Na konkurs Agencije za borbu protiv korupcije „Uhvati pravi smer, kaži da nije fer” najviše radova iz Sombora otišlo je iz Osnovne škole „Avram Mrazović”.

Agencija za borbu protiv korupcije tražila je od učenika i studenata radove na temu mita i korupcije izražene putem crteža, fotografija, kampanja, video radova, slogana i literarnih radova. Učenici somborske Osnovne škole „Avram Mrazović” poslali su 17 radova u nekoliko kategorija, pa nisu izostala ni dobra mesta. U kategoriji literarnih radova u uzrastu od prvog do petog razreda osnovne škole drugo mesto osvojila je Ivana Kanurić. U konkurenciji likovnih radova u kategoriji učenika od sedmog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole drugo mesto pripalo je Slađani Vlatković, učenici 8. razreda OŠ „Nikola Vukičević”. Smišljanje slogana definitivno je najbolje išlo učenicima petog razreda iz „Avrama”, jer su zauzeli prva tri mesta u svom uzrastu: Uroš Vojnović, Viktor Lučić i Stefan Galić. U kategoriji srednjeg uzrasta učenica 7. razreda OŠ „Avram Mrazović” Marijana Vučković plasirala se na 3. mesto. Posebnu nagradu za fotografiju dobila je trinaestogodišnja Iva Pavlović, učenica OŠ „Avram Mrazović”, koju i ilustruje ovu vest.

Primedbe na stepen korupcije u srpskom društvu imaju gotovo svi, a najveće pohvale u borbi protiv te društvene pojave dobio je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

U beogradskom hotelu „Continental” u organizaciji Transparentnost Srbija i Razvojnog programa Ujedinjenih Nacija (UNDP) u utorak je priređena regionalna konferencija „Partnerstvom protiv korupcije”. Konferencija je okupila novinare (među njima i SOinfo.org), predstavnike nevladinih organizacija iz eks-Jugoslavije i Istočne Evrope, predstavnike ambasada u Srbiji i UNDP-a. Cilj konferencije je bilo identifikovanje najboljih praksi i promovisanje inovativnog pristupa borbi protiv korupcije. Vilijam Infante, predstavnik UNDP-a u Srbiji kritikovao je Vladu Srbije zbog loših rezultata u borbi protiv korupcije. On je istakao da su institucije koje su formirane za borbu protiv korupcije slabe i nemaju dovoljan broj zaposlenih. Infante je naveo da o postojanju korupcije građane mogu da izveste jedino mediji, ali je stanje takvo da teško mogu da ostanu objektivni i nezavisni. Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije kazala je da su gotovo svi mediji u Srbiji pod kontrolom države na ovaj ili onaj način: prihodi im zavise od marketinga, a marketinške agencije kontrolišu ljudi bliski vlasti i tu se krug zatvara. Verica Barać je navela da su uzroci zatvorenosti medija netransparentno vlasništvo, ekonomski uticaj države i to što Radiotelevizija Srbije nije javni servis nego servis stranaka i vladajućih elita. Ona je izjavila da u Srbiji postoje sve potrebne institucije za borbu protiv korupcije, ali ništa ne funkcioniše. Kao primer navela je izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije upućene Vladi Srbije, na koje nikada nije bilo odgovora, niti rasprave. Slična iskustva imaju i druge zemlje u okruženju, a korupcionaški skandali isplivavaju tek kada političarima počinje da slabi uticaj, što koriste drugi, počinjući istrage, po pravilu neposredno pre izbora - zaključeno je na konferenciji „Partnerstvom protiv korupcije”. Pored toga, u borbi protiv korupcije nedostaje i podrška javnosti, jer građani često pristaju da daju novac za usluge, koje državne institucije treba da izvrše. - Naše ocene na globalnom indeksu percepcije korupcije već tri-četiri godine su iste, a loše. Mi nešto moramo da uradimo jer je evidentno da samo ti represivni državni mehanizmi – policija, tužilaštva i sudovi ne mogu to da odrade. To je posao za celo društvo i traži angažman celog društva - izjavio je Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Jedan od zaključaka konferencije je da korupciju zajednički treba da nadziru mediji i nevladine organizacije i da pravovremeno obaveštavaju javnost, kako bi se ona dovela na prihvatljiv nivo. Ipak, da bi se to dogodilo i same države, odnosno vlast, treba da se postave drugačije i uvedu nultu toleranciju prema korupciji.

Agencija za borbu protiv korupcije raspisala je konkurs za učenike osnovnih i srednjih škola na temu „Neću preko veze”.

Konkurs je raspisan u okviru obeležavanja 9. decembra, Međunarodnog dana borbe protiv korupcije. Cilj je da deca i mladi na svoj način predstave problem korupcije. Konkurs ima četiri kategorije. U prvoj se očekuju literarni radovi dužine od 500 do 1600 karaktera. Očekuju se i likovni radovi, a zanimljivo je da će biti uvaženi i oni nastali na računaru. U trećoj kategorijii se primaju amaterske fotografije i kampanje nastale fotoaparatima, mobilnim telefonima i amaterskim kamerama. U četvrtoj kategoriji traži se najbolji slogan na temu „Neću preko veze”. Jedna osoba može da pošalje samo jedan rad, a konkurs je otvoren do 5. novembra 2010. godine. Radove je moguće poslati odštampane ili u elektronskoj formi na adresu Agencije za borbu protiv korupcije: Bulevar Mihajla Pupina 2,11070 Novi Beograd. Slanje radova moguće je i mejlom ukoliko njihova veličina ne prelazi 15 MB. Nakon razmatranja svih pristiglih radova koji ispunjavaju uslove, žiri će ih podeliti u dve grupe: mlađi (od I do VI razreda osnovne škole) i stariji uzrast (od VII razreda osnovne škole do IV razreda srednje škole). Biće dodeljeno šest nagrada. Nagrada za slogan samo jednoj ideji. Nagrada za sve je godišnja pretplata na časopis Nacionalna geografija. Agencija za borbu protiv korupcije pozvala je učitelje i nastavnike da podstaknu učenike da učestvuju na konkursu, kao i da održe poseban čas na kojem bi im govorili o korupciji i njenom lošem uticaju na društvo.

Agencija za borbu protiv korupcije objavila je u sredu na svom sajtu registar imovine funkcionera. Na njihovom spisku za sada mogu da se nađu tri Somborca i jedna Somborka.

Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije objavljena je imovinska karta predsednika Republike Srbije, funkcionera u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike Srbije, članova  Vlade Republike Srbije, Narodne skupštine, gradonačelnika i predsednika opština. U sledećem krugu će se naći pokrajinski funkcioneri i poslanici, gde ima dosta više Somboraca. Prema objavljenoj imovinskoj karti gradonačelnik Nemanja Delić ima neto mesečne prihode od 96.700 dinara, vozi Reno Klio iz 2004. godine, vlasnik je stana od 76 m² i suvlasnik garaže od 12 m². Narodni poslanik i direktor Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje Dragomir Cimeša ima direktorsku zaradu od 121.000 dinara i prima poslaničku platu od 30.000. Vlasnik je porodične stambene zgrade od 89 kvadrata i suvlasnik kuće u 3/24 dela. Ima dva automobila: Jugo Koral iz 2003. i Ševrolet Aveo iz 2009. godine. Dragomir Cimeša poseduje i štedni ulog u banci. Narodni poslanik Žika Gojković u Skupštini Srbije prima platu od 100.000 dinara i naknadu za članstvo u upravnom odboru u ICG Beograd od 30.000 dinara. Vlasnik je polovine trosobnog stana u potkrovlju od 73 m² kupljenog na kredit i garaže od 15 kvadratnih metara. Ima automobil Pežo 407 proizveden 2006. godine i štedni ulog u banci ili nekoj drugoj finansijskoj organizaciji. Narodna poslanica Zlata Đerić u Skupštini prima platu od 105.000 dinara i naknadu za članstvo u Upravnom odboru Nacionalne službe za zapošljavanje od 28.000 dinara. Vozi Fiat Punto iz 2002., ima neku vrstu štednog uloga i pet akcija Naftne industrije Srbije. Vlasnica je kuće od 160 kvadrata koju je nasledila. Predsednik Boris Tadić ima samo platu od 142.944 dinara, nema ni stan, ni auto, ali ima štedni ulog.

Direktor Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović”, Branislav Bojić (DS) je jedan od prvih pet poslanika kome je vojvođanska skupština dozvolila dupliranje funkcija.