Na 78. sednici Gradskog veća doneta je odluka da se Srpskoj pravoslavnoj opštini Sombor radi odlaska u Niš dodeli sto hiljada dinara. Većnici su odobrili i dodatna sredstva za sahranjivanje socijalno ugroženih lica, anagažovanje advokata za Biblioteku, te prihvatili prekid ugovora sa Novogradnjom, koja je gradila tribinu Gradskog stadiona.

U čast nedavno preminulog Radivoja Jece Stokanova, Miroslav Božin obratio se somborskoj javnosti svojevrsnim zapisom o životu i delu čoveka koji je „znao sve o Staparu i Lazi Kostiću”, njegovog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika.

- Tiho, kako je i živeo, po svojoj volji, poslednjih dana januara, otišao je Radivoj Stokanov, književni teoretičar, istoričar, kritičar, eseista, urednik i čovek koji je kroz životni opus vezao lepotu reči i književne misli. Polazna osnova bio mu je Sombor, a u komunikaciji s delima Laze Kostića, Veljka Petrovića, Radivoja Simonovića, Nikole Vukičevića, Miroslava Josića Višnjića i Boška Ivkova dosegao je nesagledive domete poetske i prozne ravnice, vremenskih poređenja i osvrta i komentara na književne pravce i uticaje, ali i ljudske kontakte s mnogim poslenicima kulture. Uživao je u ravnici, iako mu je ponekad i smetala njena monotonija. Tražio je oduške u odlascima u prirodu, na Dunav, divio se vrbacima i močvarama, obožavao je pecanje, a čak je i pripremio čamac za pecanje u mirnim penzionerskim danima. koje nažalost nije doživeo. Sećanja su mu se često vraćala na naše zajedničko staparsko detinjstvo u Bakarišu, kupanju u Opančarevim jamurama, tumaranjima po prašnjavim lenijama između vlatova zrelog žita i tek stasalog zelenog kukuruza, nezaboravnih adrenalinskih odlazaka u misteriozne Bazene između Vodireve i Grobljanske lenije... U detinjstvu, pa čak i studentskim danima odlazili smo biciklom na Dunav-Tisu-Dunav, na našu Staparsku vodicu, logorovali vikendom ispod širokih krošnji lipa, vozili se čamcem i pecali kod Tuljkovog salaša... Voleo je vodu, živopisnu prirodu i žalio što Stapar, pa ni Sombor, u kojem je kasnije živeo i proveo radni vek, nije na nekom boljem, zanimljivijem, bližem mestu bogatom pticama i ribama. Vukli su ga ti naši zajednički staparski geni koji, koliko smo saznali, imaju temelje u starovlaškim planinama i dunavskim močvarama kod Apatina. Poslednji zajednički susret imali smo letos, baš u takvom panonskom ambijentu, doduše pedesetak kilometara nizvodno Dunavom od našeg Bokčenovića i Vranješeva – na Beravi kod Bođana. Stokanov, Miroslav Josić Višnjić i ja, sa suprugama, okupili smo se početkom avgusta na čardi „Ranč” gde sam „odrađivao” dug koji se sastojao u seckanju šunke kao predjela i uživanju u paprikašu koji je kuvala domaćica čarde Drenka Kulaš. Stokanov i Josić Višnjić su mi još 2005. godine, na jednoj velikogospojinskoj sedeljci u Staparu, predložili da budu recezenti TV serijala „Čarde na Dunavu” za koji sam napisao scenario, a režirao ga je Petar Latinović. Za promociju te serije o Dunavu i čardama, 2009. godine, napisali su obojica recenzije koje su štampane i podeljene svakom od 500 posetilaca u Kongresnom centru „Master” Novosadskog sajma. Stokanovu nije smetalo što sam mu predložio da, zbog vremena ne pročita recenziju, već da delove interperetira naš prijatelj, glumac Miodrag Petrović. Na potonjoj somborskoj promociji govorio je i rekao u šali da je on „specijalista da govori na lokalnim događajima, a na velikim nastupa veliki pisac Višnjić”! Iako ga smatraju za jednog od najvećih somborskih intelektualaca nije zaboravljao rodni Stapar i Bakariš, kako Staparci od pamtiveka zovu ulicu u kojoj je odrastao. „Staparski pamtivek” je ostao njegov svojevrsni legat dokumenata o Staparu i Staparcima. Pored toga, Stokanov nam je rasvetlio delo Staparca Nikole Stankovića, inženjera i graditelja pruga u Ugarskoj i idejnog tvorca Zakona o uređenju direkcije srpskih državnih železnica s kraja 19. veka. Stamlpvoć počiva na Velikom staparskom groblju, gde je sahranjen 1931. godine. I ne samo to: otkrio nam je pre nekoliko godina nove podatke. Sin tog istog Nikole Stankovića, takođe Nikola, poreklom Staparac, bio mornarički oficir Austrougarske vojske i vice admiral Mornarice Kraljevine Jugoslavije i njen komadant od 1929. do 1932. godine! Admiral iz Stapara za života je (Budimpešta 1875 – Zagreb 1941) dolazio u roditeljsku kuću u Stapar. Sećanje na njega nalazi se i danas u centru sela u dva preostala stogodišnja stabla „kineskog oraščića” koje je doneo s putovanja iz Kine.

Poljoprivredna stručna služba Sombor u saradnji sa Gradskom bibliotekom Karlo Bjelicki i Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada predstavilo je danas reprint izdanja prve knjige o povrtarstvu iz 1878. godine, autora Đorđa Radića. Kako je rečeno na promociji, tadašnja znanja su primenjiva i danas, posebno ako se povrće uzgaja, u skladu sa organskom proizvodnjom. Soinfo.org je u prilici da pokloni jedan primerak ove knjige i to posetiocu koji u maksimalno dvesta reči ponudi rešenja za oživljavanje sela, a zatim ih prosledi privatnom porukom autoru ovog teksta.

- Jedno ralo zemlje (odgovara površini od 1.820 kvadratnih metara) povrćem zasijano i zasađeno, može izraniti, kad se umno i obazrivo obrađuje, jednu porodicu sa više čeljadi, i to tim sigurnije, ako je to ralo zemlje blizu većega grada, đe se suvišak navedenog povrća, u svako vrijeme za dobre novce prodati može - napisao je još krajem 19. veka, prvi doktor poljoprivrede na ovim prostorima, dr. Đorđe Radić. Po rečima doktora Žarka Ilina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Radić je sva svoja iskustva sabrao u ovom delu. On je u knjizi detaljno opisao tada savremene načine povrtarske proizvodnje u Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji. Kao prilozi u ovom delu, koje je kasnije postalo školski udžbenik, Radić je koristio informacije, te zapažanja za sopstvenog oglednog polja, ustanovljenog pre više od 150 godina. Kada se svemu doda podatak da je u ličnom registru bilja Radić sakupio 58 vrsta povrća, što je svega deset manje nego u registru iz 2010. godine, jasno koliko je bilo bitno, knjigu „Povrtarstvo za školu i narod”, predstaviti današnjem, savremenom svetu. Toj neophodnosti u prilog ide i činjenica da je već pre 150 godina, u svom delu, ovaj čovek obuhvatio i prepoznao bitnost uzgoja ekstra i srednjeg ranog povrća, proizvodnju rasade, te navodnjavanje - odvodnjavanje zemljišta. Naše društvo ni danas nije načisto da li su nam to zaista prioriteti. - Proljeće je najveća novčana berba za baštovana, a docnije je sve ujenje (jeftinije) tako, da se na dobit samo onda računati može, ako se mnogo proizvodi na malom prostoru, sa malo troška i malo rada, pa je njihovo proizvođenje opet korisnije od proizvođenja običnih poljskih useva - napisao je Đorđe Radić. Knjiga posvećena povrtarstvu ima 382 strana i 171 sliku, koje je lično autor nacrtao. Fototipsko izdanje knjige „Povrtarstvo za školu i narod” priredio je Branko Jokić iz Gradske biblioteke.
U sklopu promocije knjige prikazan je i film „Sačuvajmo autohtone sorte”, Predraga Ćurčije. Film prati realizaciju Projekta „Sačuvajmo stare vojvođanske sorte povrća” realizovanog u saradnji sa osnovnim školama ovog regiona u periodu 2007-2012.

Predsednik gradskog parlamenta, Siniša Lazić, zakazao je drugo redovno zasedanje Skupštine grada Sombora za utorak, 11. septembar. Dnevni red obuhvata 17 tačaka, a zasedanje bi trebalo raspravom o prestanku mandata odbornika i potvrđivanjem novih - piše u javnom pozivu. U skupštinskom materijalu nisu imenovani odbornici koji podnose ostavke, niti ko dolazi na njihovo mesto.

Zanimljivo je da za „vruće tačke” zasedanja, prvu, te 15. i 17. još uvek nije dostavljen materijal. Tačka 15. odnosi se na preispitivanje odluke Energane o obrazovanju cena, dok se poslednja 17. po običaju odnosi na aktuelne izbore i imenovanja. Po danas objavljenom dnevnom redu drugog zasedanja Skupštine grada Sombora pred odbornicima se još naći izveštaj o izvršenju gradskog budžeta za 2011. godinu, te prvu polovinu ove godine, odluka o unapređenju energetske efikasnosti, kao i promene statuta doma zdravlja, istorijskog arhiva, konjovićeve galerije i kulturnog centra. Pod tačkom 13. biće objedinjeni izveštaji o radu - biblioteke, pozorišta, Galerije Milan Konjović, Istorijskog arhiva Sombor, Gradskog muzeja, KC Laza Kostić, Sportskog centra Soko, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja Dr Ðorđe Lazić i Turističke organizacije Grada Sombora. Dnevnim redom obuhvata još izveštaj o stanju gradskih robnih rezervi, izmenu članova štaba za vanredne situacije, radno vreme ugostiteljskih i zanatskih i objekata za priređivanje igara na sreću, te razmenu nekretnina između grada i Rimokatoličke crkvene opštine Hosana Sombor.
Ni jednom rečju nadležni iz Županije ne pominju zahtev za sazivanje vanredne sednice Skupštine grada, koji je juče uputio 21 odbornik. Televizijski prenos Skupštine grada Sombora pratite na K54, a radijski na talasima Radio Sombora (97,5 MHz).

Farmakom MB, u čijem sastavu posluje Fabrika akumulatora Sombor, traži ulagače za naredni dvogodišnji ciklus - objavilo je preduzeće.

- Investiciona komponenta ima za cilj da obezbedi preko potrebna finansijska sredstva za restrukturiranje svog duga Fondu za kapitalne investicije, obezbeđivanje dodatnih finansijskih uslova za rad u skladu sa projektovanim rastom u 2011 - 2013 godine, kao da se poveća korišćenje završene investicije - objavljeno je na jednom od značajnijih svetskih sajtova za ulagače IFC, koji je ujedno i deo Svetske banke. Prema predloženoj strukturi, IFC finansiranje bi se potencijalno odnosilo na dve ili tri glavne operativne filijale, gde se pre svega misli na Fabriku akumulatora Sombor, rudnik Zajača (topljenje metala) i Šabačku mlekaru - piše na zvaničnoj stranici Međunarodne investicione korporacije, koja je sredinom decembra obišla sve poslovne jedinice Farmakoma. Tom prilikom su zaključili da koncern u narednom periodu mora smanjiti broj kreditota, te poraditi na odnosu sa bankama i smanjenju administrativnih troškova.
Dokumenta koja čine projekat budućih ulaganja, reorganizacije, ekologije i socijalnih pitanja preduzeća biće dostupni javnosti u šabačkoj i somborskoj biblioteci, kao i centrali Farmakoma MB u Šapcu - navedeno je u javnoj objavio Farmakoma.