Srpski i mađarski stručnjaci završili su rad na projektu posvećenom izradi dokumentacije za rekonstrukciju kanala Baja-Bezdan - saopštilo je JVP „Vode Vojvodine”.

U okviru ovog projekta iz IPA prekograničnog programa Mađarska-Srbija nabavljena je oprema koja omogućava da se redovno prati stanje kanala Baja-Bezdan i izrađene su potrebne studije i projektna dokumentacija. Na osnovu ove projektne dokumentacije biće moguće da se odrede poslovi koji su neophodni za rekonstrukciju i revitalizaciju Bajskog kanala i ustave Šebešfok. Na taj način, dovođenje ovog kanala u projektovano stanje, dovelo bi i do bolje protočnosti kanala Hidrosistema DTD. Mađarska institucija ADUKOVIZIG je nosilac projekta za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju bajskog kanala vrednog ukupno više od 850.000 evra, dok je budžet za srpskog partnera blizu 237.000 evra. Vodeći partner sa srpske strane je JVP “Vode Vovojdine“, pridruženi partner Vodoprivredno preduzeće „Zapadna Bačka”, a u projektu učestvuju I novosadski “Hidrozavod”, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu i Institut “Mihajlo Pupin” iz Beograda. Projekat se sprovodi u skladu sa Evropskom direktivom o vodama. Ovaj projekat u okviru IPA prekograničnog programa Mađarska-Srbija ima za cilj uspostavljanje zajedničkih mera za odbranu od poplava na ovom kanalu, te razvoj optimalnih mera za poboljšanje kvaliteta njegove vode, razvoj kvantitativnog i kvalitativnog monitoringa kanala i harmonizaciju sa standardima EU. Sama rekonstrukcija kanala Baja-Bezdan i ustave Šebešfok je u skladu sa planovima za povećanje njegove turističke atraktivnosti, što bi dovelo i do otvaranja novih radnih mesta u oblasti nautičkog turizma.

Leda je sve više na Dunavu, a da bi se izbegli problemi biće angažovana četiri mađarska ledolomca koji na intervenciju čekaju u Baji.

Na inicijativu JVP „Vode Vojvodine” juče je u Somboru održan trilateralni sastanak lokalnih organa za vezu za odbranu od leda Srbije, Hrvatske i Mađarske. Na sastanku je zaključeno da se Direkciji za vode Republike Srbije, koja je nadležna za angažovanje ledolomaca, preporuči njihovo angažovanje i to u delu od državne granice do Vukovara. Ukoliko Direkcija prihvati zahtev, koji joj je danas prosleđen, a sa time se saglase i nadležne institucije u Mađarskoj, četiri mađarska ledolomca iz Baje, gde su stacionirani, mogli bi krenuti već u nedelju. Prema planu dva bi bila usidrena u Vukovaru, a dva u Apatinu. Srbija će na osnovu međudržavnog sporazuma morati da plati skoro 200 hiljada evra za desetodnevni rad četiri ledolomca iz Mađarske. U preduzeću „Dunav grupa” koje raspolaže sa tri ledolomca obećavaju da će i njihova plovila biti spremna ukoliko se za tim ukaže potreba. Ledolomac „Vučevo” već je u pripravnosti i na raspolaganju može biti tokom vikenda, dok bi „Čakor” mogao biti operativan tokom sledeće nedelje. Ledolomac „Petrovaradin“ trenutno je u zoni Beograda - saopštilo je JVP „Vode Vojvodine”.

Bilo da smo se odvikli od jakih zima, bilo da nije normalno stanje, činjenica je da je danima ledeno hladno. Led je okovao kanale, na Dunavu je zaustavljena plovidba, u cevima se mrzne voda. Za sedam dana temperatura možda u plusu.

Brodari su posle nedavnog zastoja zbog niskog vodostaja ponovo u problemu: led je zaustavio plovidbu. Lađe su ponovo u sidrištima, čekajući milost prirode. Kod Bezdana led pokriva 70 odsto površine reke, a temperatura vode je nula stepeni. Vodostaj je na 92 centimetra i opada.

Ambrozija je jedna od najopasnijih biljaka koja izaziva alergiju. Njeno iskorenjivanje je vrlo teško, pa zahteva uključivanje građana i komunalnih službi.

U somborskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi danas je održano predavanje o ambroziji i njenom suzbijanju namenjeno poljoprivrednicima. Predavanje je deo projekta „Podrška životnoj srediini bez alergena” sufinansiranog od strane Evropske Unije u okviru IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija. Partneri u projektu su Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, Fond „Evropski poslovi” AP Vojvodine, Grad Baja i Grad Sombor. Poljoprivrednici su danas upoznati sa uticajem ambrozije na životnu sredinu, useve, načinima suzbijanja. U uništavanje ove visoko alergene biljke trebalo bi da se uključe svi građani, a vrlo je važno da se ne dozvoli njen rast na uparloženim njivama, neizgrađenom građevinskom zemljištu, pored puteva, što su i njena najčešća staništa. Kroz ovaj projekat Grad Sombor će dobiti mehanizaciju za uništavanje ambrozije vrednu preko pedeset hiljada evra, sazanjemo u projektnom timu iz Sombora.

Danas je održana završna konferencija projekta Izgradnja i planiranje prekograničnog puta broj 51 Baja - Sombor. Prve procene su da bi izgradnja i rekonstrukcija puta od Sombora do državne granice stajala oko 700 miliona dinara.

Projekat začet još 2009. godine dogovorom gradonačelnika Baje i Sombora stigao je u završnu fazu. Sredstva su odobrena na konkursu EU prekogranične saradnje Mađarska Srbija. Celokupan projekat vredan je 1,7 miliona evra, od čega je deo za Srbiju, odnosno Sombor iznosio 320 hiljada evra. U Mađarskoj je izgrađen put od Baje do granice, a sa naše strane je izrađen projekat rekonstrukcije saobraćajnice od Sombora do Bezdana i izgradnje puta između Bezdana i državne granice  sa obilaznicama oko Koluta i Bačkog Brega. Na današnjoj završnoj konferenciji projekta izložena je kompletna projektna dokumentacija, teška verovatno više stotina kilograma, da se pokaže rezultat rada. Gradonačelnik Nemanja Delić je kazao da je ovako Sombor obezbedio kompletnu projektnu dokumentaciju i da u budućnosti očekuje pomoć državnih institucija, jer se radi o saobraćajnici od državnog značaja. Pored toga ulažu se i nade da će ovakva infrastruktura podstaći i privredni rast. Grad Sombor u izgradnji puta računa i na predpristupne fondove Evropske Unije koji su otvoreni pred Srbijom - rekao je Delić. Aleksandar Kitanović iz novosadskog VIA Inžinjeringa kojem je bila poverena izrada projektne dokumentacije je kazao da je procenjeno da bi izgradnja puta od Sombora do mađarske granice stajala oko 700 miliona dinara.