Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Socijalno preduzetništvo za ekonomsko osnaživanje žena

Povodom „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” somborska Sigurna kuća organizovala je u utorak, 5. decembra konferenciju na temu „Šta posle sigurne kuće”.

Foto 32656Foto 32657 Na skupu u sali Regionalne privredne komore Sombor okupili su se brojni učesnici, predstavnice udruženja žena, humanitarnih organizacija, institucija i ustanova koje se bave žrtvama porodičnog nasilja. Glavni akcenat stavljen je na rešavanje egzistencijalnih problema sa kojima se susreću žene žrtve porodičnog nasilja.
Učesnike skupa najpre je pozdravio predsednik RPK Sombor Zoran Bulatović, kao i Tamara Savović iz somborske Sigurne kuće, koja je najavila da će naredne godine uz podršku te ustanove biti registrovano takozvano socijalno preduzeće, kroz koje će žene imati priliku da pokrenu sopstveni biznis. Tamara Savović je pozvala privrednike iz Sombora i okoline da pruže podršku toj ideji, jer je, kako je kazala, za uspešno poslovanje socijalnih preduzetnica potreban i početni kapital.
Skupu je prisustvovao i prvi sekretar i zamenik šefa misije Ambasade Australije u Srbiji Glen Morison, koji je istakao da ambasada na više načina pomaže programe za ekonomsko osnaživanje žena, koje su pretrpele porodično nasilje.
- U Australiji i u okviru naših ambasada imamo ljude koji se posebno bave ženskim pravima i ženskim preduzetništvom. Smatramo da se problemi žena, koje su bile žrtve porodičnog nasilja moraju rešavati sistemski, a ne od slučaja do slučaja. Prema istraživanjima sprovedenim u Australiji, svaka treća žena imala je neko iskustvo sa porodičnim nasiljem, svaka četvrta ga je iskusila lično, dok je čak 35 odsto aboridžinskih žena bilo žrtva nasilja u porodici. Taj procenat je još veći u oblasti Pacifika i na Papua Novoj Gvineji i to je jedan od razloga zašto tako snažno podržavamo borbu protiv nasilja nad ženama - rekao je Glen Morison.
Jedan od uspešnih modela za ekonomsko osnaživanje žena žrtava porodičnog nasilja u Srbiji uspostavilo je udruženje „Bio idea”, koje se bavi proizvodnjom sapuna od prirodnih sirovina, čiji rad je predstavila predsednica udruženja Sanida Klarić.
- Naša franšiza proizvodnje sapuna od prirodnih sirovina je besplatna, dajemo gotovu i testiranu recepturu, koja ima potrebne sertifikate i ispitivanja za teritoriju Srbije. Franšiza „Bio Idee” podrazumeva i uzajamnu pomoć između različitih radionica za izradu sapuna, ali se očekuje i određen obim proizvodnje, kako bi ceo sistem mogao uspešno da funkcioniše - objasnila je Sanida Klarić. Ona je kazala da sapuni iz „Bio Idea” radionica dospevaju u razna mesta u Srbiji, a neke kompanije ih angažuju za izradu posebnih promotivnih sapuna u brendiranom, korporativnom pakovanju. Neke vrste sapuna se uslužno proizvode za manje domaće kozmetičke kompanije, koje ih posle stavljaju u promet kao sopstveni proizvod, ali sa oznakom „Bio Idee”, koji garantuje kvalitet sapuna.
- Naravno, pored ovoga tražimo i druge modele ekonomskog osnaživanja žena, pa se u Bačkom Monoštoru na primer pokazala potreba za brigom o starima, što bi žene čija je egzistencija zbog nasilja u porodici ugrožena mogle da rade. Počeli smo da organizujemo tu vrstu pomoći starima u Bačkom Monoštoru i mislim da će taj projekat biti uspešan - kazala je Sanida Klarić.
Ona je dodala da „Bio Idea” trenutno ima 10 radionica u više mesta, koje zapošljavaju 28 osoba.
triletrip @ Sre, 06.12.2017. 01:25
ambasada australije bio idea društvo glen morison konferencija regionalna privredna komora sombor sanida klarić sigurna kuća sombor tamara savović žene zoran bulatović
• Staparski tkački susreti

Naredna četiri dana Stapar će biti domaćini 3. Tkačke kolonije.

Foto 27380Ovo je jedan od najznačajnijih etno skupova u Bačkoj i Vojvodine, koji za cilj ima očuvanje i promociju tradicionalnog ćilimarstva. Manifestacija, u organizaciji Etno mreže i grada Sombora, će biti otvorena danas i trajaće do ponedeljka, 18. septembra. Osim tradicionalnog okupljanja članica tkačih udruženja, ovogodišnji program kolonije biće obogaćen i novim sadržajima. Jedan od njih biće i izložba dečijih radova nastalih u sklopu konkursa „Staparski ćilim i dečija mašta”. Izložba će biti predstavljena u subotu, za kada je zakazana i dodela priznanja najboljima. Ovom događaju prisustvovaće organizatora i brojni gosti, a među njima i predstavnici Ambasade Australije, koja je inicirala uspostavljanje saradnje između somborske i pirotske lokalne samouprave, u očuvanju proizvodnje čuvenih ćilima.
Staparski ćilim je upisan na nacionalnu listu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa i zajedno sa pirotskim ćilimom koristi se kao protokolarni poklon republičke i pokrajinske Vlade.
savamajstor @ Čet, 14.09.2017. 03:14
3. tkačka kolonija ambasada australije etno skup nematerijalno kulturno nasleđe pirotski ćilim sela sombor stapar staparski ćilim staparski ćilim i dečija mašta
• Ambasadori tkali staparski ćilim

U petak, 14. oktobra Stapar i druga mesta Grada Sombora posetili su ambasadorka Australije Džulija Fini, ambasadori Švajcarske i Holandije, Filip Ge i Henk van den Dol, kao i supruga ambasadora SAD Nevenka Furjan-Skat - saopštio je NALED. Tačkoj koloniji prisustvovala je i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Foto 27380Ambasadori i drugi gosti tkačke kolonije fijakerima su obišli Stapar, posetili su tamošnju crkvu Uspenja presvete Bogorodice. Gosti Stapara učestvovali su i na drugoj tkačkoj koloniji, tako što su isprobali kako se pravi čuveni staparski ćilim, koji je postao redovan diplomatski poklon Srbije. Inače, staparski ćilim kupio je i princ Čarls, tokom posete Srbiji, odnosno Novom Sadu. Staparski ćilim je uvršten u nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, zajedno sa pirotskim ćilimom. Tkanje staparske varijante te tkanine obnovljeno je pre dve godine, kroz saradnju Sombora i Pirota, uz podršku Ambasade Australije i Etno mreže NALED-a. Tkačku koloniju organizovali su Etno mreža, te gradovi Sombor i Pirot u okviru Sporazuma o saradnji na očuvanju staparskog i pirotskog ćilima, uz podršku NALED-a i ambasada Australije i SAD. Ambasadori su tokom boravka u zapadnoj Bačkoj postili i vilu Štbrac u Bačkom Monoštoru, tkačnicu damasta „Novitet” u Bezdanu, Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje”, centar za reprodukciju evropskog jelena „Vojvodinašuma” i eko-učionicu „Karapandža”.
triletrip @ Sub, 15.10.2016. 02:07
ambasada amerike ambasada australije ambasada holandije ambasada švajcarske društvo džulija fini filip ge gornje podunavlje henk van den dol naled nematerijalno kulturno nasleđe nevenka furjan-skat pirot pirotski ćilim sela sombor stapar staparski ćilim turizam
• Tendencija ka održivoj proizvodnji ćilima

Stapar je tokom vikenda bio domaćin Tkačke kolonije, koja za cilj ima da se staparski ćilim sačuva od zaborava, te da proizvodnja ćilima bude izvor ekonomske samostalnosti žena i revitalizacije sela.

Foto 26000 Ambasada Australije i lično ambasadorka Australije Džulija Fini, pružili su nesebičnu podršku projektu Očuvanje i revitalizacija staparskog ćilima, a kako je navela gošća, za to postoje tri bitna razloga. - Prvi razlog je osnaživanje žena. Verujemo da osnaživanje žena nije samo pitanje ljudskih prava, već ekonomski razlog i potreba. Time što osnažujemo žene, mi im dajemo održivi stalni prihod i time se podržava cela zajednica. Drugi razlog je što čitavom nasleđu u Srbiji nije poklonjeno dovoljno pažnje. Viđali smo primere da, ako ne podržavamo i ne čuvamo kulturnu tradiciju i nasleđe i ne poklanjamo im dovoljno pažnje, da se ono gubi. Treći razlog su ljudi za koje vidimo da su puni integriteta i strastveni u onom šta rade – objasnila je australijska ambasadorka. Nemanja Sarač, član Gradskog veća je rekao da lokalna samouprava od početka podržava ovaj projekat, koji je počeo prošle godine. - Vidljivo je koliko je učinjeno za relativno kratko vreme. Od početka projekta imamo nesebičnu pomoć amabasadorke Australije i pitanje je da li bismo bez njenog ličnog angažovanja uspeli. Žene Pirota su se takođe nesebično angažovale da pomognu ženama Stapara u prenošenju svog znanja. Nadamo se da će vrlo brzo, već sledeće godine, ovaj projekat postati samoodrživ, u smislu da će biti proizveden dovoljan broj ćilima koji će moći da budu plasirani kao diplomatski pokloni i da kao pokloni budu uključeni u protokol grada. Projekat revitalizacije staparskog ćilima uključuje nekoliko bitnih prioriteta za naš grad, i to su revitalizacija sela, osnaživanje žena i zaštita naše baštine – ispričao je Sarač.
Tokom trodnevnog programa održana su dva predavanja i radionice, kako za žene, tako i za decu, a izabran je i najlepši ćilim. Laskava titula raritetnog lepotana pripala je stotinu godina starom ćilimu u vlasništvu Staparke Verice Volić.
savamajstor @ Pon, 28.09.2015. 14:27
ambasada australije džulija fini gradsko veće nemanja sarač pirot sela sombor stapar staparski ćilim tkačka kolinija verica volić
• Umetnost od 60 milenijuma

U utorak uveče u Gradskom muzeju otvorena je izložba aboridžinske umetnosti „Bogatstvo duha”.

Foto 24202 Foto 24196Na izložbi su predstavljene slike naroda Pitjantjara Jankunjatjatjara, koji živi u zapadnom delu australijske pustinje. U Gradskom muzeju izloženi su radovi Niankulie Votson, Ankalije Kurtis, Maringke Bejker, Beril Džimi, Lensa Peka, Dejvida Milera, Džindžer Vikiliri i danas pokojnih Vingu Tingima i Džimija Bejkera. Uvodnu reč na izložbi dao je direktor Gradskog muzeja Branimir Mašulović.
- Izuzetno nam je drago da prvi probijamo led na polju saradnje sa australijskom ambasadom i nadam se da ova saradnja i na drugim poljima biti plodonosna - kazao je Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja u Somboru. Gradonačelnik Sombora Saša Todorović je kazao da je ova izložba dogovorena tokom nedavnog boravka ambasadorke Australije u Somboru. Todorović je pozdravio predstavnice Ambasade Australije i zahvalio na postavljanju izložbe aboridžinske umetnosti u Somboru.
Izložbu, koja je postavljena u Gradskom muzeju, koncipirala je dr Kristin Nikols, sa Univerziteta Flinders u Adelejdu u Južnoj Australiji, a Somborcima ju je predstavila Melinda Rio, prvi sekretar i konzul Ambasade Australije u Srbiji. Ona je kazala da joj je izuzetno zadovoljstvo što može da prisutna u Somboru na Dan grada i što otvara izložbu aboridžinske umetnosti u Gradskom muzeju.
- Pleme Aboridžina koje je naslikalo ove radove iz centralne Australije, iz udaljenih delova, dugi niz godina živelo je u izolaciji. Oni su tek nedavno odlučili da podele svoju umetnost sa ostatkom sveta i nama su prepustili tu čast da pokažemo građanima u Srbiji i vama u Somboru, ono što su stvorili. Aboridžinska umetnost je jedinstvena, predstavlja suštinu aboridžinske kulture i zajedno sa jezikom predstavlja jezgro kulturnog nasleđa. Aboridžinska umetnost priča priču australijskog krajolika, ima boje, vibrantnost i osobenost, koju ljudi prepoznaju u različitim delovima sveta. Aboridžini nam donose kulturno nasleđe staro šezdeset hiljada godina. To je najstarije postojeće kulturno nasleđe na svetu - kazala je Melinda Rio prilikom otvaranja izložbe aboridžinske umetnosti u Gradskom muzeju. Ona je dodala da je ova izložba nastavak saradnje u okviru etno-mreže NALED-a.
Izložba „Bogatstvo duha” boraviće u Somboru do 27. februara i postavljena je u prizemnim izložbenim prostorijama Gradskog muzeja.
triletrip @ Sre, 18.02.2015. 00:57
aboridžini ambasada australije australija bogatstvo duha dan grada gradski muzej kristin nikols melinda rio naled slikarstvo sombor treasures of the spirit umetnost
>>
12