Srpska Agencija za privatizaciju saopštila je da bi prodaja Borelija bila u suprotnosti sa Sporazumom o sukcesiji i Uredbom o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SRFJ.

Borovo iz Vukovara je 15. juna objavilo poziv za dostavljanje ponuda za kupovinu te kompanije na području Srbije. Na prodaju su ponuđeni somborska fabrika Boreli, po početnoj ceni od 3,5 miliona evra i 86 prodavnica u Srbiji, po početnoj ceni od gotovo 11 miliona evra - piše EMG portal.
Po Agenciji za privatizaciju Republike Srbije Uredbom o zaštiti imovine je do 30. juna 2010. dat rok preduzećima iz bivših jugoslovenskih republika da podnesu zahtev za sporazumno utvrđenje međusobnog udela u kapitalu preduzeća koja se ne nalaze u Srbiji. U slučaju da bude postignut sporazum, Vlada Srbije na njega daje saglasnost, ali samo ako postoji reciprocitet u primeni Sporazuma o sukcesiji. U suprotnom o utvrđenju udela kapitala u preduzećima čiji su osnivači na teritoriji SFRJ, kao u slučaju Borelija, strukturu vlasničkog kapitala utvrđuje Agencija za privatizaciju na osnovu vrednosti unete imovine i procene sadašnje vrednosti kapitala - saopštila je Agencija.
Borovo je do danas prodalo 12 prodajnih objekata Borelija u Srbiji, ali je Agencija objavila da su „pokrenuti sudski postupci za poništenje kupoprodajnih ugovora”. Pre dve sedmice sindikati Borova i Borelija su sastanak u Vukovaru završili bez ijednog zajedničkog zaključka u pogledu rešavanja imovinsko - pravnih odnosa.

Agencija za privatizaciju donela je odluku o restruktuiranju poljoprivrednih preduzeća „Graničar” i „Aleksa Šantić”.

Inicijativa za pokretanja restruktuiranja pokrenuta je nakon što je u oba preduzeća raskinut ugovor o privatizaciji. Oba preduzeća bila su u vlasništvu čuvenog Mileta Jerkovića, a Graničar je preprodao biznismenu Đorđu Đukanoviću. „Graničar” i „Aleksa Šantić” se sada bore sa dugovima koje su nasledili, nedostaju im njive koje bi obrađivali jer je zemljište s kojim su raspolagali uglavnom u državnom vlasništvu i izdato je na licitaciji. Postupak restrukturiranja podrazumeva promene koje se odnose na subjekte privatizacije i „omogućavaju prodaju kapitala i imovine, a naročito statusne promene, promene pravne forme, promene u unutrašnjoj organizaciji i druge organizacione promene, otpis glavnice duga, kamata ili drugih potraživanja u celini ili delimično, otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije”. Sve ovo može da znači početak procesa prodaje preduzeća u delovima, ali i prevođenje u neku vrstu gradskog preduzeća, čiji osnivač bi bio grad, po sistemu PKB-a u Beogradu. Do raspleta će doći sasvim sigurno, ali ne treba gubiti iz vida da je sudbina stanovnika Gakova i Alekse Šantića gotovo u celosti vezana za ova dva preduzeća, u kojima je radila velika većina meštana.

Društveno preduzeće PK Sombor konačno je prodato posle nekoliko neuspešnih pokušaja aukcija u Agenciji za privatizaciju.

Društveno preduzeće PK Sombor kupilo je po početnoj ceni od 4.447.000 dinara zagrebačko preduzeće „Abrado” d.o.o. Bio je ovo peti, i konačno uspešan pokušaj prodaje. Prva aukcija za ovo somborsko preduzeće održana je još u februaru 2008. godine, kada je za kupovinu traženo 313 miliona dinara. PK Sombor danas ima nekoliko poslovnih prostora u Kragujevcu i Nišu. U Somboru je njihova polovina stare kasarne u centru grada.