Tokom vikenda mladi iz Srbije stvaraće pop pesme na nemačkom jeziku, a pomagaće im austrijski kompozitor Florijan Hamer. Rezultati dvodnevne radionice biće predstavljeni u nedelju u Muzičkoj školi „Petar Konjović”

Dvodnevnu muzičku radionicu priređuje Humanitarno udruženje Nemaca „Gerhard” uz podršku Instituta za odnose sa inostranstvom SR Nemačke i Austrijskog kulturnog foruma iz Beograda. Srednjoškolci iz Srbije, zainteresovani za muziku i nemački jezik provešće vikend sa austrijskim kompozitorom i muzičarem Florijanom Hamerom, stvarajući pop tekstove na nemačkom jeziku. Florijan Hamer je austrijski muzičar sa bogatim iskustvom u muzičkim radionicama za mlade. U toku dvodnevne radionice „Pisanje pop pesama na nemačkom jeziku”, učesnici će naučiti kako se strukturišu pesme i imaće zadatak da ih napišu na nemačkom jeziku. Na ovaj način, učesnici povezuju globalni aspekat muzike sa primenom nemačkog jezika u neusiljenim uslovima. Prezentacija rezultata dvodnevnog rada biće priređena u nedelju, 20. novembra u 17 časova u sali Muzičke škole „Petar Konjović” u Somboru. 

Dušan Jović će sa svojim Udruženjem građana „Sombor za sve” predvoditi lokalnu izbornu listu Ujedinjenih regiona Srbije (URS), a biće i kandidat za pokrajinskog poslanika.

- Ideja je da kršimo malo principe politike koja se danas vodi, da zanemarimo stranački sistem vrednosti i stranačke ključeve, da se neko zapošljava negde samo zato što je kadar neke stranke - kazao je Dušan Jović na tribini održanoj u ponedeljak u Narodnom pozorištu u Somboru, na kojoj su učestvovali i potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović, predsednik URS-a Mlađan Dinkić, predsednica somborskog ogranka URS-a Jasna Miljenović i predsednik Gradskog odbora Narodne partije Duško Stanić. - Mislim da najveći kapital koji sam stekao kao gradonačelnik kontakti u Beogradu i Novom Sadu. U nekom momentu došao sam u kontakt sa Mlađanom Dinkićem, ispričao mu šta mislim da bi trebalo u Somboru da se uradi, koji su to projekti, koje treba napraviti i završiti, kuda Sombor treba da ide. Na moje iznenađenje, on je odgovorio i rekao da vidimo šta može odmah da se uradi, a ne kada dođemo na vlast. Danas je fabrika u Bačkom Monoštoru, koja je stajala dve godine, dobila podsticaj od države i treba da proradi do nove godine, posao će dobiti stotinu ljudi, a cilj vlasnika je da zaposli 450 - 500 radnika. Neću vam reći ni jedno obećanje, jer mislim da je svima dosta tih stvari - rekao je Dušan Jović. On je kazao da bi mesnim zajednicama trebalo dati veću vlast i moć odlučivanja i naveo da se, na primer, iz sadašnjeg somborskog budžeta izdvoji pet odsto za mesne zajednice, svaka bi raspolagala sa 5 - 6 miliona dinara. - U tom slučaju nije svejedno da li će biti postavljeni stranački kadrovi, samo zato što su stranački kadrovi, koji će da rade onako kako im kažu iz „centrale”. Bitno je da su pravi ljudi na pravim mestima, da izvuku Sombor odande gde je sada - izjavio je Dušan Jović. Na tribini u Narodnom pozorištu Mlađan Dinkić je najavio da će Jović biti nosilac izborne liste URS-a na lokalnim izborima i kandidat za poslanika u Skupštini AP Vojvodine. Tokom današnjeg boravka u Bačkom Monoštoru potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović potpisala je ugovor o dodeli podsticajnih sredstava u vrednosti od pola miliona evra za otvaranje stotinu novih radnih mesta u fabrici metalnih konstrukcija Monometal, čiji vlasnik je austrijski industrijalac Klaus Viter, inače proizvođač konstrukcija za sve autosalone grupacije „Porše”.

Humanitarno udruženje Nemaca „Gerhard” prirediće u petak u Narodnom pozorištu u Somboru književno veče čiji gost će biti austrijski glumac Martin Ploderer.

U okviru književne večeri pod naslovom „Beč na prekretnici 19. i 20. veka” austrijski glumac Martin Ploderer će interpretacijama dela različitih autora publiku povesti u uzbudljivu literarnu šetnju kojom će dočarati portrete ljudi koji se kretali Bečom na prekretnici dva veka. Književno veče će biti održano na nemačkom jeziku, uz titlove na srpskom. Martin Ploderer će prikazati odlomke iz dela Štefana Cvajga, Karla Krausa, Roberta Muzila, Artura Šniclera i drugih. Pokrovitelj manifestacije je Austrijski kulturni forum iz Beograda. Književno veče će biti održano na maloj sceni Narodnog pozorišta u Somboru, u petak, 16. septembra u 18 časova. Ulaz je besplatan.

Udruženje građana Podunav angažovano je za predstavljanje Gornjeg Podunavlja na Dunavskom festivalu u Austriji.

Kao deo projekta „Danubeparks” koji ima za cilj razvijanje zajedničkog brenda baziranog na prirodnim lepotama i atrakcijama reke Dunav, kao i tradiciji i kulturi naroda koji žive u Podunavlju, 4. septembra će u Austriji biti organizovan „Dunavski festival”. Na ovogodišnjem festivalu, partneri iz osam različitih podunavskih zemalja predstavljaju svoja prirodna bogatstva, hranu, tradiciju, kulturu, muziku i plesove. Region Gornjeg Podunavlja biće predstavljen preko UG Podunav iz Bačkog Monoštora, angažovanog od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Monoštor– tzv. „Kapija Gornjeg Podunavlja“ najreprezentativniji je primer objedinjenosti prirode, kulturnih i tradicionalnih sadržaja Rezervata, pa je na festivalu predviđena promocija preko propagandnog materijala, projekcija filmova, kao i degustacija lokalnih specijaliteta. Dunavski festival će biti održan u Nacionalnom parku „Orth an der Donau”. „Danubeparks” – dunavska mreža zaštićenih područja, osnovana je sa ciljem da ostvari saradnju i razmenu iskustava među ovim entitetima uz Dunav. Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ član je ove mreže, zajedno sa sličnim evropskim zaštićenim područjima: Rezervat Biosfere Delta Dunava, Park prirode Persina, Park prirode Kopački rit, Dunav-Drava nacionalni park, Dunav-Ipolj nacionalni park, Slovačke močvare Dunava i Dunavska šuma u Neuburgu

Specijalni rezervat „Gornje Podunavlje” treba da postane deo u svetu jedinstvenog zaštićenog prirodnog područja, rezervata biosfere „Mura - Drava - Duna” koji će se protezati kroz pet država: Sloveniju, Mađarsku, Austriju, Hrvatsku i Srbiju.

U Bačkom Monoštoru danas je održana radionica koja je razmatrala Gornje Podunavlje kao deo rezervata biosfere „Mura - Drava - Dunav”. Učesnike radionice pozdravio je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva Sombor Javnog preduzeća Vojvodinašume, koje upravlja Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje”. Deklaraciju o uspostavljanju tog rezervata pod zaštitom UNESCO-a 25. marta ove godine potpisali su ministri zaduženi za životnu sredinu Srbije, Mađarske i Slovenije, Oliver Dulić, Šandor Fazekaš i Roko Žarnić, Jasen Mesić, ministar kulture Hrvatske i Ginter Lajbel, generalni direktor u ministarstvu životne sredine Austrije. Kao dobar primer funkcionisanja prirodnog rezervata, od kojeg imaju i meštani na njegovoj teritoriji predstavljena je Bečka šuma. - Rezervat biosfere „Bečke šume” uspostavljen je 2005. godine i od tada je u mnogome doprineo održivom razvoju lokalne zajednice. Ljudi koji tamo žive spoznali su da život u skladu sa prirodom može da obezbedi dovoljno sredstava za život, bez narušavanja ravnoteže okoline - objasnio je Kristian Diri iz Uprave Parka biosfere „Bečka šuma”. - Prekogranični rezervat biosfere Mura - Drava - Dunav je jedinstven projekat u Evropi, jer prirodna celina poput ove u nastajanju ne postoji nigde. Cilj uspostavljanja ovog rezervata je da se očuva raznolikost živog sveta na evropskom prostoru, odnosno na tri velike reke i u pet država. Najpre bi se takav jedan prostor od 800.000 kvadratnih kilometara mogao uporediti sa Amazonom, pa mi u WWF rado nazivamo budući rezervat evropskim Amazonom. Osim klasične zaštitte prirode jako je važno da uključimo i lokalno stanovništvo i njihove tradicionalne delatnosti, kulturno nasleđe. Čeka nas dug posao, oko tri godine traje projekat uspostavljanja međunarodnog rezervata biosfere - izjavila je Duška Dimović iz Dunavsko - karpatskog programa WWF-a. Gornje Podunavlje, odnosno Monoštorski i Apatinski rit bogati su, pre svega, mnogim retkim i ugroženim vrstama ptica, pa bi narušavanje ovakvog staništa najverovatnije dovelo do njihovog izumiranja. - Najveće bogatsvo Gornjeg Podunavlja je njegova mozaičnost. Tu mogu da se nađu staništa retkih ptica, vlažne livade, šume. Greška je kada se misli da je svako pošumljavanje u ovakvoj okolini dobro. Pre nekoliko godina zasađeno je nekoliko stotina hektara američke topole, ali se to smatra poljoprivredom, jer su ta stabla predviđena za eksploataciju. Zato pažljivo treba voditi računa o tome koje vrste se sade u specijalnom rezervatu - objasnila je Biljana Panjković, direktor pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode. - Specijalni rezervat prirode nije etiketa koja se jednom nalepi i stoji zauvek. Takav status može i da se izgubi, ako se prirodnim područjem ne upravlja na pravi način. Takvih primera u Srbiji je bilo, ali za sada Gornjem Podunavlju ne preti tako nešto. Ukoliko se o rezervatu vodi računa, on može da dobije i višu kategoriju zaštite, čemu će svakako doprineti uspostavljanje rezervata biosfere - kazao je Marko Tucakov iz Zavoda za zaštitu prirode AP Vojvodine. Zdenka Mitić iz udruženja građana „Podunav” iz Bačkog Monoštora objasnila je da lokalno stanovništvo već vuče koristi od postojanja Specijalnog rezervata prirod Gornje Podunavlje. - Veći je broj turista, prave se proizvodi na tradicionalan način i od prirodnih materijala, koji imaju svoje tržište, na primer, monoštorski čamci odlaze na sve kontinente - objasnila je Zdenka Mitić. Na radionici je zaključeno da se održivost ne ogleda samo u zaštiti prirode, već je važan segment i lokalno stanovništvo. Da bi priroda ostala netaknuta, potrebno je iskoristiti njene potencijale, ali bez narušavanja ravnoteže, a Gornje Podunavlje je na pravom putu ka takvom životu.