Sindrom nemirnih nogu je retka bolest koja pogađa relativno mali broj ljudi. Oni koji su oboleli često nisu ni svesni da imaju medicinski problem.

Na teritoriji Grada Sombora u toku je istraživanje o zastupljenosti sindroma nemirnih nogu. Radi se o bolesti nevoljnih pokreta nogu, koja uglavnom prati dijabetičare, teške bubrežne bolesnike, trudnice, obolele od Parkinsonove bolesti... Istraživanje se sastoji od anketiranja 2.100 građana. Počelo je pre mesec dana i medicinski asistenti Ivana Boca i Daniel Jurić do sada su obišli oko hiljadu ljudi, uglavnom u selima. Istraživanje sprovodi mr sci. med. dr Jasmina Jović za potrebe Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i nauke i uz pomoć Opšte bolnice u Somboru. Rukovodioci istraživanja bolesti nevoljnih nogu su prof. dr Marina Svetel sa Klinike za neurologiju i prof. dr Tatjana Pekmezović sa Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Građani na selima su se istraživanju odazvali bez ikakvih problema. Vrlo ljubazno su prihvatili anketare, što svakako olakšava rad. Svima im se zahvaljujem na saradnji i molim i građane Sombora da odgovore na pitanja koja će im postaviti saradnici u istraživanju - kazala je mr sci. med. dr Jasmina Jović. Podaci prikupljeni u Somboru biće pokazatelj učestalosti sindroma nemirnih nogu u Srbiji, a podaci će biti uneti u evropski registar te bolesti. Rezultati za sada pokazuju da je zastupljenost bolesti nemirnih nogu oko 5 odsto. Anketiranje je naravno anonimno, a građane kod kojih se pokažu simptomi bolesti posebno će posetiti i doktorka Jović. Ovo istraživanje biće iskorišćeno i za prikupljanje podataka o učestalosti moždanog udara (šlog) na teritoriji Sombora i okoline.

Somborski srednjoškolci i studenti anketirani su po pitanju diskriminacije. Mnogi je prepoznaju, ali nisu spremni i da je prijave institucijama i nadležnima.

U velikoj sali Gradske kuće danas su predstavljeni rezultati istraživanja koje je sprovedeno u pet somborskih srednjih škola i među studentima Pedagoškog fakulteta. Cilj ispitivanja bilo je otkrivanje stavova mladih o diskriminaciji. Anketirano je 820 mladih, što predstavlja reprezentativan uzorak, imajući u vidu da ta brojka obuhvata više od deset odsto srednjoškolske i studentske populacije. Diskriminaciju prepoznaje 62,7 odsto mladih, 27,8 procenata nije sigurno da zna šta je to, a 9,5 odsto je ne prepoznaje. Gotovo tri četvrtine mladih zna neku diskriminisanu osobu. Istraživanje se pokazalo da je diskriminacija prisutna među mladima, a najčešće na nacionalnoj i verskoj osnovi, kao i na osnovu seksualne orijentacije. Diskriminaciju ne bi prijavila polovina ispitanika jer smatraju da ih se ne tiče ili ne znaju kome da je prijave. Mladi smatraju da diskriminisani sami treba da prijave kršenje svojih prava, a oni koji su spremni da prijave takve slučajeve najpre bi se obratili policiji ili direktoru i pedagogu škole. 65 procenata somborske mladeži smatra da nikada nije bilo izloženo bilo kakvom obliku diskriminacije, dok 35 odsto priznaje da jeste. Rezultati ankete biće uključeni u Lokalni akcioni plan za mlade koji će se sprovoditi od 2012. godine, a biće prosleđena i nadležnim institucijama i organima. Istraživanje je rađeno u okviru projekta „Doprinos mladih antidiskriminacionoj politici”, a u sprovođenju su bile angažovane Kancelarija za mlade Grada Sombora i udruženja građana Somborski omladinski bum, Ravangrad i Somborski edukativni centar. Nosilac projekta je beogradska organizacija Atina, a finansijski je podržana od strane Nemačke agencije za tehničku saradnju GTZ.

Somborska Kancelarija za mlade i nekoliko predstavnika lokalnih NVO su u okviru projekta NVO Atina iz Beograda organizovali anketiranje mladih Somboraca i Somborki o temama rodne ravnopravnosti i ravnopravnosti LGBT osoba.

U četiri grada u kojima je anketa sprovedena, ukupno je anketirano 239 osoba između 15 i 30 godina starosti; u Zrenjaninu 78, u Kragujevcu 53, u Valjevu 56, a u Somboru 52 osobe. Oko 58% ispitanika činile su osobe ženskog pola.
Kako je uzorak anketiranih prilično mali, vrlo je nezahvalno donositi zaključke na osnovu prikupljenih podataka. Ipak, Sombor se u većini pitanja pokazao kao grad sa najvećim stepenom tolerancije i razumevanja, dok je u Valjevu najviše ispoljeno tradicionalno patrijarhalno ponašanje i velika je zastupljenost stereotipa i netolerancije. Primetno je da u Srbiji postoji rodna neravnopravnost, da su mladi često diskriminisani i da u društvu još uvek vladaju stereotipi.
Ono što zabrinjava je da čak 43% mladih iz ova četiri grada smatra da je homoseksualnost bolest, što samo govori o nedovoljno posvećenoj pažnji ovoj temi u našem obrazovnom sistemu. Ipak, kako škola ima samo mali uticaj na mlade (2%), a porodica najveći (73%), ne treba za sve kriviti obrazovni sistem. Uticaj medija je veći od škole i iznosi 9,4%.
Oko 10% mladih smatra da kada devojke nose kratke suknje, one time izazivaju silovanje. Gotovo sto procenata ovih odgovora su dali mladići. Drugi važan podatak koji nam govori o velikoj rasprostranjenosti rodno baziranog nasilja, a u ovom slučaju seksualnog - je i podatak da između 8% i 31% mladića i devojaka (u Somboru je 8%) slaže sa tvrdnjom da kada devojka kaže „NE”, misli – „DA”.
Detaljniju analizu svih prikupljenih podataka možete pročitati u izveštaju NVO Atina.

Kancelarija za mlade Grada Sombora uputila je poziv svim srednjoškolcima i studentima u Somboru, koji žele da učestvuju u anketiranju svojih vršnjaka, da joj se prijave do 20. oktobra.

Anketiranje će se vršiti od 25. do 30 oktobra, a cilj je da u tom periodu svaki anketar prikupi stavove oko 60 svojih vršnjaka. Teme o kojima će mladi biti ispitivani su: stav mladih Somboraca i Somborki o diskriminaciji, diskriminisanim grupama mladih, Paradi ponosa i pitanja u vezi LGBT grupa mladih.
Kancelariji za mlade je potrebno ukupno 14 anketara, kako bi svojim ispitivanjem pokrili uzorak od oko 840 mladih. Za svoj posao, anketari će biti nagrađeni bioskopskim ili pozorišnim ulaznicama u protivvrednosti od 1 000 dinara. Rezultati istraživanja će biti objavljeni 9. novembra, na tribini čije mesto i vreme održavanja će biti kasnije najavljeno.
Prijavljivanje je moguće obaviti putem e-maila: kancelarijazamladesombor@yahoo.com, ili lično, u Kancelariji za mlade u Županiji. U prijavi je potrebno navesti svoje ime i prezime, razred, ime škole/fakulteta, kao i broj telefona.