Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Podrška bivšim osuđenicima i nasilnicima

Konstituisan radni tim za izradu projekta „Kuća na pola puta”.

Foto 35675 Osnovni zadatak radnog tima koji će čini predstavnici lokalnih institucija i udruženja, jeste razrada koncepta osnivanja i rada projekta „Kuća na pola puta” kao vida postpenalne podrške bivšim osuđenicima nasilnicima koji su izdržali kazne i one kojima je izrečena hitna mera iseljena iz stana radi njihovog privremenog smeštaja. Radni tim će imati obavezu da uspostavi procedure u pružanju stručnog tretmana kao vida socijalne podrške za njihovu reintegraciju, sa ciljem sprečavanja ponavljanja nasilja u porodici, očuvanja i osnaženja porodice i unapređenja bezbednosti zajednice.
Kako je navedeno, u tim su po rešenju gradonačelnice imenovani predstavnici lokalne samouprave, tužilaštava, sudova, Centra za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, Kazneno popravnog zavoda Sombor, ministarstva pravde, policijske uprave i udruženja. Objavljeno je da će članovi radnog tima biti: Nevena Rosić, Ivana Kulić, Boris Draganov, Jelena Zlatković, Dragana Dejanović, Angela Mastilović, Manela Operta Podunavac, Branislav Olujić, Aleksandar Hinić, Dragana Buzadžić i Saša Stojšić.
savamajstor @ Uto, 14.05.2019. 03:30
aleksandar hinić angela mastilović bivši osuženici boris draganov branislav olujić centar za socijalni rad dragana buzadžić dragana dejanović društvo ivana kulić jelena zlatković kazneno - popravni zavod sombor kuća na pola puta manela operta podunavac nasilje u porodici nevena rosić osnovni sud osnovno javno tužilaštvo saša stojšić sombor viši sud
• Podrška bivšim osuđenicima

Somborsko Udruženje Psihozon jedno je od osnivača Mreže za postpenalnu podršku Srbije.

Foto 35367Foto 35368 Osnivačka skupština Mreže organizacija civilnog društva za postpenalnu podršku u Srbiji održana je 19. marta. Mreža je okupila mnoge organizacije civilnog društva koje se bave pružanjem postpenalne podrške bivšim osuđenicima i maloletnicima u sukobu sa zakonom, kao i osobama iz sistema njihove podrške. Neke od njih se direktno i ciljano bave bivšim osuđenicima i/ili maloletnicima u sukobu sa zakonom, a neke na razne druge načine i u okviru delokruga svog rada, pružaju podršku i pomoć bivšim osuđenicima i/ili maloletnicima u sukobu sa zakonom.
- Suština te pomoći i podrške ne sastoji se u tome da se opravdaju počinioci krivičnih dela, niti samo krivično delo, nego usmeriti i osnažiti čoveka koji je počinio krivično delo, koji je bio u sukobu sa zakonom, ka dobrom, ka zdravim snagama ličnosti, ka novoj šansi i novom životu (a ne kriminološkom povratu), u kome će on, kao reintegrisano i resocijalizovano biće biti aktivan i prosocijalan (a ne antisocijalan) član društva i zajednice. Da bi jedno društvo uspelo u tome, neophodna je intersektorska i međustrukovna saradnja institucija, organizacija, građana, odnosno svih nas – navodi se, osim ostalog, u saopštenju Psihozona.
Dan kasnije usledila je Konferencija “Predstavljanje Mreže za postpenalnu podršku Srbije”. Ovaj događaj su pozdravnim govorima otvorili ambasador Andrea Oricio, šef Misije OEBS-a u Srbiji, Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde RS, Slobodan Arsenijević, predsednik Mreže i Nataša Novaković ispred Misije OEBS.Važnu reč su imali i Bratislav Redžić, ispred OEBS-a/Misija u Srbiji i Jelena Srnić Nerac, zamenica predsednika Mreže, predstavivši trenutnu situaciju u pružanju postpenalne podrške u Srbiji, kao i probleme iz prakse, te ulogu OEBSa u ovom procesu.  Somborski učesnici na ovom događaju su bili Ružica Rakinić, Saša Stojšić, Dragana Buzadžić i Aleksandar Hinić, odnosno, predstavnici Psihozon-a, Kazneno-popravnog zavoda u Somboru i Povereničke kancelarije u Somboru/Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde RS.

tam @ Pet, 29.03.2019. 19:00
aleksandar hinić dragana buzadžić postpenalna podrška psihozon ružica rakinić saša stojšić sombor
• Elanova kolonija počinje u petak

Tokom vikenda biće upriličena 23. Slikarska kolonija Elan.

Foto 31849Novo izdanje tradicionalne likovne manifestacije u Somboru pružilo je, kao i do sada, Ministarstvo pravde - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Po rečima Slobodana Medojevića, upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Somboru, kroz dosadašnje sazive, somborska slikarska kolonija ugostila je 229 umetnika koji su obogatili riznicu sa preko hiljadu dela. Medojević je preneo da je u osuđeničkoj likovnoj koloniji, u prethodnih 15 izdanja, 206 osuđenih lica iz 15 ustanova/zavoda stvorilo 226 radova. - Veliki broj tih umetničkih dela nastalih na likovnoj koloniji ulepšava radni prostor drugih ustanova širom Srbije, ali i obogaćuje, ulepšava i humanizuje prostor gde osuđena lice žive i borave. Jedan deo umetničkih radova darivan je u humanitarne svrhe - ispričao je Medojević.
- Ono što je možda kuriozitet i što je važno istaći je da tih 1.017 dela akademskih slikara i 226 dela osuđenih lica nije ni najmanje oštećeno za ove sada već 23 godine. To je značajan razlog zašto treba nastaviti sa ovim projektom, jer on vrši proces reintegracije i pomaže ljudima da razvijaju svoje kapacitete i postaju bolje ličnosti - naveo je Aleksandar Hinić, načelnik službe za tretman u KPZ Sombor.
savamajstor @ Sre, 15.08.2018. 04:28
akademski slikar aleksandar hinić kazneno - popravni zavod sombor kultura likovna kolonija elan ministarstvo pravde slobodan medojević sombor uprava za izvršenje krivičnih sankcija
• „Elan” u znaku grafike

Likovna kolonija „Elan” održana je proteklog vikenda 23. godinu za redom, a pored učešća 35 slikara i 20 osuđenih lica, održana je radionica o izradi grafika, predstavljen je priručnik o fraktalnom crtežu i priređena je tradicionalna retrospektivna izložba.

Foto 31848 Foto 31840Likovna kolonija „Elan” je nastala pre više od dve decenije i od tada se redovno održava na zatvorskoj ekonomiji „Elan” pokraj Velikog bačkog kanala, koja ima ambijent neobičnog salaša: mnogo stabala, valovito tlo i klupe za odmor i rad raštrkane posvud. Mnogo je već ispričano o tome zašto je korisna ovakva likovna kolonija, ali je retko bilo reči o tome kako je došlo do toga da upravnik KPZ Sombor Petar Trbojević 1995. godine započne tradiciju održavanja ove jedinstvene manifestacije u Srbiji, ali i u Evropi.
- Veliko je zadovoljstvo što se prvobitna ideja održala, a 22 godine nisu malo. Ova kolonija je nastala prilično slučajno. Imali smo potrebu da uredimo prostor u kome živimo mi koji radimo i osuđena lica koja žive u uslovima izvršenja krivičnih sankcija. Bilo je vrlo teško održavati čistoću zidova, pribora sa kojima se zaposleni i osuđenici služe, kancelarija. Došli smo na ideju da uređeni prostor menja ponašanje ljudi, da se čovek u uređenom prostoru uredno i ponaša. Prvo smo naručili reprodukcije iz Narodnog muzeja u Beogradu i njih smo iskaširali na drvene ploče, pokačili smo ih po zidovima i gle čuda: odjednom nema više grafita po zidovima. Mislim da su te slike i danas netaknute i da vise na zidovima u zatvoru. Posle toga smo poželeli da to ne budu reprodukcije, nego prave slike. Iz tog smo razloga organizovali kolonije, jer je tako najlakše doći do originalnih dela. To se vrlo brzo proširilo, pa smo čitavu ustanovu okitili sa slikama. Kada je bila prilika da se otvori novo odeljenje, ovo gde smo sada, bilo je oko 50 slika na zidovima. Svi koji su došli iz drugih ustanova u Srbiji mislili su da to baš i nije normalno za uslove zatvora. Međutim, pokazalo se da je to uspešan projekat, koji smo nadogradili. Slika nije terapijska stvar u smislu da nekog izleči od neke bolesti, ali je terapija u smislu oplemenjivanja života, i onoga koji tu radi, i onoga koji izdržava kaznu - ispričao je Petar Trbojević, nekadašnji upravnik Kazneno-popravnog zavoda Sombor i osnivač Likovne kolonije „Elan”. Ideja o likovnoj koloniji unutar zatvora bila je sasvim neobična i u početku je budila određeno nepoverenje u uspeh.
- Imao sam nekoliko prijatelja koji nisu imali zazora od dolaska u zatvor, ali većina je mislila da to nije baš pametna ideja. Međutim, u kontaktu sa osuđenicima, videli su da su i oni obični ljudi, sa nekim svojim greškama. Prihvatili su, dakle, osuđena lica kao deo socijalne sredine kojima se i na ovaj način može pomoći. Korak napred je bio da i osuđena lica budu učesnici kolonije - rekao je Petar Trbojević.
Na likovnoj koloniji u KPZ Sombor ove godine je učestvovalo 35 akademskih slikara i dvadesetak osuđenih lica, koji su zajednički stvarali na „salašu” zatvora. Jedan od učesnika bio je i Veljko Svrkota, Somborac na odsluženju kazne u KPZ Sombor. On je u drvetu isklesao figuru Mislioca, inspirisan delom Ogista Rodena, ali je skulpturi dodao svoje simboličko viđenje, tamnu i svetlu stranu. Njegov rad bio je zapažen i od strane akademskih slikara prisutnih na koloniji.
- Moja skulptura prikazuje klasičnog robijaša, koji razmišlja o amnestiji, pošto je poznato da osuđenici ramišljaju o skraćenju svoje kazne. Tako je nastao moj mislilac. Nemam nikakvo likovno obrazovanje, a ova rad je nastao iz jednog velikog panja. Na skulpturi sam radio sa motornom testerom, brusilicom, vežbao sam i duborez na njoj, pa sam u podnožju skulpture uradio prikaz oca i sina. Figura će ostati ovako do pola obojena, jer svetla i tamna strana predstavljaju jin i jang, jer u svakom dobru ima i zla i obrnuto. Ova lepše obrađena strana je božija, a ova grublja, gde ništa nije u ravnoteži je đavoslka, i to je priča moje skulpture - rekao je Veljko Svrkota i dodao da bi želeo da se bavi izradom skulptura od drveta i nakon izlaska iz kazneno-popravnog zavoda.
Na likovnoj koloniji se kao osuđeno lice našao i jedan akademski slikar iz Pirota, koji je 1998. godine izlagao u Galeriji KC „Laza Kostić”.
- Za razliku od mnogih kolonija na kojima se ništa ne radi, ovde se ipak radi i slika. Ovde je ambijent izvanredan, ljudi se lepo drže i atmosfera je pozitivna. Slika koju sam uradio je posvećena velikom belgijskom nadrealisti Reneu Magritu. On je jedan od autora koje obožavam, napravio sam je iz poštovanja prema njemu, pa sadrži neke simbole koje je on koristio, odnosno deo jedne njegove slike. Ovo je moj način komunikacije sa Magritom - kazao je akademski slikar Petar Đorđević.
U okviru Likovne kolonije „Elan” priređena je i promocija priručnika o primeni metode fraktalnog crteža u terapiji osuđenih lica, koji je, osim autorki, predstavio i načelnik Službe za tretman Aleksandar Hinić.
- Delokrug rada kazneno-popravnih zavoda u Srbiji je zaštita društva od kriminala i izvršenje kazne zatvora. Tada se ljudi pitaju kako to u jednoj kazneno-popravnoj ustanovi u Srbiji vladaju linija, svetlost, boja i kakvi su to specijalizovani programi koji se sprovode, a da se oslanjaju na umetnost. Mi smo došli u priliku da nečiju plemenitu ideju sprovodimo već 22 godine. Metod fraktalnog crteža, o kojemu govori ovaj priručnik, u KPZ Sombor je ušao na „mala vrata”, ali mi se čini da je to upravo prirodni sled ove likovne kolonije. Ovaj metod na lepršav način ostvaruje najteži deo posla ljudi koji rade u sketoru tretmana u zatvoru. To je ostvarivanje komunikacije, poverenja i saradnje sa licima lišenih slobode. U tom delu mi se ovaj metod čini neprevaziđenim, jer se osuđenici na lak način uključuju, rade, stvaraju, crtaju i dobijaju preduslove da se kroz druge savetodavne procese koriguje ličnost tih ljudi i da postanu bolji i da se lakše snađu u uslovima na slobodi - rekao je Aleksandar Hinić.
Poslednjih nekoliko godina na Likovnoj koloniji „Elan” održavaju se radionice posvećene jednoj od tehnika likovnog stvaralaštva, a ovoga puta fokus je bio na grafici, koja zahteva određene uređaje, ali i znanje o hemijskim procesima i štamparstvu.
- Nema ni jedne kolonije koja je posvećena grafici. Grafika je decenijama potisnuta i kao likovni žanr, iako je ona nastankom štamparstva bila u funkciji popularizacije i demokratizacije likovne umetnosti, da postane bliska mnoštvu ljudi koji nemaju novca da kupe umetničku sliku ili budu mecene. Uspeli smo da dovedemo pet profesora, predavača, stručna saradnika sa dve likovne akademije - Akademije umetnosti u Novom Sadu i Akademije umetnosti iz Trebinja. Grafika je zahtevan žanr, zahteva složene pripreme, više vremena, ali su umetnici uspeli da je demonstriraju na dve prese koje su doneli sa svojih akademija. Imamo dogovor da se stvore uslovi da se napravi kolonija unutar kolonije, posvećena grafici. Ona će biti u funkciji obrazovanja studenata sa odseka grafike, ona će trajati sedam dana, neposredno pre ove kolonije - ispričao je David Kecman, dugogodišnji urednik Likovne kolonije „Elan”.
triletrip @ Pon, 21.08.2017. 02:54
aleksandar hinić david kecman kpz sombor kultura likovna kolonija elan penologija petar trbojević skulptura slika slikarstvo sombor umetnost zatvor
• Resocijalizacija za ispravniji životni put

Centar Psihozon realizuje projekat „Da se bolje razumemo”.

Foto 29520 Projekat je namenjen osobama koje se nalaze na odsluženju kazne zatvora u Kazneno - popravnom zavodu u Somboru. - Kroz ciklus radionica, osuđenici prolaze proces prepoznavanja i sagledavanja problema na jedan nov, konstruktivniji način, učeći i usvajajući znanja i veštine koje im mogu poslužiti za građenje kvalitetnijih međuljudskih odnosa, kako za vreme odsluženja kazne, tako i nakon toga, kada im sledi građenje jednog novog, boljeg života - navode organizatori skupa. To nije ni malo jednostavno, s obzirom da se promena ka boljem, za bivša osuđena lica uvek dodatno vrednuje i sagledava. Takođe, važno je imati na umu da niko ne želi biti nesretan i niko ne želi biti lišen slobode, a kada se to i dogodi, valja stati i razmisliti, gde smo to pogrešili, bilo kao pojedinci ili društvo, gde je uzrok problema i kako od jedne nepovoljne situacije kao što je lišavanje slobode kaznom zatvora, može da se učvrsti put ka dobrom. To jeste put resocijalizacije.
- Projekat je podržan od strane grada Sombora i realizuje se u saradnji sa Kazneno - popravnim zavodom Sombor, Službom za tretman, načelnikom Aleksandrom Hinićem i Ljiljanom Katić, psihologom u KPZ, a podržan je i od strane Ministarstva pravde Republike Srbije. Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, dr Milan Stevović, odobrio je njegovu realizaciju u okviru KPZ Sombor. Tim Psihozona, koji je zadužen za realizaciju projekta zahvaljuje se i upravniku Zavoda, Slobodanu Medakoviću, na pruženoj podršci – navodi se u saopštenju udruženja.
milangagrčin @ Pon, 28.11.2016. 23:47
aleksandar hinić društvo kazneno - popravni zavod sombor komunikacija ljiljana katić milan stevović ministarstvo pravde republike srbije osuđenici projekat „da se bolje razumemo“ radionice resocijalizacija saša stojšić slobodan medaković služba za tretman sombor ug psihozon uprava za izvršenje krivičnih sankcija
>>
12