Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Marković: Učitelji su bili istaknuti intelektualci

Održana tribina posvećena velikom jubileju - 240 godina od osnivanja Mrazovićeve Norme.

Foto 33586 Događaj je upriličen u spomen-sobi Norme i Preparandije, a govorili su dekan somborskog Pedagoškog fakulteta profesor dr Željko Vučković i profesor dr Saša Marković. Vučković je podsetio da u bogatoj povesnici srpskog obrazovanja grad Sombor zauzima časno mesto lučonoše srpske prosvete i prestonice srpskih učitelja, jer je zaslugom Avrama Mrazovića, 1. maja 1778. godine osnovana Norma, škola za obrazovanje učitelja na srpskom jeziku, koja je prolazeći složene preobražaje sačuvala kontinuitet svoje pedagoške i kulturne misije do današnjih dana. - Istorija naše škole od Mrazovićeve „Norme”, preko Preparandije, do savremenog Pedagoškog fakulteta može se sabrati u dve ključne reči: identitet, kao samosvest i odanost svome jeziku, duhu i kulturi, i modernizacija, kao otvorenost za tekovine prosvećenosti, naučnog i civilizacijskog razvoja - rekao je dekan somborskog fakulteta ističući da je dragocen doprinos somborskog učilišta izgradnji profesionalnog habitusa, ugleda i dostojanstva srpskih učitelja, te da je 240 godina školovanja učitelja tradicija koju Pedagoški fakultet sa ponosom nastavlja. - Ako se uzme u obzir činjenica da su Norma i Preparandija u jasnom modernizacijskom ključu školovale učitelje od 1778. godine do danas, i da su kontinuitet i samosvest nešto što određuje identitet pojednica i nacije, može se reći da je Norma u temelju novosadskog Univerziteta - zaključio je profesor Vučković. Dekan je predočio i plan aktivnosti planiranih povodom proslave ovog jubileja. Najavio je da će u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu 12. maja biti otvorena izložba povodom ove godišnjice, da će Međunarodni festival nauke i obrazovanja koji organizuje Univerzitet u Novom Sadu će biti u znaku Mrazovićeve „Norme”, kao i da će biti održano nekoliko skupova i predavanja u amfiteatru Rektorata Novosadskog univerziteta. Predočio je da će na koncertu u Somboru će nastupiti studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada da će jedna sednica Senata Univerziteta u Novom Sadu biti održana na Pedagoškom fakultetu, a da će profosor Saša Marković pripremiti monografiju posvećenu Normi. Vučković je otkrio i da će 15. novembra u somborskom Narodnom pozorištu biće održana završna svečanost uz pozorišnu predstavu.
Saša Marković je u svom izlaganju dao istorijski prikaz konteksta u okviru kog je nastala Mrazovićeva Norma, i podsetio na događaje koji su bili vezani za osnivanje učiteljskog tečaja, o periodu druge polovine 18. veka, vremenu geopolitičkog i duhovnog previranja, kada su se nove ideje pod snažnim uticajem humanizma i renesanse pretvorile u prosvetiteljski pravac. Profesor Marković je rekao da je stvaranje sistema obrazovanja značajan iskorak u sticanju identiteta jednog naroda. - Oslanjajući se na tradicionalne vrednosti, prosvetiteljtvo je dovelo do modernizacije obrazovanja kod Srba. Avram Mrazović i Teodor Janković su isticali potrebu da se uvede obavezno osnovnoškolsko obrazovanje, te je formirano tri tipa škola: trivijalna, normalna i glavna škola. Zaslugama Avrama Mrazovića 1778. godine osnovana je Norma - prva škola za obrazovanje srpskih učitelja - rekao je Marković, naglasivši da je Avram Mrazović je uveo primenu Felbigerovih uputstava u škole, kao i novu didaktiku. - Učitelji u školama su bili istaknuti intelektualci, a veliki uzor za školovanje dece tog vremena bio je Dositej Obradović. Norma se zbog određenih geopolitičkih problema ugasila 1811. godine, da bi se već naredne 1812. godine u Sent Andreji otvorila Preparandija - podsetio je profesor Marković. Tokom početnih godina rada, u Normi su negovane moralne vrednosti iz hrišćanstva, pa je većina nastavne građe bila vezana za pravoslavlje, dok je manji deo nastavne građe bio iskorak ka modernim principima didaktike i obrazovanja. Na taj način su se negovali i nacionalni identitet i kosmopolitizam - naglasio je prof. dr Saša Marković.
Izvor: Danka Ivošević | savamajstor @ Čet, 10.05.2018. 02:10
akademija umetnosti avram mrazović dositej obradović međunarodni festival nauke u novom sadu monografija norma obrazovanje pedagoški fakultet preparandija prof. dr saša marković prof. dr željko vučković rektorat novosadskog univerziteta sent andreja sombor spomen soba teodor janković učitelji
• Novi kvadrati profesora fotografije

Izložba grafika i fotografija Branimira Karanovića od utorka u Galeriji KC Laza Kostić.

Foto 33199 - Poststrukturalistički princip koji se često nalazi u osnovi njegovih novijih radova se ogleda i u fotografskom (foto-grafičkom) ciklusu „Novi kvadrati” koji svojim nazivom asocira i na dvojake vrednosti samog sadržaja. Svakako, ovaj serijal nije nastao kao autonoman u odnosu na Karanovićev prethodni rad, nego je dalji nastavak njegovog angažovanja u okviru tumačenja fotografije kao medija koji ponekad egzistira na marginama umetničkih disciplina i koji je interkativan sa grafičkim postupcima - napisala je dr Dubravka Lazić u katalogu.
Branimir Karanović rođen je 1950. u Beogradu. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Redovni profesor fotografije, od 1978. do 1996. godine, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a potom, do 2015. na beogradskom FPU. Otvaranje izložbe „Novi kvadrati” zakazano je za sutra u 19 sati u Galeriji KC Laza Kostić.
savamajstor @ Pon, 26.02.2018. 00:15
akademija umetnosti branimir karanović fakultet primenjenih umetnosti galerija kc laza kostić kultura novi kvadrati profesor fotografije sombor
• Refleksija - Izabele i Mie

Zajednička izložba mladih umetnica u somborskoj galeriji.

Foto 33052 - Refleksija je tema iza radova Izabele Mašić i Mie Džidare, kao odbijanje svetlosti, talasa, ali i kao razmišljanje i introspekcija. Zalazeći ispod površine, u dubine psihe čovek se suočava sa sobom. Pored teme i imaginativna atmosfera preovladava u oba ciklusa radova, a plava boja kao njen glavni nosilac - piše u predgovoru izložbe, koja će u naredne dve nedelje biti postavljena u Galeriji KC Laza Kostić. 
Trenutno polje kojim se Izabela bavi u svom umetničkom istraživanju jeste ljudska figura i na koji način ona može da predstavi različita stanja psihe. Prikazujući svoje modele u negativu fokus stavlja na negativne emocije koje često izazivaju neprijatnosti i bivaju odbačene od strane društva stigmatizirajući pojedinca. U svom radu u mediju grafike, kao i fotografije, Mia se bavi apstraktnim simbolima i njihovim vizuelnim efektom - vodom kao simbolom nesvesnog, i simbolom kruga koji pripada najstarijim simbolima čovečanstva, i označava simbol cilja i Sopstva, odnosno arhetip celine
Obe umetnice su rođene 1994. godine i obrazovanje su stekle na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.  
savamajstor @ Pon, 05.02.2018. 02:57
akademija umetnosti galerija kc laza kostić izabela mašić kultura mia džidara refleksija sombor
• „Spacetime” u Galeriji

Izložba Somborke Sandre Janjatović biće otvorena večeras u 19 sati. Radovi mlade umetnice biće izloženi do 6. januara.

Foto 32737 - Inspiraciju za svoje radove pronalazim posmatrajući prirodu i način na koji ona kontroliše i formira naše okruženje. Naročitu pažnju mi privlači kako čovek kroz nauku razumeva i proširuje svoja znanja o tome koji su to prirodni zakoni koji oblikuju formu života. Fokus istraživanja jeste linija i njena prostorno vremenska dimenzija odnosno kretanje i  na koji način ona i njeno kretanje definišu oblik. Kretanje je konstanta. U prirodi ne postoji statika. Počevši od najsitnijih čestica atoma, molekula, preko ćelija koje čine mnogo složenije organizme pa do planetarnog nivoa, ni jedan aspekt nije statičan. Kretanje je proces koji se odvija u prostorno vremenskoj dimenziji. U vizuelizaciji svoje ideje prethodno pomenutih pojmova koristim se jednim likovnim elementom – linijom. Pomenutu temu izražavam kroz različite medije. Dok je sama ideja imala svoje začetke u crtežu, polako prelazi i u druge umetničke forme. Nakon nekog vremena dvodimenzionalnost platna i papira počinje da me ograničava, te nakon toga nastaju radovi u formi reljefa i instalacija. Radovi novijeg datuma dobijaju element vremena i zvuka u vidu video animacija - napisala je umetnica.
Sandra Janjatović rođena je 1993. godine u Somboru, gde je završila Srednju ekonomsku školu. Studirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo, a potom upisala master studije u klasi profesora Gorana Despotovskog. Dobitnica je druge nagrade Somborskog likovnog salona 2016. godine i 3. nagrade na Gifest festivalu u Subotici.
savamajstor @ Pon, 18.12.2017. 05:54
akademija umetnosti galerija kc laza kostić goran despotovski izložba kultura sandra janjatović sombor somborski likovni salon spacetime srednja ekonomska škola
• „Raskršća” Mile Gvardiol u Galeriji KC

U Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” u utorka, 26 septembra u 19 časova svečano će biti otvorena 21. samostalna izložba beogradske umetnice Mile Gvardiol.

Foto 32066Foto 32065 Mila Gvardiol je rođena 1979. godine u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je i doktorirala na Univerzitetu umetnosti na Interdisciplinarnim studijama. Izlagala je na 20 samostalnih i preko 160 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnica je međunarodnih slikarskih kolonija, kao i festivala digitalne umetnosti. Nekoliko puta je nagrađivana za svoj rad. Radio-televizija Srbije je 2013. godine producirala dokumentarnu emisiju o njenom stvaralaštvu pod naslovom „Gvardiol - Mila Gvardiol”. Vanredni je profesor na Fakultetu za digitalnu produkciju u Sremskoj Kamenici i Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
- Novi ciklus „Raskršća”, iako se dosta razlikuje od prethodnih, jer je jasnijih i jednostavnijih oblika, kao i ukupne formalne strukture, i sa ublaženim i svedenijim koloritom, ipak je veran postupku naglašene geometrizacije. ... Međutim, naglašena geometrizacija Raskršća Mile Gvardiol potpuno je u funkciji naziva izložbe, primerena i u idejnom i u tematskom smislu. Geometrijskim apstrahovanjem autorka temu i značenje „Raskršća” svodi na svoju suštinu. To nisu moguća pesničko-poetička, filozofska, simbolička, kao ni manje-više realistička ili ekspresionistička „Raskršća”. Ona su u viđenjima Mile Gvardiol postupkom geometrijskog apstrahovanja potpuno svedena, oblikovno očišćena od svega suvišnog; ona su gotovo puristički ogoljena, po principu „minimalnim sredstvima postići maksimum izraza”. ... Da bi razbila mogući doživljaj monotonije ove izložbe, Mila Gvardiol se poigrava bojama, a na nekim slikama uvodi u međuprostore zadnjeg plana segmente stilizovane flore ili oblaka. Takođe, kao kontrastnu protivtežu brojnim zakrivljenim, Mila uvodi i prave linije. To je jedno sasvim promišljeno, prostudirano i kultivisano slikarstvo - napisao je u recenziji izložbe vajar, slikar, istoričar i likovni kritičar Balša Rajčević.
Izložba Mile Gvardiol u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” trajaće do 14. oktobra.
triletrip @ Pon, 25.09.2017. 02:28
akademija umetnosti akademska slikarka beograd digitalna umetnost galerija kc "laza kostić" izložba kultura likovna umetnost mila gvardiol slikarstvo sombor umetnost
>>
123