Sutra izmena u saobraćaju vozova na pruzi Subotica - Sombor - Bogojevo - Novi Sad.

Organizacija lokalnog putničkog saobraćaja na pruzi Novi Sad - Sombor - Bogojevo - Subotica biće privremeno izmenjena sutra od sedam sati do 21.30 časova zbog radova na pruzi, saopšteno je iz Železnica Srbije. Vozovi koji kreću iz Novoga Sada u 7:15 sati i 15:32 časa za Sombor, kao i iz Subotice u 19:24 sati za Odžake, saobraćaće samo do stanice Bukovački salaši, a izostaće na relaciji Bukovački salaši - Sombor, odnosno Bukovački salaši - Odžaci. Lokalni putnički voz koji iz Sombora polazi u 10:22 sata za Novi Sad, umesto iz Sombora kretaće iz stanice Bukovački salaši u 10 sati i 31 minut. Vozovi sa polaskom iz Subotice u 14:30 sati za Bogojevo i u povratku iz Bogojeva u 16:37 sati za Suboticu, saobraćaće do i od Sombora, a izostaće na relaciji Sombor - Bogojevo - Sombor. Zbog radova na pruzi 20. aprila neće saobraćati vozovi iz Sombora u 18:10 sati za Suboticu i u 15:36 sati za Bogojevo, kao i kompozicija sa polaskom iz Bogojeva u 14:42 sata za Sombor.

Plovidba kanalima u Bačkoj poboljšana je remontom prevodnice na kanalu Bogojevo - Bečej kod Kucure.

Saobraćajni i privredni potencijal koji se slabo koristi, sistem plovnih kanala, danas je postao za nijansu bolji. Posle sedam meseci, završen je remont prevodnice kod Kucure, na kanalu Bogojevo - Bečej koja omogućava efikasnu vezu sa Dunavom. Time je poboljšana i plovidba iz pravca Sombora, odnosno celog Zapadnobačkog okruga. Remont prevodnice u Kucuri, građene 1962. godine koštao je 25 miliona dinara, a zadnji put je na njoj rađeno 1981. godine - saopštile su Vode Vojvodine. Godišnje kroz tu prevodnicu prođe oko stotinu brodova i 35.000 tona tereta. Remont su radila preduzeća iz  Velike Plane i Valjeva. Zbog neopisivog zagađenja za plovidbu je i dalje neprohodan kanal koji prolazi kroz Vrbas, a godinama se čeka na njegovu rehabilitaciju. Ta deonica važi za najzagađeniji vodotok u Evropi, pa umesto da služi za navodnjavanje, plovidbu i snabdevanje vodom, štetno utiče na celu okolinu.  

Vodica u Doroslovu najposećenije je hodočasničko mesto u Bačkoj. Tradicija je stara više od dva veka, ali se pretpostavlja da su vernici to mesto obilazili i pre turskih osvajanja.

Mala Gospojina je dan kada Vodicu (Szentkút) u Doroslovu poseti šest puta više ljudi nego što selo ima stanovnika. Hodočasnici iz cele Evrope 7. i 8. septembra proslavljaju rođendan Device Marije, ali dolaze u Doroslovo u nadi da će tu pronaći lek za svoje bolesti. Naime, veruje se da je voda iz bunara lekovita. Prema legendi, krajem 18. veka, tačnije 1792. godine, bogojevačkom slepom mladiću Janošu Zablockom se u snu ukazala Devica Marija i uputila ga da ode u Doroslovo i na svetom bunaru opere oči. Poslušao je glas iz sna i sledećeg dana je sa majkom otpešačio do Vodice, tri puta oprao oči, pomolio se - i progledao. Od tada pa do danas taj doroslovački bunar važi za sveto mesto i svake godine početkom septembra privlači preko deset hiljada hodočasnika. U nadi da će tu pronaći izlečenje ljudi dolaze iz Mađarske, Hrvatske, Nemačke, Poljske, Češke, Slovačke... Mnogi u Doroslovo stižu peške, pešačeći često i preko 200 kilometara. Pisma i priznanja osoba koje su se svojih boljki rešili u Doroslovu zapisuju se i čuvaju u knjigama u seoskoj crkvi Sveti Imre. Zadnje izlečenje zvanično je zabeleženo u crkvenim knjigama početkom devedesetih, kada se pismom javio jedan čovek iz Sarajeva, koji je ustvrdio da mu je pomogla baš voda iz doroslovačkog svetog bunara. Prva kapela je na ovom mestu sagrađena 1796. godine: podigao ju je kraljevski šumar Ferenc Tordi, u znak zahvalnosti za izlečenje. Nova, drvena kapela poput prve, sagrađena je 1810. godine, ali je četrdesetak godina kasnije izgorela zbog mnogo sveća, a u pepeo su otišle i stotine štaka, koje su isceljeni ljudi tu ostavili. Na mestu te kapele danas je kip Device Marije, a nova je podignuta u blizini puta, ovoga puta od kamena i stoji do danas. Juče i danas okolina Vodice na izlazu iz sela prema Srpskom Miletiću vrvela je od hodočasnika. Od juče uveče, pa do kasno u noć danas neprestano traju molitve, pali se hiljade sveća i toči se voda sa svetog bunara. Mise se služe na nemačkom, mađarskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom jeziku, a uglavnom ih vode crkveni velikodostojnici, ponekad i biskupi. Vodicu u Doroslovu vernici posećuju tokom čitave godine, odnosno u periodu od uskršnjeg ponedeljka do prve nedelje posle Male Gospojine.

Početak 38. Podunavske motonautičke regate zakazan je za 23. jul - saznali smo od kapetana regate.

Prijavljivanje učesnika je otvoreno, ali je praksa da novajlije u regati dobiju pozivnicu nekog od dosadašnjih učesnika, kako bismo bili sigurni da poseduju osnovno znanje o boravku na vodi - objasnio je kapetan.
Regata će trajati 9 dana koliko će trebati da učesnici stignu do Bačke Palanke i vrate se na početak u Baračku kod Bezdana. Učesnici će se veslati od 1426 - 1299 kilometra Dunava i nazad. Prosečan dnevni veslački prosek biće pedesetak kilometara. Odmorišta će biti organizovana u Apatinu, Bogojevu i na ulazu u Mohavski kanal kojim će se „voziti” do Bačke Palanke. Regatu organizuje UG „Podunavska motonautička regata” iz Sombora. Više informacija o poduhvatu saznajte od kapetana regate 063/504 920.

Teretni saobraćaj na graničnom prelazu Bogojevo prema Hrvatskoj obustavljen je zbog radova.

Na graničnom prelazu radi se na postavljanju nadstrešnice i asfaltiranju, jer do sada na prelazu kod Bogojeva nije bilo nikakve zaštite od atmosferskih padavina. Radovi će trajati do 17. aprila. Zbog prekida saobraćaja na prelazu Bogojevo Ministarstvo poljoprivrede je privremeno preusmerilo uvoz i izvoz biljaka na granični prelaz  na mostu na Dunavu kod Bezdana.