Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Razmenjena iskustva na okruglom stolu

U četvrtak je u Županiji održan okrugli sto na temu „Uloga žena u privredi i društvu”, koji su zajednički organizovali ambasada Izraela u Srbiji i NALED, u sklopu obeležavanja 69. godišnjice nezavisnosti te zemlje i 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve države.

Foto 31353 Rodne kvote koje propisuju obavezan broj žena na rukovodećim pozicijama u javnoj upravi i privredi pokazale su se kao najdelotvornija mera u razvijenim zemljama za postizanje rodne ravnoteže u ekonomskim, političkim i društvenim sferama i Srbija bi trebalo da sledi taj primer na svim nivoima. Uz to, potrebno je raditi na jačanju ženskog preduzetništva, a lokalne samouprave bi kroz rodno osetljivo budžetiranje trebalo da predvide mere podrške u vidu obezbeđivanja prostora za rad, opreme i repromaterijala, stručne podrške za pakovanje, brendiranje i plasman proizvoda, a poseban fokus bi trebalo staviti na žene u ruralnim područjima koje su najčešće nezaposlene i koje je moguće uposliti kroz program javnih radova. To je samo deo ključnih poruka sa okruglog stola „Uloga žena u privredi i društvu”, koji je održan u Somboru. 
Iskustva Izraela u osnaživanju žena, učesnicima okruglog stola prenele su Rina Bar-Tal, emeritus predsednica Izraelske ženske mreže i ambasadorka u Srbiji Alona Fišer Kam. Ambasadorka je istakla da je ideja skupa da se razmene i uporede znanja i iskustva.
- Izazovi ženske i rodne ravnopravnosti su isti u celom svetu. Ovo je prekogranično pitanje i važno je da učimo jedni od drugih. Ideja ambasade je bila da vidimo kako da pomognemo društvu u Srbiji po pitanjima koja brinu i Izrael. Mislim da je pitanje ravnopravnosti polova samo jedno od pitanja koja se tiču i celog društva, a ne samo žena. Ne samo zbog ravnopravnosti, nego i u smislu ekonomije, jer društvo može da ima koristi od žena integrisanih u politiku i privredu - izjavila je ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam.
Želim da kažem da su pitanja o kojima ovde raspravljamo ista, bilo da živite u Srbiji, Kanadi ili Izraelu. Pitanje je kako običaji, religija, društvo pristupaju tim pitanjima. Mislim da će razmena iskustava učiniti naša društva boljim. Kao što na primer u Somboru imate ženu na čelu grada, mislim da će žene u politici učiniti društva još demokratskijim i slobodnijim - rekla je Rina Bar-Tal. 
Na skupu je ocenjeno da je zaposlenim ženama potrebna podrška pre svega u pravcu usklađivanja servisa koje koriste, poput dovoljnog broja i radnog vremena obrazovanih i zdravstvenih ustanova, ali i kroz fleksibilno radno vreme radi brige o deci. Takođe, razvijene zemlje odavno su definisale mere za podršku firmama čije su vlasnice ili direktorke žene i one imaju prednost u javnim nabavkama i administrativnim procedurama, o čemu bi i Srbija trebalo da razmisli. Sa okruglog stola je apelovano da se što pre reši komplikovana birokratska procedura za ostvarivanje prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva koja u neravnopravan položaj posebno stavlja preduzetnice, jer su izložene velikim troškovima i gubitku vremena na prikupljanju obimne dokumentacije
Kao dobar primer podrške nezaposlenim ženama istaknut je program „1000 žena” koji je sredinom juna pokrenulo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa Naled-om. Cilj programa je da se u narednih godinu dana 1000 žena u ruralnim područjima angažuje u trajanju najmanje tri meseca na izradi tradicionalnih rukotvorina, koje bi institucije i privreda koristili kao poslovne i diplomatske poklone i tako obezbede dodatni izvor prihoda za svoje domaćinstvo. 
Odgovarajući na pitanja novinara, gradonačelnica Dušanka Golubović je rekla da preduzetništvo u vidu proizvodnje staparskog ćilima svakako ima šansu, kao dodatni prihod uz redovne prihode koje žene već ostvaruju, ali svakako ima šanse za veći razvoj ubuduće.
milangagrčin @ Pet, 30.06.2017. 02:15
alona fišer kam ambasada izraela društvo dušanka golubović ekonomija naled okrugli sto - uloga žena u privredi i društvu rina bar-tal rodna ravnopravnost sombor staparski ćilim stari zanat zapošljavanje žene
• „Kutija sećanja” otvorena u Gradskom muzeju

U sredu uveče u Gradskom muzeju otvorena je izložba „Kutija sećanja” koja predstavlja život jevrejske porodice u Somboru pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

Foto 29301 Foto 29300Izložba pokazuje porodične predmete i fotografije koji su preživeli sve pokušaje da im se zatre trag tokom Drugog svetskog rata, ali i fotografije koje govore o jevrejskoj porodici koja je bila sasvim obična somborska familija i trudila se da takva ostane i u vreme kada je bila lišena svih ličnih i ljudskih prava tokom Holokausta. Posetioce sa fotografija gledaju ljudi, od kojih su samo malobrojni preživeli strahote nacističkih zločina.
- Posle toliko godina, sakupljeni sa svih strana sveta, otvaramo kutiju sećanja, jer ne možemo i ne smemo zaboraviti sve ono što je ostavilo neizbrisiv trag u opštem pamćenju čovečanstva, ali i našeg Sombora, nameru da jedan ceo narod, Jevreji, nestanu sa lica zemlje. Kutija porodice Moše i Magde Musafija, devojačko Drelih, čija je ćerka Mihal Tulpan među nama, samo je jedna u velikom broju onih, koje čekaju da budu otvorene. Ne zbog toga da nekoga optužimo ili nekome sudimo, jer zločinci su već odavno na mračnoj strani istorije i života, već da ukažemo da se sećamo svih njih, jednako jasno kao da su tu – rekao je direktor Gradskog muzeja Sombor Branimir Mašulović.
Eksponati koji su predstavljeni u Somboru postaće deo postavke paviljona državnog muzeja Aušvic u Poljskoj, čime će biti predstavljeno stradanje Jevreja na teritoriji bivše SFRJ. U Somboru je pre Drugog svetskog rata živelo nekoliko hiljada Jevreja, a nakon njega preživela je tek nekolicina. O njihovom životu pre, za vreme i posle rata može dosta toga da se sazna iz bogatoh kataloga koji prati ovu izložbu.
- Naša obaveza kao Jevrejske opštine je da širimo saznanja o jevrejskim porodicama u Somboru. U ovom gradu je nekada živelo mnogo Jevreja, a sada smo ostali mi, da vas podsećamo u svakom trenutku da postojimo i da se nadamo da ćete da nas prihvatite kao vama ravnopravnim, jer mi to i jesmo – izjavila je Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor.
Ambasadorka Izraela u Srbiji dr Alona Fišer Kam uputila je pismo u kojem je navela da je porodica Magde i Moše Musafije primer jevrejske zajednice, koja je stotinama godina živela u Somboru i bila aktivno uključena u društvo, snažno doprinoseći njegovom razvoju. Na žalost, ona svedoči i o sudbini brojnih zajednica koje je nacistički režim uništio – piše između ostalog u pismu ambasadorke Izraela upućenom povodom otvaranja izložbe „Kutija sećanja“.
Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je i kćer Magde i Moše Musafije, Mihal Tulpan, kao i brojni članovi porodice koji su stigli iz Izraela.
- Znala sam da sam ćerka roditelja koji su preživeli Holokaust, jer je moja majka imala istetoviran broj na ruci. Povremeno je pričala kratke priče iz logora i pokazala nam je nekoliko fotografija svoje porodice pre rata. Tek posle smrti majke 1999. godine sam shvatila da sam čitavog života nosila nedorečenu tugu moje majke, njene porodice, prijatelja i celog logora. Počela sam da zapisujem priče koje nam je pričala i sa ocem smo otovrili kutiju sa fotografijama i počeli smo da istražujemo. Tako smo upoznali i prijatelje porodice, koji su imali predivan život u Somboru. Moj otac nas je 2009. godine poveo da posetimo Sombor i pokazao nam je kuću u kojoj je živeo sa roditeljima., pokazao nam je gde je živela porodica Drelih, gde je učio, radio, gde je igrao stoni tenis. Želeo je da se zahvali somborskom pekaru i njegovoj porodici za komad hleba koji su im dali, da se zahvali celom gradu koji ga je čuvao ceo život – ispričala je Mihal Tulpan i dodala da su njeni roditelji uvek isticali da u Somboru nisu osetili antisemitizam, sve do Drugog svetskog rata. - Čak i onda kada su ih odvodili u koncentracione logore, brojni Somborci su otvorili vrata i kapije svojih kuća, pokazujući tako da su Jevreji dobrodošli – prenela je Mihal Tulpan sećanje svoga oca.
- Ove fotografije pokazuju veliku vitalnost jedne zajednice koja je živela u ovom gradu, koji je toliko specifičan. Govore o tome kako se živelo normalno, da je čak i u najstrašnijim vremenima postojala želja da se pronađenačin da se živi normalno. Istorija jedne porodice je uvek posebna, ali ona je i paradigma. Govori o životu, ljudima, čiji najveći broj nije preživeo rat. S druge strane, govori o onima koji su imali sreće da prežive sve muke i patnje i da nastave da nose u sebi i ono što je bilo vezano za ovaj grad i to im je bila neka vrsta cigle kojom su gradili svoj novi život i domovinu, ne zaboravljajući nikada odakle su došli – rekao je prof. dr Milan Ristović otvarajući izložbu „Kutija sećanja“ u Gradskom muzeju.
triletrip @ Čet, 03.11.2016. 15:08
alona fišer kam aušvic branimir mašulović drelich drugi svetski rat društvo fašizam gradski muzej holokaust istorija izložba izrael jevreji koncentracioni logor kultura magda drelih mihal tulpan milan ristović moša musafija nacizam poljska sandra papo fišer sombor