje; uljara „Sunce” je samo senka nekadašnje uspešne firme; „Boreli” i „Zastava Specijalni automobili” muku muče sa opstankom; novih većih investicija godinama nema, a i one započete nikako da profunkcionišu. Somborska privreda je u teškoj gabuli, a srećan kraj se nikako ne nazire.

Desetak preduzeća u Somboru još uvek čeka na privatizaciju. Rešenje sudbine najvećeg broja može da se očekuje tokom 2010. godine.
Vlada Srbije najavljuje da će u 2010. godini biti prodato 129 društvenih preduzeća u Srbiji. Takvih u Somboru ima dva: ugostiteljsko preduzeće „Dubrava” i fabrika obuće „Boreli”. Poslastičarnica „Dubrava” novog vlasnika mogla bi da dobije već krajem januara za kada je zakazana aukcijska prodaja, dok je sa „Borelijem” situacija malo komplikovanija. Somborska fabrika obuće nekada je bila u okviru Kombinata „Borovo” iz Hrvatske, pa nekadašnje matično preduzeće traži udeo u vlasništvu, odnosno smatra ga svojim. Uredbom Vlade Srbije produžen je rok da se do 30. septembra 2010. godine sporazumom regulišu pitanja vlasništva kapitala u tim preduzećima - izjavio je za „Betu” Nebojša Ćirić, državni sekretar za privredu i privatizaciju. On je kazao da će bivše matične firme moći da preuzmu kapital u preduzećima u Srbiji, a ne njihovu imovinu, ali će se obavezati na socijalne programe koji će podrazumevati preuzimanje radnika kao i zabranu otuđenja imovine na određeni period. U Somboru su gotovo sva preduzeća koja su u državnom vlasništvu već „pregrmela” po jednu privatizaciju. Akcijski fond Republike Srbije je većinski vlasnik u „Radio Somboru”, poljoprivrednim preduzećima „Graničar” iz Gakova i „Aleksa Šantiću”, „Prehrani”, „Severtransu”, „Betonjerci”... Bilo je pokušaja prodaje paketa akcija Radio Sombora iz državnog portfelja, ali neuspešno. Tender za „Betonjerku” nedavno je proglašen propalim. „Graničar” iz Gakova je tek pre oko dva meseca uspeo da raskine ugovor o privatizaciji, u PP „Aleksa Šantić” i „Severtransu” je to učinjeno takođe tokom 2009. godine, ali pokušaja prodaje još nije bilo. „Panonka” je takođe u zoni neizvesnosti, zainteresovanih kupaca je bilo, ali je tender proglašen neuspešnim zbog male ponuđene cene. Agencija za privatizaciju najavljuje i privatizaciju javnih komunalnih preduzeća, ali još ne postoje precizna pravila koja i kako će biti prodavana. Njihovo stavljanje u promet najrealnije je očekivati tokom 2011. godine, kao i privatizaciju sportskih društava - najavio je direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković.