• Otkrivena bista Janoša Hercega (4)
Bista Janoša Hercega postavljena je pored druga dva somborska književna velikana, Veljka Petrovića i Lazu Kostića, sedamnaest godina nakon književnikove smrti. Priča o postavljanju spomen obeležja začeta je još na komemoraciji povodom Hercegove smrti 1995. godine, kada su tadašnji zvaničnici obećali i prevođenje njegovih radova na srpski jezik i davanje njegovog imena ulici u kojoj se rodio. Od svega obećanog za sada je jedino bista ugledala svetlost dana.
U dvorištu Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke svečano je otkrivena bista somborskog i vojvođanskog mađarskog književnika Janoša Hercega.
Bista Janoša Hercega postavljena je pored druga dva somborska književna velikana, Veljka Petrovića i Lazu Kostića, sedamnaest godina nakon književnikove smrti. Priča o postavljanju spomen obeležja začeta je još na komemoraciji povodom Hercegove smrti 1995. godine, kada su tadašnji zvaničnici obećali i prevođenje njegovih radova na srpski jezik i davanje njegovog imena ulici u kojoj se rodio. Od svega obećanog za sada je jedino bista ugledala svetlost dana.
- Hercegova dela ne treba prevoditi zbog toga što je posle Trijanonskog sporazuma preuzeo ulogu stvaraoca veza između nacionalnih kultura, već zbog toga što je sve što je napisao esencija istorije Sombora i regiona, pa je nedopustivo da istoriju koju je dokumentovao upoznaju samo čitaoci mađarskog jezika - kazao je Jožef J. Fekete na konferenciji priređenoj povodom otkrivanja biste Janoša Hercega.
Fekete je kazao da na primer u romanu „Módosulások” (Promene) piše o Somboru i o tome kako je postao ono što je danas.
Inicijativu za postavljanje biste Janošu Hercegu podržali su Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Gradski muzej, Narodno pozorište Sombor, Mađarska građanska kasina.
- Prva ideja o bisti rodila se u Istorijskom arhivu kada je direktor bio Aleksandar Kaič - kazao je Ištvan Šiling, etnolog i univerzitetski profesor, koji je tada bio zaposlen u Istorijskom arhivu.
- Gledali smo u dvorište biblioteke i direktor me je pitao, još za Hercegovog života, šta mislim, čija bista treba da bude treća. Odgovorio sam mu da bi to trebalo da bude Janoš Herceg - ispričao je Ištvan Šiling. On je kazao da postoji nekoliko magnetofonskih traka sa razgovorima koje je vodio sa Janošom Hercegom o sećanjima na Veljka Petrovića, Milana Konjovića i druge teme.
Književnik David Kecman pročitao je prepev jedne Hercegove pesme, a o značaju njegovog rada govorio je Radivoj Stokanov iz Gradske biblioteke. Na književnikov život u Doroslovu osvrnuo se Laslo Mesaroš, predsednik tamošnjeg Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Moric Žigmond” i član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.
Od obećanja datih na komemoraciji povodom smrti Janoša Hercega za sada je ispunjeno samo postavljanje biste. Za vojvođansku kulturu bilo bi vrlo značajno prevođenje njegovh radova na srpski jezik, a ostalo je još i pitanje ulice koja bi nosila njegovo ime. To je delimično ispunjeno, jer je doneta odluka o krštenju ulice, ali ona za sada postoji samo u urbanističkim planovima i nalazi se na kraju grada. Prvobitni predlog bio je da ime Janoš Herceg ponese ulica Ivana Cankara, ona u kojoj se ovaj značajni somborski književnik rodio.
Domaćin skupa o Janošu Hercegu bio je član Gradskog veća Čaba Sakač.
triletrip @ Uto, 17.04.2012. 03:22
bista
čaba sakač
doroslovo
društvo
herceg jános
istorija
ištvan šiling
janoš herceg
jožef j. fekete
književnost
kultura
sombor
ulica
• Otkrivanje biste Janoša Hercega (3)
Janoš Herceg rođen je u Somboru 1909. godine, gde završava osnovnu i srednju školu. 1929. godine pokreće časopis Iks koji je doživeo samo jedan broj. Između 1932. i 34. godine radi kao štamparski radnik, postaje saradnik somborskog dnevnog lista Uj Hirek (Nove vesti). Od 1936. do 1938. godine urednik je izdavačke kuće Dante u Budimpešti. Do početka Drugog svetskog rata bio je saradnik u više listova, a 1941. godine postaje direktor somborske biblioteke i urednik časopisa Kalanđa. Od kraja rata do 1953. godine bio je direktor izdavačke kuće „Bratstvo - jedinstvo”. U dva ciklusa, od 1953. do 1955. i od 1957. do 77. bio je urednik Radio Novog Sada. U dvogodišnjoj pauzi u radu u radiju uređuje književni časopis „Hid”. Nakon penzionisanja preselio se u Doroslovo, odakle je nastavio da se bavi književnim radom i publicistikom. Član Vojvođanske akademije nauka postaje 1981. godine. Celokupan rad Janoša Hercega značajno je uticao kako na vojvođansku mađarsku, tako i na sveukupnu književnost u pokrajini. Pisao je romane, eseje, reportaže, kritike, sociografije, portrete, itd. Preminuo je 29. januara 1995. godine.
Bista književnika Janoša Hercega pridružila se velikanima srpske i somborske književnosti Lazi Kostiću i Veljku Petroviću ispred Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.
Janoš Herceg rođen je u Somboru 1909. godine, gde završava osnovnu i srednju školu. 1929. godine pokreće časopis Iks koji je doživeo samo jedan broj. Između 1932. i 34. godine radi kao štamparski radnik, postaje saradnik somborskog dnevnog lista Uj Hirek (Nove vesti). Od 1936. do 1938. godine urednik je izdavačke kuće Dante u Budimpešti. Do početka Drugog svetskog rata bio je saradnik u više listova, a 1941. godine postaje direktor somborske biblioteke i urednik časopisa Kalanđa. Od kraja rata do 1953. godine bio je direktor izdavačke kuće „Bratstvo - jedinstvo”. U dva ciklusa, od 1953. do 1955. i od 1957. do 77. bio je urednik Radio Novog Sada. U dvogodišnjoj pauzi u radu u radiju uređuje književni časopis „Hid”. Nakon penzionisanja preselio se u Doroslovo, odakle je nastavio da se bavi književnim radom i publicistikom. Član Vojvođanske akademije nauka postaje 1981. godine. Celokupan rad Janoša Hercega značajno je uticao kako na vojvođansku mađarsku, tako i na sveukupnu književnost u pokrajini. Pisao je romane, eseje, reportaže, kritike, sociografije, portrete, itd. Preminuo je 29. januara 1995. godine.
Bista Janoša Hercega u dvorištu male biblioteke biće svečano otkrivena u subotu, 14. aprila u 10:30 časova. Sat vremena kasnije u Velikoj sali Županije biće priređena svečana skupština posvećena Janošu Hercegu.
triletrip @ Sre, 11.04.2012. 13:42
bista
gradska biblioteka
istorija
janoš herceg
književnost
laza kostić
otkrivanje
sombor
veljko petrović
• Tri književna velikana
Bista Janoša Hercega postavljena je u utorak u dvorištu ispred dečijeg odeljenja Gradske biblioteke. Postavljanje biste inicirala je odmah nakon književnikove smrti 1995. godine Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki”, a svo vreme ideja je imala podršku i Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”. Letos se sa postavljanjem biste Janoša Hercega saglasilo i Gradsko veće, obezbeđena su sredstva, ali je retko ko verovao da će do kraja godine biti i gotova - piše „Mađar so” (Magyar Szó). - Čim je JKP „Čistoća” dobilo zadatak za realizaciju, posao je krenuo, a Milenko Buiša je bistu izradio brzo - objasnio je član Gradskog veća Čaba Sakač. - Što se tehničkog dela postavljanja biste tiče, posao je gotov. Uredićemo postolja i druga dva spomenika, posadićemo novo zelenilo, koje je privremeno uklonjeno i vratiti vajarsko delo Antuna Augustinčića, „Srnu Unu” - kazao je direktor JKP „Čistoća” Andrija Penzeš. O vremenu svečanog otkrivanja biste Janoša Hercega odluku će doneti Gradsko veće i lokalna samouprava, nakon konsultacija sa stručnjacima - objasnio je Mađar sou Andrija Penzeš.
Bistama Laze Kostića i Veljka Petrovića u dvorištu „male” biblioteke pridružio se i lik trećeg velikog somborskog književnika Janoša Hercega.
Bista Janoša Hercega postavljena je u utorak u dvorištu ispred dečijeg odeljenja Gradske biblioteke. Postavljanje biste inicirala je odmah nakon književnikove smrti 1995. godine Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki”, a svo vreme ideja je imala podršku i Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”. Letos se sa postavljanjem biste Janoša Hercega saglasilo i Gradsko veće, obezbeđena su sredstva, ali je retko ko verovao da će do kraja godine biti i gotova - piše „Mađar so” (Magyar Szó). - Čim je JKP „Čistoća” dobilo zadatak za realizaciju, posao je krenuo, a Milenko Buiša je bistu izradio brzo - objasnio je član Gradskog veća Čaba Sakač. - Što se tehničkog dela postavljanja biste tiče, posao je gotov. Uredićemo postolja i druga dva spomenika, posadićemo novo zelenilo, koje je privremeno uklonjeno i vratiti vajarsko delo Antuna Augustinčića, „Srnu Unu” - kazao je direktor JKP „Čistoća” Andrija Penzeš. O vremenu svečanog otkrivanja biste Janoša Hercega odluku će doneti Gradsko veće i lokalna samouprava, nakon konsultacija sa stručnjacima - objasnio je Mađar sou Andrija Penzeš.
Izvor: Magyar Szó | triletrip @ Sre, 14.12.2011. 16:42
andrija penzeš
bista
čaba sakač
džepno pozorište berta ferenc
gradska biblioteka "karlo bijelicki"
gradsko veće
janoš herceg
jkp čistoća
književnost
kultura
milenko buiša
sombor
