Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Ko brine o pravima građana?!

U nadležnom županijskom Odseku, pravnu pomoć tokom 2011. i 2012. godine potražio 6.341 građanin - objavljeno je u Istraživaju pokrajinskog ombudsmana „Pravna pomoć u jedinicama lokalne samouprave”. Više zahteva (13.861) podneli su samo stanovnici Novog Sada.

Foto 14724Sombor se po podacima u Istraživanju, nalazi u grupi najprimerenijih šest lokalnih samouprava u kojima je pružanje pravne pomoći obezbeđeno organizovanjem posebne službe. - U opštini Sombor vrši se davanje pravnih saveta, informisanje o mogućnostima ostvarivanja prava, pisanje podnesaka u upravnim i sudskim stvarima, sastavljanje ugovora, testamenata i sl. Usluge se pružaju svakog radnog dana od početka do kraja radnog vremena - obelodanjeno je u Istraživanju, u kome stoji i da je u zavisnosti od vrste pravne pomoći određena i visina lokalne naknade Odseka za pravnu pomoć. Na zvaničnom sajtu Grada Sombora ne postoje ni osnovni podaci o Odseku za pravnu pomoć, tj onima koji pružaju pomoć građanima. Nepoznato je gde se nalaze i ko je zadužen za rukovođenje tim odeljenjem. Takođe, nije poznato zašto je mesto gradskog ombudsmana, iako postoji u županijskoj sistematizaciji, već pet godine upražnjeno. Prvi i poslednji somborski ombudsman (građanski branioc) bila je aktuelna načelnica Irina Burka Parčetić, koja je očigledno po preuzimanju funkcije u gradskoj upravi, smetnula s uma prava građana, ali ne i „zaštitu” grada pa je pre svih angažovan gradski pravobranilac, koji se za sada pojavljuje isključivo u pogodbama oko ujede lutalica. 
- Postojeći mehanizmi pružanja besplatne pravne pomoći imaju niz nedostataka, od kojih su ključni: besplatna pravna pomoć obezbeđena je u malom broju jedinica lokalne samouprave i u većini slučajeva svodi se na najjednostavniji oblik - davanje pravnih saveta. Međutim, i takva, minimalna pravna pomoć i dalje je nedostupna velikom broju građana Vojvodine - navodi se u zaključku Istraživanja pokrajinskog ombudsmana, koji je tokom obilaska Sombora, samo u poslednje dve godine imao „pune ruke posla”. Na sreću građana Sombora, zahvaljujući projektu nacionalnog Zaštitnika građana i Vlade Kraljevine Norveške, naredne četiri godine Somborci će ponedeljkom i sredom od 9 do 11 sati u biblioteci Karlo Bijelicki (Kralja Petra I br. 11) putem video veze besplatno moći da kontaktiraju stručnu službu Zaštitnika građana i požale se na rad organa javne vlasti.
savamajstor @ Uto, 24.12.2013. 05:00
biblioteka karlo bijelicki društvo gradski pravobranilac irina burka parčetić istraživanje odsek za pravnu pomoć pokrajinski ombudsman pravna pomoć u jedinicama lokalne samouprave sombor vlade kraljevine norveške zaštitnik prava građana
• GV: O porezima i konkursima

Gradski većnici su na 82. sednici usvojili predlog o usklađivanju poreza na imovinu.

Foto 19175U obrazloženju predloga navedenih odluka piše da se poreske stope ne menjaju u odnosu na one koje se već primenjuju, već je reč o usklađivanju sa Zakonom o porezima na imovinu. Po tome, reklo bi se, građanima, bar za sada, ne preti poskupljenje. Većnici su na 82. zasedanju odlučili o učešću na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, sa projektom koji se odnosi na rekonstrukciju javne rasvete u ulici Trg cara Lazara, od ulice Venac Vojvode Radomira Putnika do Trga Svetog Trojstva. Ukoliko projekat bude odobren Pokrajinski sekretarijat će obezbediti bespovratna sredstva u iznosu od 884.220 dinara, a isti iznos sredstava obezbediće i lokalna samouprava
Gradsko veće je na poslednjoj sednici odobrilo 300.000 dinara za digitalizaciju Gradske biblioteke Karlo Bijelicki. Većnici su obavešteni da je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje odobrio 200.000 dinara za sufinansiranje izrade projektne dokumentacije revitalizacije i sanacije Muzeja Batinske bitke na Dunavu kod Bezdana - piše u izveštaju sa sednice. 
savamajstor @ Pet, 25.10.2013. 00:38
bezdan biblioteka karlo bijelicki društvo dunav gradsko veće muzej batinske bitke pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje rekonstrukcija javne rasvete sela sombor zakon o porezima na imovinu
• Novac za sahrane, putovanja i advokatske usluge (8)

Na 78. sednici Gradskog veća doneta je odluka da se Srpskoj pravoslavnoj opštini Sombor radi odlaska u Niš dodeli sto hiljada dinara. Većnici su odobrili i dodatna sredstva za sahranjivanje socijalno ugroženih lica, anagažovanje advokata za Biblioteku, te prihvatili prekid ugovora sa Novogradnjom, koja je gradila tribinu Gradskog stadiona.

Foto 19175- Članovi Veća su sa 100.000 dinara finansijski podržali Srpsku pravoslavnu opštinu Sombor radi odlaska u Niš povodom 1700 godina slobode hrišćanske vere i od donošenja Milanskog edikta. U Nišu će se 6. oktobra, održati najveći molitveni skup u Srbiji kojem će prisustvovati svi pravoslavni patrijarsi. Gradsko veće je odobrilo 45.000 dinara za troškove prevoza Dečjeg hora „Šareni vokali” na Festival „Radost Evrope”. Članovi Gradskog veća odobrili su dodatnih 200.000 dinara za troškove sahrana socijalno ugroženih lica, a 300.000 dinara Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki” za advokatske usluge radi zastupanja na sudu u sporu nastalom u vreme kada je Miljana Zrnić obavljala dužnost direktora Gradske bibllioteke -novodi se u saopštenju.
Gradsko veće je prihvatilo predlog Sporazuma o raskidu Ugovora između grada Sombora i firme „Novogradnja” iz Bezdana, koja je bila angažovana na izgradnji istočne tribine na Gradskom stadionu. - Prema rečima Viktora Despotovića, pomoćnika načelnika Odeljenja za komunalne poslove, do raskida Ugovora je došlo zbog neredovnog izmirivanja obaveza prema izvođaču radova, od strane finansijera, Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Za izvedene radove Fond je „Novogradnji” isplatio 21.338.270 dinara. U predlogu sporazumnog raskida Ugovora navodi se da grad Sombor i „Novogradnja” nemaju međusobnih potraživanja. S obzirom da radovi na istočnoj tribini nisu završeni za izvođenje preostalih radova raspisaće se javna nabavka - piše u Izveštaju. 
Gradonačelnik Sombora Nemanja Delić, predsedavajući Gradskog veća informisao je članove o uspostavljanju saradnje između grada Sombora i italijanskog grada Città di Castello i najavio dolazak italijanske delegacije tokom novembra 2013. godine.
savamajstor @ Pet, 04.10.2013. 16:54
biblioteka karlo bijelicki città di castello društvo fond za kapitalna ulaganja gradski stadion - istočna tribina gradsko veće hor šareni vokali nemanja delić novogradnja bezdan sombor srpska pravoslavna opština viktor despotović
• Sećanje: Radivoj Stokanov (1)

U čast nedavno preminulog Radivoja Jece Stokanova, Miroslav Božin obratio se somborskoj javnosti svojevrsnim zapisom o životu i delu čoveka koji je „znao sve o Staparu i Lazi Kostiću”, njegovog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika.

Foto 16083- Tiho, kako je i živeo, po svojoj volji, poslednjih dana januara, otišao je Radivoj Stokanov, književni teoretičar, istoričar, kritičar, eseista, urednik i čovek koji je kroz životni opus vezao lepotu reči i književne misli. Polazna osnova bio mu je Sombor, a u komunikaciji s delima Laze Kostića, Veljka Petrovića, Radivoja Simonovića, Nikole Vukičevića, Miroslava Josića Višnjića i Boška Ivkova dosegao je nesagledive domete poetske i prozne ravnice, vremenskih poređenja i osvrta i komentara na književne pravce i uticaje, ali i ljudske kontakte s mnogim poslenicima kulture. Uživao je u ravnici, iako mu je ponekad i smetala njena monotonija. Tražio je oduške u odlascima u prirodu, na Dunav, divio se vrbacima i močvarama, obožavao je pecanje, a čak je i pripremio čamac za pecanje u mirnim penzionerskim danima. koje nažalost nije doživeo. Sećanja su mu se često vraćala na naše zajedničko staparsko detinjstvo u Bakarišu, kupanju u Opančarevim jamurama, tumaranjima po prašnjavim lenijama između vlatova zrelog žita i tek stasalog zelenog kukuruza, nezaboravnih adrenalinskih odlazaka u misteriozne Bazene između Vodireve i Grobljanske lenije... U detinjstvu, pa čak i studentskim danima odlazili smo biciklom na Dunav-Tisu-Dunav, na našu Staparsku vodicu, logorovali vikendom ispod širokih krošnji lipa, vozili se čamcem i pecali kod Tuljkovog salaša... Voleo je vodu, živopisnu prirodu i žalio što Stapar, pa ni Sombor, u kojem je kasnije živeo i proveo radni vek, nije na nekom boljem, zanimljivijem, bližem mestu bogatom pticama i ribama. Vukli su ga ti naši zajednički staparski geni koji, koliko smo saznali, imaju temelje u starovlaškim planinama i dunavskim močvarama kod Apatina. Poslednji zajednički susret imali smo letos, baš u takvom panonskom ambijentu, doduše pedesetak kilometara nizvodno Dunavom od našeg Bokčenovića i Vranješeva – na Beravi kod Bođana. Stokanov, Miroslav Josić Višnjić i ja, sa suprugama, okupili smo se početkom avgusta na čardi „Ranč” gde sam „odrađivao” dug koji se sastojao u seckanju šunke kao predjela i uživanju u paprikašu koji je kuvala domaćica čarde Drenka Kulaš. Stokanov i Josić Višnjić su mi još 2005. godine, na jednoj velikogospojinskoj sedeljci u Staparu, predložili da budu recezenti TV serijala „Čarde na Dunavu” za koji sam napisao scenario, a režirao ga je Petar Latinović. Za promociju te serije o Dunavu i čardama, 2009. godine, napisali su obojica recenzije koje su štampane i podeljene svakom od 500 posetilaca u Kongresnom centru „Master” Novosadskog sajma. Stokanovu nije smetalo što sam mu predložio da, zbog vremena ne pročita recenziju, već da delove interperetira naš prijatelj, glumac Miodrag Petrović. Na potonjoj somborskoj promociji govorio je i rekao u šali da je on „specijalista da govori na lokalnim događajima, a na velikim nastupa veliki pisac Višnjić”! Iako ga smatraju za jednog od najvećih somborskih intelektualaca nije zaboravljao rodni Stapar i Bakariš, kako Staparci od pamtiveka zovu ulicu u kojoj je odrastao. „Staparski pamtivek” je ostao njegov svojevrsni legat dokumenata o Staparu i Staparcima. Pored toga, Stokanov nam je rasvetlio delo Staparca Nikole Stankovića, inženjera i graditelja pruga u Ugarskoj i idejnog tvorca Zakona o uređenju direkcije srpskih državnih železnica s kraja 19. veka. Stamlpvoć počiva na Velikom staparskom groblju, gde je sahranjen 1931. godine. I ne samo to: otkrio nam je pre nekoliko godina nove podatke. Sin tog istog Nikole Stankovića, takođe Nikola, poreklom Staparac, bio mornarički oficir Austrougarske vojske i vice admiral Mornarice Kraljevine Jugoslavije i njen komadant od 1929. do 1932. godine! Admiral iz Stapara za života je (Budimpešta 1875 – Zagreb 1941) dolazio u roditeljsku kuću u Stapar. Sećanje na njega nalazi se i danas u centru sela u dva preostala stogodišnja stabla „kineskog oraščića” koje je doneo s putovanja iz Kine.
Izvor: Miroslav Božin | savamajstor @ Sre, 06.03.2013. 17:49
biblioteka karlo bijelicki čarde na dunavu dometi društvo dunav-tisa-dunav laza kostić miroslav božin miroslav josić višnjić nagrada dejan medaković radivoj stokanov sombor stapar stapar - priče i junaci staparski pamtivek tragovima laze kostića
• Povrtarstvo za školu i narod

Poljoprivredna stručna služba Sombor u saradnji sa Gradskom bibliotekom Karlo Bjelicki i Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada predstavilo je danas reprint izdanja prve knjige o povrtarstvu iz 1878. godine, autora Đorđa Radića. Kako je rečeno na promociji, tadašnja znanja su primenjiva i danas, posebno ako se povrće uzgaja, u skladu sa organskom proizvodnjom. Soinfo.org je u prilici da pokloni jedan primerak ove knjige i to posetiocu koji u maksimalno dvesta reči ponudi rešenja za oživljavanje sela, a zatim ih prosledi privatnom porukom autoru ovog teksta.

Foto 16167 - Jedno ralo zemlje (odgovara površini od 1.820 kvadratnih metara) povrćem zasijano i zasađeno, može izraniti, kad se umno i obazrivo obrađuje, jednu porodicu sa više čeljadi, i to tim sigurnije, ako je to ralo zemlje blizu većega grada, đe se suvišak navedenog povrća, u svako vrijeme za dobre novce prodati može - napisao je još krajem 19. veka, prvi doktor poljoprivrede na ovim prostorima, dr. Đorđe Radić. Po rečima doktora Žarka Ilina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Radić je sva svoja iskustva sabrao u ovom delu. On je u knjizi detaljno opisao tada savremene načine povrtarske proizvodnje u Francuskoj, Nemačkoj i Belgiji. Kao prilozi u ovom delu, koje je kasnije postalo školski udžbenik, Radić je koristio informacije, te zapažanja za sopstvenog oglednog polja, ustanovljenog pre više od 150 godina. Kada se svemu doda podatak da je u ličnom registru bilja Radić sakupio 58 vrsta povrća, što je svega deset manje nego u registru iz 2010. godine, jasno koliko je bilo bitno, knjigu „Povrtarstvo za školu i narod”, predstaviti današnjem, savremenom svetu. Toj neophodnosti u prilog ide i činjenica da je već pre 150 godina, u svom delu, ovaj čovek obuhvatio i prepoznao bitnost uzgoja ekstra i srednjeg ranog povrća, proizvodnju rasade, te navodnjavanje - odvodnjavanje zemljišta. Naše društvo ni danas nije načisto da li su nam to zaista prioriteti. - Proljeće je najveća novčana berba za baštovana, a docnije je sve ujenje (jeftinije) tako, da se na dobit samo onda računati može, ako se mnogo proizvodi na malom prostoru, sa malo troška i malo rada, pa je njihovo proizvođenje opet korisnije od proizvođenja običnih poljskih useva - napisao je Đorđe Radić. Knjiga posvećena povrtarstvu ima 382 strana i 171 sliku, koje je lično autor nacrtao. Fototipsko izdanje knjige „Povrtarstvo za školu i narod” priredio je Branko Jokić iz Gradske biblioteke.
U sklopu promocije knjige prikazan je i film „Sačuvajmo autohtone sorte”, Predraga Ćurčije. Film prati realizaciju Projekta „Sačuvajmo stare vojvođanske sorte povrća” realizovanog u saradnji sa osnovnim školama ovog regiona u periodu 2007-2012.
savamajstor @ Uto, 13.11.2012. 16:06
biblioteka karlo bijelicki branko jokić dr đorđe radić dr žarko ilin organska proizvodnja poljoprivreda poljoprivredna stručna služba poljoprivredni fakultet novi sad povrtarstvo povrtarstvo za školu i narod predrag ćurčija sačuvajmo autohtone vrste sačuvajmo stare vojvođanske sorte povrća sombor
<<>>
12345