Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Turistički prioriteti Gornje Podunavlje i grad Sombor

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam objavio je Predlog programa razvoja turizma APV za period 2018 - 2022. Cilj izrade je da se turizmu pristupi strateški i sistematski, ne samo kroz ekonomske pokazatelje, već i kroz multiplikativne efekte koje turizam ima na ukupan društveno-ekonomski razvoj, lokalni i regionalni razvoj, na razvoj kulture i obrazovanja, unapređenje životne sredine i na razvoj komplementarnih delatnosti.

Foto 36250Turističke destinacije su, po navodima autora, definisani naspram dosadašnjeg razvojnog vrednovanja i afirmisanosti postojećih turističkih prostora u Strategiji razvoja turizma Srbije do 2025. godine. Njom su u Vojvodini prepoznati: Novi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci, potom Subotica, Palić i Potisje,  Podunavlje - Gornje Podunavlje i Novi Sad - Donje Podunavlje, te Banat/Vršac. Grad Sombor je po poslednjoj klasifikaciji svrstan u resursno-atrakcijske osnove vojvođanskog turizma - urbano područje, a Gornje Podunavlje u prirodnu atrakciju. Među turističkim destinacijama prepoznaju se i salaši, te „somborsko vinogorje”. „Gornje Podunavlje - bogatstvo Dunava” je u Programu razvoja turizma APV pozicionirano kao „Podunavski doživljaj”, baziran na porodičnom gostoprimstvu i ruralnom iskustvu. Glavne destinacije ovog kraja, uz prirodne lepotem su Sombor i centri opština sa ovog područja Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Apatin, Odžaci, Kula. Programom se naglašava gastronomski potencijal (riblji paprikaš, rinflajš, kulen, petrovačka kolbasa, tašci, rezanci sa makom, pivo (Carlsberg, Jelen, Pils)), ali i bogatstvo prirodnih resursa evropskog Amazona - rezervata biosfere Bačko Podunavlje. Autori su kao ključne doživljaje ovog kraja Vojvodine prepoznali akva park Petrolend, Bačke kanale, Sombor - gradsko jezgro, Bač, Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu, odnosno Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje koji je sastavni deo Bačkog Podunavlja i budućeg prekograničnog rezervata biosfere „Mura – Drava – Dunav”, inače prvog zaštićenog prirodnog područja u svetu koje obuhvata pet zemalja. Ovo je ujedno i jedno od najočuvanijih ritsko - močvarnih celina na toku Dunava - Ramsarsko područje.
Program razvoja turizma APV 2018 - 2022 delom se oslonio i na Master plan razvoja turizma Gornjeg Podunavlja u kome su identifikovani i razvojni projekti ovog područja. Kako je navedeno ključni poduhvati su revitalizacija Junaković banje, izgradnja naselja sa 70 bungalova i nautičkim centrom - Zelena glava, pristanište Apatin, etno selo Švarcvald - Bezdan (50 vila/bungalova), Marina sa akva parkom Baračka (100 vezova), revitalizacija Salaši na severu Bačke (Šaponje, Vamošer, Radojevići, Gradina i Juranović), revitalizacija Grašalković palate, muzejsko - turistička pruga Sombor - Bezdan - Bački Breg, te hotel sa tri zvezdice u Apatinu. Treba dodati i da se među potencijalno bitne projekte svrstava i izgradnja pristaništa u Bezdanu. Program razvoja turizma APV je kao ključne projekte javnog sektora u predstojećem periodu prepoznao revitalizaciju banja, potpuno turističko opremanje grada Novog Sada kao prestonica kulture za mlade, izgradnju vojvođanske kuća (uz auto put) i ustanovljavanje vizitorskih i interpretacionih centara na destinacijama. Zapažaju i da je stanje u unutrašnjem vodnom saobraćaju u AP Vojvodini karakterišu nizak stepen iskorišćenosti luka i mali promet robe na mreži unutrašnjih plovnih puteva usled zastarele rečne flote i nedostatka ulaganja u modernizaciju pristanišnih kapaciteta.
Popunjenost smeštajnih kapaciteta u APV je s krajem 2016. godine iznosila 14,8 odsto. Ostvareno je 1,12 miliona noćenja i 41 milion evra prihoda. Nadležni očekuju da će sa zaključenjem perioda Programa razvoja turizma, do kraja 2022. godine, kapaciteti biti prošireni za 1.500 kreveta i da će biti ostvaren rast popunjenosti do 25 odsto. Planiraju da bude generisano oko 120 miliona evra direktnog prihoda od turizma, dok bi indiretni trebalo da budu trostruko veći - oko 350 miliona evra. Predviđaju da bi u turizmu moglo biti zaposleno čak pet hiljada ljudi, petostruko više nego danas. Među najvažnije ciljeve svrstano je i dugoročno pozicioniranje na evropskom tržištu, razvoj rizorta, razvoj sistema kontrole kvaliteta, te ulaganja marine, rehabilitaciju gradskih centara i cikloturizam.
Predloženo je da vojvođanski turistički prioritet budu kratki odmori (enogastronomija, kultura, sport, specijalna interesovanja), odnosno zdravlje i velnes. - AP Vojvodina je uzorna turistička regija, koja svoj održivi turistički razvoj uspešno zasniva na bogatom prirodnom i kulturnom nasleđu, urbanim središtima sa jedinstvenom arhitekturom i načinom života, odnosno bogatstvu vodotokova, jezera, kanalske mreže i termomineralnih izvora i koja uspešno spaja poljoprivrednu proizvodnju visoke dodate vrednosti i inovativnu turističku ponudu. Misija programa razvoja turizma jeste da turizam postane i dugoročno ostane stalni i održivi izvor blagostanja, važan generator zapošljavanja, važan faktor u zaštiti, održavanju i razvoju prirodnih i kulturnih resursa/atrakcija, kao i ozbiljan faktor generisanja i unapređenja imidža - naglašeno je u poslovnoj viziji turizma APV.
savamajstor @ Sre, 04.12.2019. 10:00
apatin bački kanali bogatstvo dunava cikloturizam etno selo švarcvald gornje podunavlje kratki odmori kula marina pristanište privreda program razvoja turizma vojvodine 2018 - 2022 ramsarska područja rezervat biosfere bačko podunavlje rezervat biosfere mura - drava - dunav salaši sombor somborsko vinogorje turizam
• MUP: Među uhapšenima i dva Somborca

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su 13 osoba pod sumnjom da su Dunavom u Hrvatsku prevozili državljane Indije i Кine, ali i osobe sa Кosova i Metohije.

Foto 6442Kako je objavljeno na sajtu MUP-a akcija se odvijala tokom vikenda u Novom Sadu, Apatinu, Loznici i Sremskoj Mitrovici, a uhapšeno je 13 osoba zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi. Uhapšeni su Đ.M. (42), M.M. (36), Ž.P. (50), S.D. (40), N.К. (25), J.M. (31) i B.D. (29) iz Apatina, N.A. (38) i M.T. (44) iz Sombora, D.L. (51) iz Novog Sada, V.T. (32) sa područja Kule, Ž.T. (54) iz okoline Loznice i G.K. (47) iz Sremske Mitrovice.
- Sumnja se da su oni za novčanu nadoknadu, prevozili Dunavom u Hrvatsku državljane Indije i Кine, kao i osobe sa područja Кosova i Metohije, koje nisu imale vize za zemlje Evropske unije. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu - navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.
savamajstor @ Ned, 01.12.2019. 12:06
apatin društvo dunav hrvatska krivično delo ministarstvo unutrašnjih poslova - mup nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi sombor više javno tužilaštvo novi sad
• Izmenama zakona konkretnije protiv ribokradica

JP Vojvodinašume su bile domaćin tribine posvećene predstojećim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.

Foto 15466Pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, Ratko Bajčetić je naveo da osnovni napredak u zakonu treba da se odnosi na efikasnije i bolje upravljanje ribljim fondom. Upravljači vodenih površina zalažu se za primenu prakse zemalja Evropske unije, gde je svaki ribolovac – ribočuvar, koji će osim što prijavi krivolov i biti svedok, dok ribolovci, bilo da su sportskim ili privredni, navode da u rešenje problema krivolova mora biti uključen ceo državni aparat. Kako je za RTV izjavio Miloš Elek, sportski ribolovac iz Sombora, krivolov ne može da reši čovek bez ovlašćenja, kao i da slučaj ne može da se procesuira bez dovoljno dokaza. Na to je ukazao i Miodrag Perović, šef Šumske uprave Apatin ŠG Vojvodinašume. Objasnio je da se neretko događa da ovlašćena lica nemaju dovoljno dokaza da podnesu krivičnu prijavu protiv krivolovca, jer najčešće oni koji prijave krivolov, posle neće da daju izjavu i svedoče. On je pozvao sportski ribolovce da sarađuju sa službama upravljača voda i da pomognu da svi koji nedozvoljeno i nečasno obavljaju radnje na vodi budu sankcionisani i da snose posledice. Branko Miljanović, profesor hidrobiologije sa Univerziteta u Novom Sadu je na tribini ukazao da postoje i veliki problemi u međusobnom odnosu ribolovaca, privrednih ribara i korisnika ribarskih područja. Podsetio je i da krivolov nije samo na ovim vodama najveći problem i da ga je jako nezgodno i teško kontrolisati, pošto se radi o izuzetno organizovanom kriminalu na vodama. Smatra da inspekcije rade svoj posao dosta savesno, ali da su kazne blage ili nikakve.
Učesnici tribine u Apatinu, čiji će zaključci biti uključeni u javnu raspravu o predlogu izmena i dopuna Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, složili su se da je neophodna promena mehanizma sprovođenja zakonskih odredbi, u smislu trajnog sklanjanja krivolovaca sa vode, jer su to uglavnom povratnici. - Poslednji monitoring je pokazao da je Dunav kod Apatina bogat sa 35 vrsta ribe. Produkcija ribe u području Gornjeg podunavlja je 680 kilograma po hektaru vodene površine - prenela je Radio televizija Vojvodine.
Izvor: RTV Vojvodine | savamajstor @ Sre, 27.11.2019. 07:00
apatin branko miljanović društvo dunav gornje podunavlje krivolov miloš elek ratko bajčetić ribolovci šg vojvodinašume sombor šumska uprava apatin vrste ribe zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda
• Poražavajući izvozni učinak

Izvozne aktivnosti somborskih privrednih subjekata daleko su ispod pokrajinskog i republičkog proseka.

Foto 36870 Podaci Republički zavod za statistiku, koje je obradio BIRN, pokazuju da je u 2018. godine izvoz u Somboru i naseljenim mestima bio tek nešto iznad 122 miliona evra. Poređenja radi opština Odžaci koja ima tri puta manje stanovnika zabeležila je svega 11 miliona evra slabiji učinak. Vrednosti dobijaju na značaja tek kada se uporede izvozni rezultati i populacija stanovništa. Odžačka opština je ostvarila daleko najbolji skor u Zapadno Bačkom okrugu, a premašili su čak i prosek na nivou Srbije. Odžački izvoz po glavi stanovnika je iznad četiri hiljade evra. Sledi apatinski sa blizu dve hiljade, dok su somborski i kulski jedva premašili 1.500 evra po stanovniku.
Posebno poražavajuće deluje poređenje proseka grada Sombora sa centrima vojvođanskih okruga. Somborski izvoz od 1.541 evra po stanovniku daleko je iza, u pokrajinskim okvirima „nešto slabijih” Pančeva (2.808), Sremske Mitrovice (3.366), Zrenjanina (3.377) i Subotice (4.065). Trosktruko jači prosek imaju Novi Sad (4.559) i Kikinda (4.601). Inače, izvozni učinak novosadskih preduzeća iznosio je 1,6 milijardi evra, subotičkih oko 550 miliona, dok je iz Kikinde, koja ima za trećinu manje stanovnika od Sombora, u 2018. godini izvezeno dvostruko više robe vrednosti veće od 250 miliona evra.
Pećinci su najuspešnija vojvođanska samouprava. Tamošnji izvozni prosek, po stanovniku, iznosi 12.631 evro. Petocifrena je još opština Inđija sa 10.068 evra. Upečatljivi su i proseci u Bačkoj Palanci, Senti, Staroj Pazovi i Bečeju.
savamajstor @ Čet, 21.11.2019. 10:00
apatin birn izvoz kula odžaci privreda republički zavod za statistiku sombor zapadno bački okrug
• Nestali migranti na Dunavu kod Apatina

Nove apatinske novine i Radio televizija Vojvodine objavili su da se sinoć, prilikom pokušaja prelaska na hrvatsku obalu, najverovatnije, utopila četvorica migranata.

Foto 36815- Nestali su prilikom pokušaja da ilegalno pređu u Hrvatsku - nezvanično saznaje RTV. Prema nepotvrđenim informacijama sve se dogodilo nedaleko od vikend naselja „Vagoni” gde su desetorica migranata uzeli čamce i u toku popodneva pokušali da pređu na hrvatsku obalu. Kako je objavljeno na sajtu RTV, za sada nisu poznate okolnosti pod kojima je došlo do prevrtanja čamca. Kažu da se za čitavu tragediju saznalo slučajno, u toku uviđaja apatinske policije, koja je došla na poziv pčelara kojima su, najverovatnije, migratni uništili 20-tak košnica. Policijski službenici su uočili šestoricu migranata koji su ih tada upoznali sa celim slučajem.
Preživeli migranti su, kako su objavile Nove apatinske novine, prebačeni u bolnicu. Lokalni list iz Apatina je naveo i da će potraga za nestalima biti nastavljena ujutru i da će se uključiti i ronilačke ekipe, kao i da je o slučaju obaveštena i hrvatska rečna patrola, koja je, zajedno sa našom, patrolirala ovim delom reke. Nezvanično, zatečeni migranti na apatinskoj obali imaju do 23 godine, a među njima je i nekolicina maloletnika.
Izvor: Nove apatinske novine i RTV Vojvodine | savamajstor @ Pon, 11.11.2019. 03:33
apatin davljenje društvo migranti nove apatinske novine sombor vagoni
>>
1234
. . .
74