Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Da je Sombor postao Holivud....

U susret premijeri predstave „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorskog projekta Kokana Mladenovića, inspirisanog dramom Radoslava Zlatana Dorića, u Narodnom pozorištu Sombor priređeno je veče posvećeno kinematografu Ernestu Bošnjaku.

Foto 33069Foto 33068 Domaćin večeri bio je Radoslav Zelenović, stručni konsultant na novoj predstavi, čija je premijera zakazana za 17. februar, a njegov gost bio je Kokan Mladenović, kao i glumci i autorska ekipa predstave. Radoslav Zelenović je bivši urednik Filmske redakcije RTS-a, kao i Arhiva Jugoslovenske kinoteke, a danas je upravnik Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. On je ovom prilikom predstavio stvaralačku ličnu kartu Ernesta Bošnjaka, ispričao zanimljive priče o životu, radu, idejama i problemima sa kojima se susretao istinski pionir filma.
- Pokušaćemo na neki način da vam ispričamo priču i da otrgnemo od zaborava čuvenog Somborca Ernesta Bošnjaka, pionira jugoslovenskog filma - istakao je na početku večeri direktor Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović.
Publika je bila u prilici da čuje mnoge zanimljive priče o Ernestu Bošnjaku, ali i da pogleda njegove filmove, koje verovatno ranije nije imala prilike nigde da vidi: Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju u Somboru (1912), Probne snimke prve jugoslovenske tvornice filmova (1923), Pokušaj umetničkog filma Ernesta Bošnjaka (1925), Moja draga kolevka (1924), Ovde traži pa ćeš pronaći milijon (1925), Fudbalska utakmica (1930) i Skautske vežbe u Somboru (1930).
- Bošnjak je bio jedna renesansna ličnost. On se pre svega bavio štampanjem novina i mnogo toga drugog, ali je od početka imao fiks-ideju da u Somboru napravi fabriku filma. Otkud ta lucidnost i ta pamet u nekom trenutku kad se uopšte nije znalo u šta će film da se izrodi? Otkud tom čoveku ideja da već 1906. godine ima svoj bioskop u vašem gradu? Lajt motiv njegovog stvaralaštva je bio igrani film, kao jedna zahtevna forma, što pokazuje da je reč o čoveku neverovatnih ideja. Filmom su se u to vreme bavili bogati ljudi. Film je bio skupa zabava. U takvom kontekstu, kada film nije bio daleko od vašarske zabave, pojavljuje se čovek poput Ernesta Bošnjaka koji je shvatio da je film nešto sa čime može da se radi i od čega može da se živi. Naravno, to mu se kasnije obilo o glavu jer je 400.000 dinara koje je zaradio u životu kompletno uložio u film i od svega toga ostala je samo filmska traka. Film ne traje mnogo, traje 120 godina, i možda nije promenio vek iza nas ali ga jeste obeležio. Svaka civilizacija ima svoj jezik, a jezik naše civilizacije su pokretne slike. U almanahu iz 1925. stoji podatak da u Kraljevini Jugoslaviji postoji 431 bioskop, 81 u užoj Srbiji i 90 u Vojvodini. Bioskopi su od početka dobro primljeni, ali nažalost, u tranziciji bioskopi su pretvarani u sve i svašta. Na mestu gde je održana prva bioskopska predstava u Beogradu, šesta u Evropi, danas se nalazi kockarnica. Uvek zanemim pred činjenicom da jedan takav prostor nismo uspeli da sačuvamo. Šta bi bilo sa ovom zemljom da je 1914. ili 1923. godine imala svoju fabriku filmova? - istakao je Zelenović.
On je predložio da se razmisli o pravljenju jednog memorijalnog prostora gde bi se sakupilo sve ono što je vezano za Ernesta Bošnjaka, kao i da on dobije svoju ulicu u gradu i da se na taj način dâ na značaju istinskom pioniru filma.
- To što mi radimo u predstavi nije samo taj Ernest Bošnjak koji je obeležio Sombor svoga doba, nego metafora jednog velikog umetnika koji nadrasta i svoj grad i svoje vreme. To neprihvatanje i nerazumevanje onih koji su mogli da učine ovaj grad veličanstvenim, a to se nije dogodilo, nije specifikum samo onoga doba, već se u dobrom kontinuitetu odbacivanja nastavlja do dana današnjeg. Zašto Sombor nije postao fabrika snova ako je neko već žrtvovao svoj život da to postane? Kako smo došli do toga da živimo u gradovima bez bioskopa? Kako smo došli do toga da bioskopa ako ima, onda ih ima isključivo u tržnim centrima? O tom vremenu koje je izgubilo svoju romantiku, o tom vremenu na onaj način na koji ga je Bošnjak doživljavao, kao umetnost koja može da promeni jedan grad, da promeni svet, o tome je naša predstava. Ona je traganje za novim snom. Predstava nema teksta, imaćemo table sa tekstovima kao u nemom filmu, imaćemo živu muziku koja će biti izvođena na sceni. Pravimo predstavu o epohi nemog filma, a to čega smo se dohvatili, to je nešto jako sklisko. To može da bude izuzetno zanimljivo, a može da bude i izuzetna katastrofa jer je žanr nemog filma u pozorištu redak ili ga ni nema. Samo da nam se ne desi da bude nemi film pa da nema ni aplauza - rekao je Kokan Mladenović.
U predstavi Marko Marković igra mladog Ernesta Bošnjaka a David Tasić Daf starog. Pored njih igraju i Ivana V. Jovanović, Minja Peković, Milijana Makević, Vanja Nenadić, Dragana Šuša, Danica Grubački, Branislav Jerković, Nemanja Bakić i Aleksandar Vučković.
- Naš Bošnjak snima film iz pet delova koji mi zovemo Od Panonskog mora do Sombora i taj film, zbog nerazumevanja vlasti i sredine, ostaje nezavršen. Igramo se, ne onoga što je Bošnjak uradio, nego onoga što je mogao da uradi da je bilo više pažnje i razumevanja i da su naše sredine sklonije umetnosti - kazao je Mladenović, kome je ovo dvanaesta predstava koju režira u Somboru.
triletrip @ Sub, 10.02.2018. 12:57
aleksandar vučković branislav jerković danica grubački david tasić daf dragana šuša ernest bošnjak film ivana v. jovanović kinematografija kokan mladenović kultura marko marković milijana makević minja peković narodno pozorište sombor nemanja bakić pozorište premijera radoslav zelenović sombor vanja nenadić