Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Uspeh se meri dečijim osmehom!

Veliko interesovanje dece vladalo je za edukativne radionice u Gradskom muzeju Sombor.

Foto 37009Foto 37010 U okviru projekta „Nauka za muzeje: praistorija Sombora i okoline u svetlu novih bioarheoloških istraživanja”, posetioci izložbe koja je otvorena 12. novembra, imali su priliku da se upoznaju sa savremenim, interdisciplinarnim tendencijama u arheološkim i bioarheološkim istraživanjima. Projekat je doprineo boljem upoznavanju publike sa životima ljudi i životinja u praistoriji Bačke, ali i sa važnom ulogom koju muzejsko nasleđe Gradskog muzeja Sombor i Muzejske jedinice Odžaci ima za nauku.
- Posebno značajan aspekat projekta, predstavlja rad sa decom uzrasta od 7 do 12 godina u okviru radionica fizičke antropologije, arheozoologije i izrade predmeta od gline. Pet izuzetno posećenih radionica, u okviru kojih su deca imala prilike da se informišu o najsavremenijim naučnim metodama, uzmu učešća u analizi ljudskih i životinjskih skeleta, nauče da prave posude i figurine na način na koji su one pravljene u praistoriji i rešavaju testove-lekcije iz oblasti bioarheologije, pokazale su se kao dobar način za podizanje svesti o značaju bioarheološkog nasleđa, širenje naučne pismenosti i popularizaciju nauke među decom – kazala je Anđelka Putica, viši kustos arheolog.
Mali ljubitelji arheologije bili su raspoloženi i orni za nova saznanja uz mnoštvo pitanja, a kako je tradicija proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda stara od neolita do danas, „Somboled” je obezbedio mlečne proizvode koji su servirani deci na puzi za užinu.
- Ozarena dečija lica nakon uspešnog modelovanja da li kosti iskopane u pesku (deca su se upoznala sa metodama iskopavanja ljudskih skeleta sa arheoloških nalazišta) ili posuda koje su u dečijim rukama dobile oblik i ornament poput onih neolitskih, su dokaz da smo useli u našoj nameri. Da im približimo prošlost. Da je dodirnu.  Iznenađena sam na koji način su deca osetila i doživela npr. figurine. To se videlo dok su ih modelovali kao i rezultatu. U rezultatu živi poruka koju je originalni predmet preneo - ispričao svakom detetu ponaosob. Ovaj vid edukativnih radionica i sama izložba koja predstavlja rezultate multidisciplinarnih istraživanja jesu potencijal za saradnju Muzeja sa školskim i predškolskim ustanovama – rekla je Viktorija Uzelac, kustos arheolog.
Izložbu finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, uz podršku Evropskog istraživačkog saveta. Izložba je otvorena do 14. decembra, a ulaz je beslatan.
tam @ Čet, 12.12.2019. 10:21
anđelka putica gradski muzej sombor nauka za muzeje sombor viktorija uzelac
• Nauka se vratila u muzej

U Gradskom muzeju Sombor otvorena je izložba „Nauka za muzeje: praistorija Sombora i okoline u svetlu novih bioarheoloških istraživanja”.

Foto 36826Foto 36831 - Muzejsko nasleđe može da čuči neprepoznato nakon iskopavanja u našim depoima ali ako muzeji imaju aktivne, vredne kustose raspoložene za međunarodnu i svaki drugi oblik saradnje, kao što je to na sreću slučaj sa Gradskim muzejom Sombor gde naše koleginice Anđelka Putica i Viktorija Uzelac vredno sa nama sarađuju na istraživanjima, to nasleđe izlazi iz kutija depoa i odlazi u najopremljenije svetske laboratorije gde dolazimo do uzbudljivih podataka o načinu života u praistoriji – kazala je Sofija Stefanović, rukovodilac projekta „Birth” i istakla da u muzeju u Somboru posetioci imaju priliku da vide neka od naših najuzbudljivijih otkrića koja nisu važna samo za našu zemlju već i za čitavu Evropu.
- Svi istraživači projekta „Birth”, koji se odvija na Institutu Biosens u Novom Sadu, beskrajno su zahvalni somborskom muzeju i kolegama koje su omogućile da ova vrhunska istraživanja vršimo na materijalu koji se čuva. Ovo što je pokazao muzej u Somboru je primer za druge muzeje na koji način nasleđe može da bude deo vrhunskih istraživanja koja su značajna ne samo za Srbiju već i za čitavu međunarodnu i širu javnost – rekla je ona na otvaranju izložbe „Nauka za muzeje: praistorija Sombora i okoline u svetlu novih bioarheoloških istraživanja”.
Na lokalitetu Magareći mlin u blizini Sombora članovi tima istraživača uspeli su da analizama lipida detektuju tragove mlečnih proizvoda i da ih datuju te da pokažu da su se sir i mlečni proizvodi na ovim prostorima proizvodili vrlo aktivno čak 5800 godine pre naše ere. Takođe, na ovoj izložbi se mogu videti i tragovi mlečnih zuba dece na kašikama koje su izrađene od kostiju a koje potiču sa lokaliteta Donja Branjevina. Kašike su datovane i najstarija na evropskom tlu potiče upravo sa Donje Branjevine i potiče iz 5650 godine pre naše ere. To znači da su praistorijski ljudi, koristeći nove proizvode poput mleka i žita verovatno proisvodili i novu vrstu hrane za bebe.
Jedna od autora izložbe, Ivana Živaljević kazala je, osim ostalog, da je ovaj projekat omogućio da posete svaki muzej u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj i da se upoznaju sa kolegama i muzejskim zbirkama.
Tokom trajanja izložbe (do 14. decembra) u Gradskom muzeju Sombor biće održane radionice, u okviru kojih će deca analizirati ljudske i životinjske skelete i izrađivati keramičke posude, poput onih kakve su korišćene u praistoriji. Izložbu finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije uz podršku Evropskog istraživačkog saveta.
tam @ Sre, 13.11.2019. 09:00
anđelka putica gradski muzej sombor magareći mlin ministarstvo kulture i informisanja republike srbije sofija stefanović sombor viktorija uzelac
• Kako smo ukrotili nebo?!

Neočekivano veliko interesovanje sugrađana svih generacija za predavanja o astronomiji i arheoastronomija kao i za teleskopsko posmatranje planeta.

Brojni sFoto 36291ugraFoto 36292đani imali su prilku da u ponedeljak, 5. avgusta u Gradskom muzeju Sombor čuju predavanja Branka Simonovića iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković” iz Beograda pod nazivom Astronomski računari starog sveta i Anđelke Putice, višeg kustosa arheologa iz Gradskog muzeja Sombor, Od logosa do mita – bronzani disk iz Nebre. Ispričana je priča o bronzanom disku iz Nebre koji je služio kao lunisolarni kalendar u praistoriji (16-17 vek pre naše ere) a koji je ukrašen zlatnim predstavama koje se tumače kao simboli zvezda, Sunca i Meseca, što ga čini najstarijim očuvanim prikazom nebeskih tela u Evropi.
U okviru predavanja Branka Simonovića pažnja je bila usmerena na otkrića i značaj teleskopa, odnosno na one sprave koje se mogu podvesti pod analogne računare, u najširem smislu te reči. Gost je govorio o najznačajnijim pasivnim računarima (Megaliti, Disk iz Nebre, Sunčanici) i akitivnim računarima (mehanizam iz Antikitere, Planetariji (oreji), Astronomske dobnice, Astrariji), odnosno posmatračkim računarima (Armilarna sfera, Torkvet, Astrolab, Planisfera).
- Prezadovoljna sam odzivom i reakcijom sugrađana. Neočekivano veliko interesovanje bilo je za predavanja, za teleskopsko posmatranje planeta nisam brinula, to sam znala da će biti pun pogodak, i ispostavilo se da je tako. Predavanja, koja su bila stručna, iziskivala su trud i zalaganje, posebno meni jer je arheoastronomija nova disciplina i kod nas se retko ko od stručnjaka arheologa njome bavi - kaže Putica. Sve ovo ima edukativnu ulogu, naučni karakter i prilagođeno je slušaocima kako bi im se približili svi pojmovi, načini i saznanja do kojih su ljudi u proteklim epohama dolazili posmatrajući nebo i načine na koje su ga doživljavali. - Sam disk iz Nebre, o kome sam ja pričala je lunisolarni kalendar, koji se koristio kako bi se odredilo vreme žetve i setve, prateći kretanje i odnos meseca i plejada na nebu. Planiramo i sledeće godine druženje, a teme mogu i građani da biraju. Voleli bismo da napravimo i radionice za decu obrazovnog karaktera, kao i donošenje pokretnog planetarijuma - prenela je Anđelka Putica.
Noćno posmatranje neba teleskopom bila je prava poslastica za ljubitelje astronomije uz stručnu naraciju o Mesecu, Jupiteru, Saturnu i drugim nebeskim telima.
tam @ Čet, 08.08.2019. 17:11
anđelka putica armilarna sfera astrolab astronomija astronomsko društvo "ruđer bošković" beograd branko simonović disk iz nebre gradski muzej sombor megaliti nožno posmatranje neba planisfera sombor teleskop
• Noćno posmatranje neba teleskopom

U dvorištu Gradskog muzeja u ponedeljak, 5. avgusta od 20 časova biće održana dva predavanja a potom i noćno posmatranje neba teleskopom.

Foto 36272 Predavanje o antičkim instrumentima do teleskopske ere pod nazivom „Kako su ljudi dohvatali nebo” održaće Branko Simonović iz beogradskog Astronomskog društva „Ruđer Bošković” a potom će Anđelka Putica, viši kustos arheolog održati predavanje na temu „Od logosa do mita - bronzani disk iz Nebre”. Nakon predavanja, od 22 časa na Trgu Koste Trifkovića, sledi prava poslastica za ljubitelje astronomije: noćno posmatranje neba teleskopom.
- Od najstarijih trenutaka našeg putovanja kroz planetu Zemlju, čovek je uvek dizajnirao i kreirao instrumente za posmatranje i razumevanje nebeskog svoda sa zvezdama i mnogobrojnim fenomenima. Pokušaćemo da odgonetnemo njihove tajne kroz arheološke nalaze i zapise koje su nam ostavili stari narodi – piše u pozivu organizatora.
tam @ Pon, 05.08.2019. 02:03
anđelka putica branko simonović gradski muzej sombor od logosa do mita - bronzani disk iz nebre sombor
• Nezaustavljivi entuzijazam Mirka Ćelića

Otvorena izložba „Ostavština za budućnost” posvećena velikom saradniku i prijatelju muzeja, freskopiscu i vajaru iz Prigrevice Dimitriju Mirku Ćeliću (1983-2019).

Foto 35659Foto 35657 Bio je ovo program kojim je otvorena manifestacija „Muzeji za 10”. Direktor Gradskog muzeja Sombor Peter Mrakovič je podsetio na ovonedeljne sadržaje i preneo da će niz biti okončan tradicionalno događajem „Noć muzeja”. Anđelka Putica, viši kustos arheolog, prenela je koliko joj znači što je izložba posvećena Mirku, saradniku, prijatelju i darodavcu. Kaže da je širio nezaustavljivi entuzijazam po celoj državi i svetu. Putica je rekla da je baš ova izložba jedini pravi prikaz i odgovor na prioritet koji muzej ima. - Mirko je evidentirao mnogobrojne spomenike i kulturna dobra kroz fotografiju, bio je saradnik na mnogim arheološkim istraživanjima, a ujedno i vrsan kovač. Metal, glinu, kamen i zemlju je oblikovao na raznovrsne načine i kroz mnogobrojne forme, tako je svojim delom oblikovao i sve nas, te ostavio neizbrisiv trag - rekla je Anđelka Putica.
Prisutnima je o liku i delu Dimitrija Ćelića govorila i kustoskinja Viktorija Lakatoš. Pročitala je isečke iz dela Đure Daničića koje je Mirko neizmerno cenio. Kako kaže, pored toga što je radio na arheološkim projektima u ekstremno teškim uslovima, ponekad nezamislivim, uvek je motivisao sve učesnike citiranjem dela naših književnika i podsticao na duboko razmišljanje, mahom o otadžbini i predanom stvaralaštvu kao nešto što ostaje budućim naraštajima. - On je odužio, ne jedan dug, nego mnoge dugove naše, a mi smo dužni da svojim radom pokažemo da njegova krepost i vedrina žive u delima koja čuvamo - kazala je Viktorija Lakatoš. Kolektiv gradskog muzeja je zahvalio Mirku za učinjeno, svakom momentu i svakom osmehu, te izrazio zahvalnost njegovoj porodici koja je omogućila da se prikaže što više dela prerano izgubljenog stvaraoca čiji neizbrisiv trag će biti večno negovan.
Alan Norm @ Uto, 14.05.2019. 01:07
anđelka putica dimitrije mirko ćelić gradski muzej sombor kultura ostavština za budućnost peter mrakovič sombor viktorija lakatoš
>>
12