Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Deset godina posle premijernog Vimbldona

Svečanom skupštinom Tenis klub ŽAK obeleženo je 130 godina aktivnog bavljenja ovim sportom u Somboru. Somborski teniseri i sam klub zauzimaju značajno mesto u istoriji ovog sporta na našim prostorima.

Foto 32280Foto 12585Počev od prvog reprezentativca Radovića, pa sve do danas i Filipa Krajinovića, najboljeg igrača u istoriji kluba, Sombor je neizostavno bio na teniskoj mapi. - Deset godina posle prvog turnira na Vimbldonu osnovan je teniski klub u Somboru, 1900. godine organizovan dejvis kup, 1939. jugoslavija u finalu ep, 2010. postali smo prvaci sveta. Sombor u tim najboljim godina, a tako i danas ima svog predstavnika u reprezentaciji. Hoću da kažem da svih ovih godina Sombor igra itekako značajno ulogu u svetu tenisa, ne samo na lokalnom nivou - preneo je Milan Vučković, predsednik subotičkog Spartaka na svečanoj akademiji u pozorištu. Somborski klub iznedrio je jednog Aleksandra Majer, koji je svoj teniski put nastavio kao imigrant u Americi, ali i Dimitrija Brbaklića i braću Parčetić, nakon rata, najzaslužnije za konsolidaciju teniskog sporta. Izgradili su tri teniska terena, koji su tokom rata potpuno uništeni. Delom je i njihova zasluga što je 1957. godine urađena i sadašnja klupska zgrada. Somborsko sportsko društvo, je posle rata preimenovano u TK ŽAK, koji će u narednih dvadesetak godina učvrstiti pozicije na domaćoj sceni. Najveće zasluge imaju Čaba Mere, Ivan Erg, Josip Molnar, Viktor Petrović, Katica Predmerski... Najznačajniji ekipni uspeh ostvaren je 1984. godine. Kao prvaci Vojvodine Žakovci su se plasirali na finalni turnir za prvaka Jugoslavije. Nedostajao im je samo korak do titule. Poraženi su u finalnom duelu od beogradske Crvene zvezde. Tim ŽAK-a činili su Dušan Mirkov, Siniša Dimić, Petar Krajinović, Aleksandar Tucakov, Siniša Krajinović, Čaba Mere i Josip Molnar. Pola decenije kasnije plasirali su se u Prvu saveznu ligu (najboljih šest ekipa), pod rukovodstvom prvog somborskog profesionalnog trenera Josipa Joleta Molnara. Sličan uspeh ponovili su i 1991. godine.
Jedan od istorijski bitnih momenata, po rečima predsednika Lazara Račića, bila je 1937. godina, kada je Klub obeležavao pola veka tenisa. Veliki dobrotvor Stevan Semza je tada velikim nagradnim fondom pomogao održavanje turnira i afirmaciji sporta. Račić se u i daljem izlaganju osvrnuo na bitne godine u istoriji somborskog tenisa. - Osamdesetih godina Sombor je bio domaćin Balkanskog prvenstva za juniore. Tadašnji predsednik IO grada Obrad Čvokić razumeo je potrebe kluba i važnost takmičenja. Dogradio je pet zemljanih terena, pa je su sa ukupno devet terena u Somboru stvoreni odlični uslovi. Pokrajinski sekretarijat je 2008. godina napravio dva asfaltna terena, a firma porodice Đoković pomogla da se tereni presvuku brzom podlogom - preneo je Račić. Takođe, podsetio je okupljene da je Klub od 2004 do 2016. godine organizovao turnir iz serije fjučers i da je Filip Krajinović upravo na svojim terenima upisao prvi plasman u četvrfinale profesionalnog turnira. Račić je naglasio da je ponosan na činjenicu da klub ima Dejvis kup reprezentativca Srbije i igrača među prvih sto na svetu i predočio da je Filip, momak koji sa 25 godina krči put u teniskom svetu, izuzetan reprezent ne samo kluba i grada, već i svih građana Sombora.
Proslavu jubileja uveličao je i Srđan Đoković, otac jednog od najboljih tenisera svih vremena. Zahvalio je predsedniku somborskog kluba na pozivu, ali i posvećenosti koju pokazuje. Đoković je naveo da je malo ljudi koji se iskreno zalažu za boljitak u tenisu, predočivši da je i sam punih 11 godina pokušavao nešto da napravi. Rekao je da nije iskorišćen momentum, ali da se nada da će se momentum vratiti, da će Novak biti onaj stari, te time pomoći da se neke stvari promene. Srđan Đoković je naglasio da je Filip Krajinović vrhunski sportista i da velika većina ljudi nije svesna koliko je teško biti u najbolji 100 na svetu. Veruje da će njegova karijera trajati i da će uspeti da uđe makar u najboljih 20 tenisera. - Poručujem vam da čuvate ovo što imate. Mala lokalne teniske priče su nešto najlepše i zaslužuju da budu sačuvane. Priče poput ove u Somboru, i još nekoliko mesta u Srbiji, uvek će imati moju i podršku moje porodice - rekao je Srđan Đoković. Prisutnima na Svečanoj skupštini TK ŽAK obratili su se Peter Čataljaji predsednik TK Baja, te gradska većnica Antonija Nađ Kosanović, koja je rekla da su ove godine, Plivački klub Polet i Tenis klub ŽAK, obeležili 130 godina što dokazuje da je Sombor grad sporta.
savamajstor @ Sub, 28.10.2017. 03:27
130 godina aleksandar majer aleksandar tucakov čaba mere dimitrije brbaklić diniša dimić dušan mirkov filip krajinović fjučers - futures josip jole molnar lazar račić milan maširević obrad čvokić petar krajinović peter čataljaji siniša krajinović sombor sport srđan đoković stevan semza svečana skupština tenis tk baja tk spartak subotica tk žak vimbldon
• Tehnička škola obeležila 130 godina postojanja

Preteča Srednje tehničke škole osnovana je 21. januara 1883. godine, nakon odluke Magistrata Slobodnog kraljevskog grada Sombora o osnivanju Zanatske škole - kazao je Janoš Horvat, direktor Srednje tehničke škole prilikom obeležavanja jubileja u ponedeljak u Narodnom pozorištu Sombor.

Foto 16838Foto 16834 Za upis u tadašnju Zanatsku školu bilo je potrebno znanje čitanja, pisanja i osnovnih matematičkih operacija, a u prvi razred upisao se 61 đak od 215 koji su se prijavili. Zbog toga je organizovano i opismenjavanje, a nastava je počela u martu 1883. godine. U to vreme u Somboru je zabeležen 41 zanat, a učenici, tj. šegrti su za svoj rad dobijali i platu. Ipak, nije obrazovanje ni tada bilo za džabe, pošto su roditelji morali platiti zanatliji da dete primi na zanat, a rad je trajao šest dana u nedelji, po osam do 12 sati dnevno. Ni nedelja nije sasvim slobodna, jer su učenici Zanatske škole nedeljom morali da idu na veronauku, pravoslavnu ili katoličku. Škola je bila dvojezična, na mađarskom i srpskom jeziku, a učenici su morali poznavati i stručnu terminologiju na nemačkom jeziku.
Direktor Srednje tehničke škole Janoš Horvat kazao je da je škola kroz istoriju doživela mnoge transformacije i promene imena. Danas radi u tri zgrade, od kojih je jedna opremljena radionicama i kabinetima za metalsku i elektrotehničku struku. Srednju tehničku školu pohađa oko 900 učenika.
Svečanosti u Narodnom pozorištu prisustvovali su i brojni gosti, među kojima je bila i direktorica Srednje stručne škole „Andraš Jelki” iz Baje Marija Kiralj-Koster i predstavnici Elektrotehničke i prometne škole iz Osijeka. Direktorica škole iz Baje naglasila je da i njihova škola ove godine slavi 130 godina postojanja i da saradnja sa somborskom školom traje, sa većim i manjim prekidima, od 1975. godine. Somborska i bajska škola su u proteklom periodu uspešno realizovale nekoliko zajedničkih projekata za unapređenje nastave u okviru prekogranične saradnje, koju je finansirala Evropska Unija.  Marija Kiralj Koster uručila je Janošu Horvatu povodom jubileja poklone, čiji su deo pripremili sami učenici škole iz Baje: specijalno za tu priliku izrađenu plaketu sa likom Andraša Jelkia, grafiku koja prikazuje, kao simbol saradnje, centralne zgrade dve škole, kao i monografsko izdanje Ustava Mađarske i paket knjiga o znamenitostima Baje za biblioteku Srednje tehničke škole.
U programu svečanosti u Narodnom pozorištu Sombor učestvovao je i hor „Juventu kantat”, pevačka grupa „Varošanke”, kao i učenici Tehničke škole, koji su prikazali „Zidanje Skadra”
triletrip @ Sre, 30.01.2013. 00:14
130 godina baja društvo elektrotehnička i prometna škola janoš horvat jelky andrás szakközépiskola, szakiskola és kollégium jubilej marija kiralj koster obrazovanje osijek šegrt sombor srednja stručna škola andraš jelki srednja tehnička škola učenici zanat zanatlija
• Pozorište slavi 130 godina

Narodno pozorište ove godine obeležava 130. godišnjicu osnivanja. Prva predstava koja je odigrana u somborskom teatru te 1882. godine bila je na mađarskom jeziku i nosila je naslov „Rang és mód” (Čin i način).

Foto 86Prva pozorišna predstava koju su Somborci imali priliku da vide izvedena je 1779. godine u prostoru oko crkve Svetog trojstva i franjevačkog samostana. Tokom 19. veka veliki broj putujućih družina iz Nemačke, Mađarske i Srbije je zastajao u Somboru. Shodno čestim gostovanjima putujućih pozorišta, u Somboru se javila potreba za pozorišnim zdanjem. Na inicijativu Deoničarskog društva, koje su činili ugledni somborski građani svih nacija, podignuta je pozorišna zgrada, na placu koji je gotovo besplatno ustupio jedan od članova porodice Fernbah. Svečano otvaranje zbilo se 25. novembra 1882. godine. Za tu priliku je prikazana predstava „Rang és mód”. U prvoj sezoni posle Drugog svetskog rata izvedeno je dvanaest premijera.
Godišnjicu osnivanja Narodno pozorište Sombor obeležiće 25. novembra u 20 sati izvođenjem predstave Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja u režiji Kokana Mladenovića i tekstu Ive Brešana.
triletrip @ Uto, 20.11.2012. 03:03
130 godina jubilej kultura narodno pozorište sombor pozorište sombor