Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• BOŠ-ova radna praksa za mlade

Beogradska otvorena škola (BOŠ) u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbijem uz podršku Ministarstva omladine i sporta, Solidar Suisse - Kancelarije u Srbiji i Američke privredne komore (AmCham), realizuje program kvalitetnih radnih praksi #PRAKSAM, a nekoliko pozicija otvoreno je i u Somboru u preduzeću Agri Business Partner.

Foto 29145- Program #PRAKSAM je razvijen u skladu sa konceptom kvalitetne stručne, odnosno radne prakse. Insistira se na primenjivanju standarda kvaliteta za realizaciju praksi, kako bi mladi stekli priliku da se brzo i efikasno uključe na tržište radne snage i postanu konkurentni na tom tržištu. Drugim rečima – da lakše i brže dođu do željenog posla! - navodi se na veb sajtu Beogradske otvorene škole (BOŠ).
Konkurs je otvoren za motivisane mlade koji žele da steknu kvalitetno radno iskustvo kroz praksu u privrednim subjektima širom Republike Srbije. Pored prilike za učenje i sticanje radnog iskustva, Beogradska otvorena škola će mladim praktikantima obezbediti i skromnu novčanu nadoknadu u iznosu troškova toplog obroka i lokalnog prevoza, dodatne obuke o radnoj etici i upravljanju karijerom, kao i mogućnost za profesionalno povezivanje i umrežavanje. Svakom od izabranih praktikanata će biti dodeljen mentor, ili više njih, iz privrednog subjekta u kojem se realizuje praksa.
U Somboru su u preduzeću Agri Business Partner otvorene tri pozicije za radnu praksu: saradnik za bezbednost i zdravlje na radu; saradnik za opšte, pravne i korporativne poslove i tehnolog stočarstva.
Rok za podnošenje prijava uz neophodne dokumente je 26. oktobar. Svi detalji o potrebnoj dokumentaciji, načinu prijave i svim drugim uslovima mogu da se nađu na sajtu projekta Beogradske otvorene škole.
Program praksi se sprovodi drugu godinu za redom u okviru projekta „PRAKSAM II – Uvođenje mladih u svet rada kroz radne prakse”. Kroz prošlogodišnji program je prošlo 30 mladih ljudi, u 16 privrednih subjekata iz 6 mesta u Srbiji, od kojih je 12 tokom prakse ili neposredno nakon završetka dobilo zaposlenje, a još 10 je nastavilo praksu.
triletrip @ Ned, 16.10.2016. 23:14
#praksam agrar agri business partner doo amcham američka privredna komora beogradska otvorena škola boš društvo ekonomija ministarstvo omladine i sporta mladi nezaposleni obrazovanje poljoprivreda privreda privredna komora srbije projekat radna praksa solidar suisse sombor stručna praksa univerzitet zapošljavanje
• Žitarice se sele na istok (2)

Studija o konkurentnosti poljoprivrede u regionu Subotica – Sombor – Kanjiža, koju je uradila organizacija SEEDEV, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) predstavljena je u Regionalnom edukativnom centru Poljoprivredne stručne službe Sombor.

Foto 23486Foto 23485 Studija je deo projekta „Analiza konkurentnosti poljoprivrede u 14 lokalnih samouprava u Srbiji kao preduslov i alat za privlačenje stranih direktnih investicija u prerađivačku industriju“, koji sprovodi SEEDEV. Cilj ovog projekta je podrška lokalnim samoupravama u kreiranju strategija, akcionih planova i mera koje su zasnovane na analizama poljoprivrednog sektora, te da se identifikuju oni segmenti poljoprivrede, koji će biti konkurentni u narednom periodu.
Goran Živkov iz SEEDEF-a je kazao da sa tržišta polako nestaju takozvani srednji potrošači, pa je sve karakterističnija situacija da se kupuje ili skupa roba ili jeftini proizvodi. Živkov je naglasio da se u predstojećoj deceniji i kod nas očekuju promene u poljoprivredi.
- Perspektiva je da Srbija za 10-15 godina neće proizvoditi žitarice, a taj posao će preuzeti Ukrajina i Rusija, koje imaju još mnogo zemljišta pogodnog za poljoprivrednu proizvodnju, ali neobrađenog. Srbija će morati da se preorjentiše na proizvodnju kakva danas postoji u Evropskoj uniji. Mi sada koristimo nespremnost Rusije i Ukrajine za proizvodnju žitarica. U svetskim razmerama Vojvodina je mala površina za poljoprivrednu proizvodnju, pogotovo ako se osvrnemo na Aziju, gde proizvodnja nenormalno raste i ima velikog uticaja na tržište. Danas nije nenormalno da u srpskim supermarketima zateknete recimo šargarepu iz neke daleke azijske zemlje – rekao je Goran Živkov. On je kazao da su kod nas poruke države konfuzne u pogledu poljoprivrede i ukrupnjavanja zemljišta, jer će poljoprivredna gazdinstva i dalje ostati okosnica domaćeg agrara. Živkov je rekao da u Srbiji raste izvoz semenske robe, kao i da je naša država najmanji uvoznik mesa u Evropi, ali da uvozimo velike količine mesnih prerađevina.
Ivana Dulić-Marković, ekspert SEEDEF-a i bivša ministarka poljoprivrede, kazala je da od tri analizirane opštine, Sombor raspolaže sa najviše obradivih poljoprivrednih površina, a sa brojem između osam i deset hiljada prednjači i u broju poljoprivrednika i poljoprivrednih gazdinstava. Prema podacima koji su predstavljeni u Somboru, oko 10 odsto gazdinstava ima preko 20 hektara poljoprivrednih površina, a gaji se više svinja nego u prosečnim opštinama u Srbiji.
- Sombor je konkurentan sa jagodičastim i koštičavim voćem, žitaricama i industrijskim biljem, i u tom segmentu je zabeležen rast proizvodnje. Najviše se gaji šećerna repa i suncokret. Subotica je jaka u proizvodnji jabuka, žitarica i industrijskog bilja – kazala je Ivana Dulić-Marković. Ona je dodala da je subotičko voćarstvo, konkretno uzgoj jabuka, u opasnosti zbog orjentisanosti na jedno tržište, odnosno Rusiju.
- Da bi se eliminisala ta pretnja po subotički region, potrebno je primeniti nove sorte i tehnologiju u voćarstvu, što se već čini u Riđici i nekim drugim mestima u okolini Sombora, pa se ti proizvodi više izvoze u Evropsku uniju nego u Rusiju – kazala je Ivana Dulić-Marković. Ona je rekla da na teritoriji Sombora dobar trend ima i povrtarska proizvodnja, pogotovo mrkve. Upoređujući poljoprivredu Holandije i Srbije, Ivana Dulić-Marković je kazala da ta zemlja-članica EU po hektaru proizvodi 40-50 hiljada evra, dok je u Srbiji to svega 500-600 evra po hektaru. Razloga za to je mnogo, od istorijskog razvoja države do toga da Holandija dosta poljoprivrednih proizvoda uvozi, pa im dodaje vrednost na više načina: preradom, pakovanjem, skladištenjem, itd. i tako ostvaruje veći profit. Ona je kazala da se šansa krije i u uzgoju živine, jer evropsko tržište troši sve više piletine.
triletrip @ Sre, 03.12.2014. 01:20
agrar analiza goran živkov ivana dulić marković kanjiža konkurentnost poljoprivreda poljoprivredna stručna služba sombor seedef sombor subotica usaid
• Subvencije na čekanju

Oćekivana uredba o subvencionisanju poljoprivrednih gazdinstava sa po 14.000 dinara po hektaru nije danas uvrštena u devni red Vlade Srbije. Poljoprivrednici traže ukidanje zabrane izvoza merkantilne pšenice.

Foto 4880Vlada Srbije trebalo je u četvrtak da donese uredbu o subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje za individualna gazdinstva u iznosu od 14.000 dinara po hektaru. Uprkos najavama, o tome juče nije raspravljano. Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović je rekao da se „radi na finalizaciji tih odluka koje bi Vlada trebalo da usvoji na narednoj sednici”. On je objasnio da se radi o testiranju i ispitivanju kako da sredstva iz budžeta na najbolji način budu upotrebljena na za podizanje poljoprivredne proizvodnje. Subvencija je trebala da važi za površine do deset hektara. Ocena stručnjaka je da treba podržati male proizvođače jer je takvih oko 90 odsto. Vojvođanski paori traže i drugačiju podelu. Prema njihovom predlogu ratarstvo i voćarstvo trebalo bi da dobije po 17 hiljada dinara, a povrtarstvo 35.000. Približava se žetva, stiže nova pšenica, na snazi je zabrana izvoza, a na Produktnoj berzi pšenica gubi na vrednosti: trenutno košta 27.54 dinara po kilogramu. Asocijacija poljoprivrednika uputila je juče zahtev Ministarstvu poljoprivrede zahtev za ukidanjem zabrane izvoza merkantilne pšenice, jer je ta mera postigla svoj cilj: stabilnu snabdevenost domaćeg tržišta hlebom. „Cenimo da su se stekli svi neophodni uslovi da se sada, pred žetvu, ukine ova mera i dopusti da tržište, koje je ipak delimično narušeno, reguliše cenu merkantilne pšenice novog roda” - stoji u zahtevu vojvođanskih poljoprivrednika. Oni su ocenili da zabrana izvoza pogoduje „velikim igračima” da po nižoj ceni krenu u otkup ovogodišnjeg roda žita. Kako tvrde, izvoznici su prošle godine ostvarili razliku u ceni od oko pet milijardi dinara, što je četvrtina agrarnog budžeta Srbije. Krajem sledeće radne nedelje pitanje subvencija poljoprivredi moglo bi biti razjašnjeno, jer Vlada Srbije obično zaseda četvrtkom, a u vreme pred žetvu svaki dan može biti značajan u agrarnoj trgovini.
triletrip @ Pet, 27.05.2011. 02:30
agrar asocijacija poljoprivrednika izvoz ministarstvo poljoprivrede poljoprivreda poljoprivredno gazdinstvo privreda produktna berza pšenica sombor subvencije trgovina vlada srbije vojvodina zabrana