Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Deca iz Kišpešta do nedelje u Somboru

Nastavlja se saradnja Sombora sa bratskom opštinom Kišpešt u Mađarskoj.

Foto 36089 Petnaestoro učenika uzrasta 16 do 18 godina i dve nastavnice iz Gimnazije u Kišpeštu boraviće do kraja nedelje u Somboru, u okviru dugogodišnje razmene učenika i druženja mladih. Gostima iz Kišpešta će tokom desetodnevnog boravka biti organizovan program tokom kojeg će imati priliku da upoznaju Sombor i okolinu. Posetiće kamp Crvenog krsta, Dida Hornjakov salaš, ploviti Velikim bačkim kanalom, obići Suboticu i SRP Gornje Podunavlje. Planirano je i njihovo učešće u brojnim pratećim aktivnostima. Inače, gimnazijalci iz gradske opštine Budimpešte će zvanično biti gosti somborske OŠ Bratstvo jedinstvo.
Gradonačelnica Dušanka Golubović je na prijemu za učenike iz Kišpešta rekla da je cilj, kao i tokom prethodnih razmena, da se deca druže, upoznaju specifičnosti države i grada domaćina i da se na taj način uče prihvatanju različitosti i toleranciji. Ona je podsetila i da će učenici iz Sombora imati priliku da se upoznaju sa decom iz Mađarske, da tamo provedu svoje slobodno vreme, ali i da učestvuju u organizovanim aktivnostima u kojima svi zajedno mogu mnogo toga da nauče. Prijemu gostiju iz Mađarske, u Županiji, prisustvovao je i pomoćnik gradonačelnice Atila Pribila. Upoznao je učenike i nastavnike sa istorijom zgrade i slike Bitka kod Sente.
savamajstor @ Sre, 03.07.2019. 02:48
atila pribila bitka kod sente društvo dušanka golubović gradonačelnica kispest obrazovanje oš bratstvo jedinstvo pomoćnik gradonačelnice razmena učenika sombor županija
• Somborska delegacija na pokladama u Mohaču

U Mohaču, u susednoj Mađarskoj, stari je običaj da se zadnjih dana poklada zima „protera”, a ta tradicija uvrštena je i na UNESCO listu nematerijalne baštine.

Foto 35205Foto 35207 Običaj proterivanja zime i zlih demona, ili „busójárás”, vekovna je tradicija u Mohaču, koja poslednjih godina privlači preko deset hiljada turista iz okolnih država u ovaj mađarski podunavski grad. „Proterivači” zime, odeveni u krzno u maskama sa rogovima, u grad dolaze čamcima sa Dunava, odakle povorka ulicama odlazi na gradski trg. Prema tradiciji, sledi povratak do obale reke, gde se u vodu spušta drveni sanduk u koji je zatvorena zima. Manifestacija se završava uveče, na glavnom gradskom trgu, gde se pali ogromna lomača.
Ovom događaju je, na poziv gradonačelnika Mohača Jožefa Sekoa (Szekó József) prisustvovala i delegacija Sombora, na čelu sa gradonačelnicom Dušankom Golubović, u čijoj pratnji su bili još pomoćnici gradonačelnice Atila Pribila i Branislav Svorcan. Prema saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu Grada Sombora, poseta je iskorišćena za razgovore o saradnji na realizaciji prekograničnih projekata koje finansira Evropska unija, te o saradnji ustanova kulture grada i zajedničkom radu na razvoju turizma, u čemu Mohač već dugo prednjači u odnosu na Sombor.
Dobra vest iz Mohača je i to da će naredne godine početi izgradnja nedostajuće deonice autoputa M6 (Pečuj - Budimpešta) koja povezuje taj grad sa hrvatskom granicom, a u planu je i izgradnja mosta na Dunavu, kao prvi korak ka izgradnji brze saobraćajnice sa četiri trake koja će spojiti Pečuj i Segedin, i time približiti Somboru važan međunarodni put.
triletrip @ Čet, 07.03.2019. 01:16
atila pribila branislav svorcan delegacija dušanka golubović lokalna samouprava mađarska međunarodna saradnja mohač poklade sombor
• Kabliranje prvi čin projekta od 3,2 miliona evra

Postavljanjem niskonaponske električne mreže u ulici Matije Gupca u Somboru, počeli su pripremni radovi koji će omogućiti proširenje prekograničnog puta između Sombora i Baje.

Foto 34336 - Kabliranje niskonaponske (NN) mreže i javne rasvete bilo je neophodno pošto stubovi NN mreže smetaju proširenju puta. Radovi su povereni somborskoj kompaniji Somborelektro, uz obavezu da radove okonča u roku od 45 dana. Vrednost radova iznosi 64.800,00 evra i finansiraju se iz projekta - rekao je prilikom obilaska radova, član projektnog tima i pomoćnik načelnika Odeljenja za komunalne delatnosti Gradske uprave Viktor Despotović. Član projektnog tima i pomoćnik gradonačelnice za mesnu samoupravu Atila Pribila, istakao je da je od velikog značaja što projekat proširenja puta između Sombora i Baje podržava ceo grad, a naročito gradonačelnica Dušanka Golubović. - Podrška svih je značajna, jer ćemo proširenjem puta omogućiti izlaz naše robe na granicu. Cilj nije samo da se obnovi put do granice, već da naša roba ima što kraći put do Zapadne Evrope. Nakon proširenja puta, koji sada iznosi šest metara, za dve do tri godine možemo očekivati i prekategorizaciju graničnog prelaza Bački Breg – Hercegsantovo - preneo je Pribila. Početku radova prisustvovali su još Ilona Pelt, poslanica u Skupštini AP Vojvodine, te Silard Janković, član Gradskog veća za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa verskim zajednicama.
Ukupna vrednost projekta „Poboljšanje prekograničnog puta Sombor – Baja 2” iznosi 3,12 miliona evra, od kojih Evropska unija obezbeđuje 85 odsto, a grad Sombor 15 odsto sredstava od ukupne vrednosti projekta.
savamajstor @ Čet, 18.10.2018. 03:03
atila pribila društvo evropska unija gradsko veće ilona pelt kabliranje niskonaponska mreža odeljenje za komunalne delatnosti, imovinsko pravne i stambene poslove poboljšanje prekograničnog puta sombor – baja 2 silard janković sombor ulica matije gupca viktor despotović
• Zaboravljeni gradonačelnik

U utorak, 31. oktobra na Velikom katoličkom groblju održan je pomen nekadašnjem gradonačelniku Sombora, Čihašu Beneu, jednom od najzaslužnijih za bogato ulično zelenilo koje je postalo brend grada.

Foto 32326 Foto 32322
Čihaš Bene je nesumnjivo jedan od najznačajnijih gradonačelnika, koji je odredio budućnost Sombora. Uprkos tome, u gradu nema nikakvo znamenje, osim što ulica na periferiji grada nosi njegovo ime. Da stvar bude gora, grob čoveka koji se zalagao za uređenje grada, bio je do pre neki dan bio dosta zapušten i obrastao korovom. Zahvaljujući inicijativi Imrea Gerštmajera gradski odbor Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) odlučio je da organizuje pomen, a za tu priliku je uređen i grob zahvaljujući volonterskom radu Janoša Bartaloša.
Istorijski osvrt na znamenitog gradonačelnika pripremio je istoričar Atila Pfajfer, koji je bio sprečen da ga lično pročita, pa je to uradio predsednik gradskog odbora SVM Atila Pribila.
- Čihaš Bene je rođen 23. decembra 1852. godine u Doroslovu, u lekarskoj familiji. Prema nekrologu objavljenom u Somborskom glasniku (Zombori Hírlap), škole je završio u Baji i Pečuju, potom je otišao u Peštu na studije prava. Kao mlad advokat, zaposlio se u apatinskoj advokatskoj kancelariji Endrea Šmausa, potponjeg podžupana, a 1879. godine postao je službenik ministarstva finansija. Budimpeštansku karijeru poremetili su čelnici županije kada su mu predložili da zauzme upražnjeno mesto gradskog tužioca u Somboru. Prihvatio je ponuđeni posao, koji je obavljao narednih osam godina, kada su ga, kao tridesetpetogodišnjaka, kandidovali za gradonačelnika. Izbore je dobio s malom prednošću, ali je na mestu gradonačelnika ostao narednih šest godina. Izbor se pokazao odličnim: za tih nekoliko godina koliko je još poživeo, pretvorio je Sombor u zeleni grad. Po širokim i prašnjavim ulicama posađena su drva i zahvaljujući njemu su građani došli do jeftinih sadnica iz gradskog rasadnika. Ostala je draga legenda o njemu, po kojoj je svako od nekoliko hiljada stabala, koja je obilazio svakodnevno, imao upisano u svesku, u kojoj je beležio stanje svakog stabla. Ako bi primetio da je neko bolesno, odmah bi obavestio gradskog vrtlara. On je bio taj, koji je uz svog prethodnika, Josipa Markovića koji je sto godina ranije počeo isti posao, postavio osnove ozelenjavanja Sombora. ... Pomislili bi smo da je uspomena na takvog pionira, dobročinitelja sveta. Na žalost, nije tako. Gradsko komunalno preduzeće je do 1991. godine nosilo njegovo ime, ali je od tada jednostavno iščezlo, a radna zajednica je zapustila održavanje njegovog groba. Vredne ruke su to ispravile, ali ime Čihaša Benea još nije dobilo zasluženo mesto u gradu. Dozvolite da završim govor sa ličnim mislima: kada bi gradonačelnici, državnici i vođe sveta više cenili toplinu doma i prirodu od novca, korupcije i imetka, živeli bi smo u mnogo boljem svetu - napisao je istoričar Atila Pfajfer.
Molitvu je kod groba Čihaš Benea izgovorio velečasni Gabor Drobina, a vence sećanja položile su delegacije gradskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, kao i istorijske sekcije Mađarske građanske kasine.
triletrip @ Sre, 01.11.2017. 01:04
atila pfajfer atila pribila čihaš bene doroslovo društvo gabor drobina gradonačelnik istorija josip marković mađarska građanska kasina nacionalni savet mađarske nacionalne manjine savez vojvođanskih mađara sombor zelenilo
• Privredna saradnja želja za budućnost

U sredu, 18. oktobra Sombor su posetili predstavnici i meštani bratskog grada Kišpešte, 19. kvarta Budimpešte.

Foto 32210Foto 32207 Saradnja dva grada traje već 16 godina, a inicijator bratimljenja bila je budimpeštanska Srpska manjinska samouprava.
- Za nas Srbe u Mađarskoj od istaknute važnosti je održavanje dobrih kontakata sa maticom, da bi znali da postojimo, šta radimo, koje su mogućnosti za saradnju. Bratski odnosi sa Somborom su uspostavljeni na našu inicijativu i to je bilo prvo bratimljenje 19. kvarta Budimpešte, Kišpešte, sa nekim gradom izvan Mađarske. Ponosni smo na to, jer se dobri odnosi uspešno neguju od 2001. godine. Na ovaj način smo približili ne samo naselja, nego i narode. Lep primer je razmena učenika tokom leta, a pored dece iz Sombora i Kišpešte u razmeni učestvuju i deca iz Turske, Bugarske, Poljske i Hrvatske – rekao je Borislav Rus, predsednik Srpske manjinske samouprave u Budimpešti.
Srpska manjinska zajednica u Mađarskoj je dosta mala, u celoj državi ima oko 10 hiljada Srba. Takav mali broj uslovila je razmena stanovništva posle Prvog svetskog rata, kada su brojni Srbi sa teritorije Mađarske odlučili da se presele u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
- Naravno, uticali su i drugi faktori, poput mešovitih brakova i preseljenje u gradove, ali je bitno da smo veoma aktivna zajednica, imajući u vidu institucije koje imamo na državnom i budimpeštanskom nivou: gimnaziju, pozorište, novine, radio i TV emisije. Mislim da bi matica Srbija trebalo da nam pruža više pomoći, jer imamo iste korene, imamo iste vrednosti i mi smo oni koji srpsku kulturu predstavljaju u Mađarskoj – rekao je Borislav Rus.
- Manjinske zajednice Srba i Bugara u Kišpešti predložile su da posetimo naše bratske gradove. Ovo putovanje smo želeli da organizujemo još prošle godine, ali tek sada smo uspeli u tome, kako bi se što više naših građana upoznalo sa tim gradovima. Sombor nam je prva stanica, tako da će se pedesetak stanovnika Kišpešte upoznati i sa Beogradom, kao i sa Sofijom i Smoljanom u Bugarskoj – rekao je Đerđ Vincek, zamenik gradonačlenika Kišpešte i dodao da se u Somboru osećaju kao kod kuće.
- Ova poseta može da bude veoma korisna, jer sa nama putuju i rukovodioci institucija, koji su na kraju krajeva i donosioci odluka. Mislim da će se interesovanje za Sombor povećati, jer smo i do sada imali odličnu i živu kulturnu i umetničku razmenu, pored programa koje realizujemo sa decom. Jedan od ciljeva je intenziviranje privredne saradnje, jer mi na određeni način predstavljamo i Budimpeštu, koja je ogromno tržište. Očekujemo da nas uskoro poseti i gradonačelnica Sombora, jer ona do sada nije bila kod nas u Kišpešti – rekao je Đerđ Vincek.
Goste iz Mađarske pozdravio je predsednik Skupštine grada prim. dr Zoran Parčetić, te pomoćnik gradonačelnice Ivan Šimunov. Atila Pribila, pomoćnik gradonačelnice, upoznao je goste sa istorijom Sombora, a tokom boravka u gradu posetili su i neke od institucija kulture.
triletrip @ Čet, 19.10.2017. 01:01
atila pribila borislav rus bratski grad budimpešta dr zoran parčetić društvo ivan šimunov kišpešta mađari mađarska manjina manjinska samouprava pomoćnik gradonačelnika predsednik skupštine grada sombor srbi srbija
>>
12345