Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Medijsko putovanje u „Gornje Podunavlje”

Svetska organizacija za prirodu (WWF) organizuje 20. i 21. juna dvodnevno putovanje u „Gornje Podunavlje” za predstavnike “sedme sile”.

Foto 18443Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, jedno od poslednjih preostalih rečnih plavnih područja u Srbiji, deo UNESKO rezervata biosfere „Bačko Podunavlje”, nalazi se na severozapadu Vojvodine. Na ovom području, poznatom i kao „Evropski Amazon”, WWF realizuje višegodišnji projekat revitalizacije vlažnih staništa na lokalitetu Štrbac i obnavlja ekološke funkcije bara Semenjača i Šarkanj, koje će novinari ovoga puta imati priliku da posete.
Mediji će biti upoznati sa prirodnim staništima, biljnim i životinjskim svetom ovog područja, zatim će saznati značaj rezervata biosfere za ljude koji žive u njemu, kao i podunavsko kulturno i gastronomsko nasleđe sela Bački Monoštor.
tam @ Pet, 14.06.2019. 23:00
bački monoštor bačko podunavlje bara semenjača gornje podunavlje šarkanj sombor štrbac svetska organizacija za prirodu – wwf
• Stanišićani odbranili naslov

Lider Područne lige pobednik Kup takmičenja na teritoriji GFS Sombor.

Foto 32154 Stanišić - Dunav 3:1 (2:1)
Gradski stadion. Sudija: Vračar (Sombor). Strelci: Štrbac u 6. iz jedanaestarca, Hoscieslavski u 44. i Mitrović u 90. minutu iz jedanaestarca za Stanišić, a Balaž u 39. minutu za Dunav. Žuti kartoni: Mitrović (Stanišić) i Joka (Dunav).
Stanišić: Igor Šarić, Nenadić, Baljak, Munižaba (Nikić), Ilija Šarić, Lakić, Hoscieslavski, Štrbac (S. Jovanović), D. Jovanović (Sekulić), Bojić (Vujin), Mitrović.
Dunav: Molnar, Penić, Marjanović, Pejin, Joka, Mrgić, Jager (Krec), Balaž, Trkulja, Mrvičin (Brdar), Mišković.
Ekipe Saše Pavića i Sime Milića bile su na nivou lokalnog finala Kupa. Stanišićani su zasluženo slavili jer su tokom većeg dela susreta bili izrazito dominantni. Međutim, ne može se reći da su Monoštorci bili značajno lošiji rival. Opredelili su se za odbranu svog gola i čekali priliku iz kontra napada. Kažnjeni su za pad koncentracije u završnici oba poluvremena. Štrbac je sa bele tačke doveo Stanišićane u vođstvo. Izjednačio je Balaž u 39. međutim na ulasku u nadoknadu vođstvo je lanjskim osvajačima trofeja, lepim udarcem sa ivice kaznenog prostora, vratio Hoscieslavski. Konačan rezultat postavio je Mitrović sa penala u finišu susreta. Odličnu partiju u redovima Monoštoraca pružio je čuvar mreže Ivica Molnar.
Sastav Stanišića nastavlja Kup takmičenje na nivou Područnog saveza. Učestvovaće pobednici Kupa na teritoriji preostale tri opštine okruga (Apatin, Kula, Odžaci), te predstavnici ZBO u Vojvođanskoj ligi - sever, odnosno Srpskoj ligi. Nova runda startuje za dve sedmice.
savamajstor @ Sre, 11.10.2017. 02:34
bački monoštor finale fk dunav fk stanišić fudbal gradski fudbalski savez sombor hoscieslavski ivica molnar kup srbije područni fudbalski savez sombor saša pavić sima milić sombor sport srpska liga - vojvodina stanišić štrbac vojvođanska liga - sever
• Povratak bare Semenjača

Svetski fond za zaštitu prirode u saradnji sa JP Vojvodinašume, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i „Coca-Cola” sistema već nekoliko godina radi na obnovi vlažnih staništa u okviru Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”.

Foto 26272Foto 26265Na lokalitetu „Štrbac” u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” obnovljene su bare Semenjača i Šarkanj, kao veoma važna staništa ptica, ali i područje koje utiče na smanjenje opasnosti od poplava. Ta dva lokaliteta su se tokom godina iz bare pretvorila u šikaru sa bujnom vegetacijom, što je sprečavalo prolazak vode. Tokom obnove u potpunosti su uklonjenje invazivne vrste vgetacije primenom nekoliko metoda. Na lokalitetu Šarkanj biljke koje tu ne pripadaju uklanjaju se sa 11 hektara površine tako što se oko stabla i iznad korena vezuje sajla i traktorom čupa iz zemlje, nakon čega se odnosi iz zaštićenog područja. Te aktivnosti već pokazuju rezultate, jer je voda polako počela da se vraća, što najbolje pokazuje to da su novinari gazili po veoma nakvašenom zemljištu, a negde i kroz vodu. Pre nekoliko meseci okončana je obnova bare Semenjača, u koju se već vratila voda, a sa njom i život. Šumsko gazdinstvo „Sombor” posle obnove nastavlja permanentno održavanje i uklanjanje preostalih invazivnih vrsta, koje eventualno još mogu da se pojave.
- Šumsko gazdinstvo „Sombor” je u saradnji sa Svetskim fondom za zaštitu prirode (WWF) imala je zajednički projekat na obnovi vlažnih staništa. Sadašnji segment projekta je nastavak naše dugogdišnje saradnje i mi smo u prethodne tri godine imali slične aktivnosti na prethodnom lokalitetu koja se zove bara Semenjača. Sada se taj posao radi na bari Šarkanj. Obnova vlažnih staništa nalazi se u desetogodišnjem planu JP „Vojvodinašume” - Šumsko gazdinstvo „Sombor”. Mi imamo situaciju da je u poslednjih 60 godina isgubljeno više od 60 vlažnih staništa na području Dunava, a ostala su jako ugrožena. Sada se promenio pristup prirodi iz konvencionalne konzervacije u neki aktivniji pristup, kada čovek pokušava da vrati stanje u neko prethodno ili da sadašnje poboljša - objasnila je Radmila Peurača-Šakić, samostalni stručni saradnik u Šumskom gazdinstvu „Sombor”.
„Gornje Podunavlje” je zaštićeno područje postalo 2001. godine, a WWF ima ambiciozan program da do 2020. godine obnovi i revitalizuje dva miliona hektara u slivu Dunava i zato se u ulozi saradnika na globalnom nivou nalazo kompanija „Coca-Cola”, objasnila je direktorica Svetskog fonda za zaštitu prirode Duška Dimović.
- Vlažna, plavna područja su nestala zato što su ljudi u proteklih 200 godina regulisali tok Dunava, jer je upravo ovde tok reke meandrirao. Korito je ispravljano da bi se dobilo više površina za poljoprivredu i da bi se unapredila navigacija. Mi smo u ukupnom toku Dunava izgubili 80 odsto staništa. Ta staništa su važna za mrest riba, prirodno prečišćavanje vode. Kroz ovaj projekat želimo da obnovimo lokalitet „Štrbac”, a do sada smo obnovili dve bare, od kojih su na jednoj još uvek u toku radovi. U području rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav uspostavljamo prekograničnu saradnju, jer i u Hrvatskoj i Mađarskoj imamo ekološki značajno područje, što je u stvari zajedničko stanište - kazala je Duša Dimović. Ona je naglasila da je posle delte Dunava „Gornje Podunavlje” najznačajnije područje koje postoji na toku reke i planirano je da se obnovi što više vlažnih staništa. Duška Dimović je kazala da su aktivnosti u „Gornjem Podunavlju” u stvari pilot-projekat, koji WWF želi da primeni i u drugim zemljama u okviru Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav”.
Srbija, a u okviru nje i Vojvodina, imaju mnogo planova za zaštitu prirodne sredine, ali se upravljači prirodnim dobrima suočavaju sa nepremostivim problemom nedostatka novca za njihovo sprovođenje, kazao je u Bačkom Monoštoru pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović.
- Ukinut je Fond za zaštitu životne sredine, čime godišnje gubimo sedam milijardi dinara za zaštitu prirode. Pokrajinski sekretarijat je od 2006. godine do sada investirao 11 miliona dinara u zaštitu Gornjeg Podunavlja. Samo za lokalitet Štrbac, u okviru kojeg se nalaze i dve sada obnovljene bare, uložili smo dva miliona dinara. Naša sredstva su korištena isključivo za aktivne mere zaštite, revitalizaciju lokaliteta za koje je bilo neophodno da se vrate u pređašnje stanje i za izgradnju infrastrukture i promociju zaštićenog područja, da ljudi shvate značaj i važnost Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” - rekao je pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović.
- Svaki naš proizvod čini voda, pa razumemo i shvatamo da ne postoji održivo poslovanje naše kompanije i zajednice bez vode koja je bezbedna, dostupna i koju možemo da koristimo. „Coca-Cola” preduzima sve što može da prirodi vrati vodu koju koristi. Plan da do 2020. godine prirodi vratimo svu vodu koju koristimo je veoma ambiciozan i to nije lako postići. Drago mi je da je ovaj lokalitet u Srbiji pilot-projekat koji je poslužio kao osnova za najveći projekat „Coca-Cola fondacije” u Evropi. Već je u toku investija od 4,4 miliona dinara u šest zemalja na Dunavu, kako bi smo prirodi vratili vlažna staništa, koja pomažu i ljudima - kazala je Milica Stefanović, menadžer za komunikacije kompanije „Coca-Cola” u Srbiji.
triletrip @ Ned, 25.10.2015. 17:30
bara coca-cola dr slobodan puzović društvo dunav duška dimović milica stefanović pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine priroda radmila peurača-šakić rezervat biosfere mura-drava-dunav šarkanj semenjača sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje štrbac šumsko gazdinstvo sombor unesco vlažno stanište vojvodinašume wwf
• WWF i Koka-kola u obnovi vlažnih staništa

U okviru projekta koji se sprovodi u saradnji Svetskog fonda za prirodu (WWF) i kompanije Coca-Cola u Gornjem Podunavlju će biti revitalizovane bara Štrbac i Bestrement.

Foto 21710Pre nekoliko dana potvrđeno je novo sedmogodišnje partnerstvo WWF-a i Koka-kola sistema u obnovi vlažnih staništa u toku Dunava u Srbiji, Austriji, Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj. Kako se navodi u saopštenju, projekat, ukupne vrednosti 4,4 miliona dolara, povećaće kapacitet reke za 12 miliona kubnih metara i obnovu više od 53 kvadratna kilometra vlažnih staništa (veličine 7.422 fudbalska terena) do 2020. godine. U Srbiji će biti obnovljeni bara Štrbac i lokalitet Bestrement na području Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”. Bestrement obuhvata nekadašnje plavno područje Dunava, ali je odsečen od rečnog toka zbog izgradnje nasipa i skoro je potpuno obrastao trskom i vrbama. To područje deo je budućeg UNESCO Prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, poznatog i kao „Evropski Amazon”, koji se proteže od Austrije, preko Slovenije, Mađarske i Hrvatske do Srbije. U prošlosti je ta oblast bila veoma bitna za razmnožavanje i migraciju 700 parova čaplji i drugih vrsta ptica, ali je izgubila funkciju usled sušenja i obrastanja vegatacijom. Duž Dunava regulacijom rečnog vodotoka za potrebe rečne plovidbe, poljoprivrede, eksploatacije šljunka i izgradnje brana, u poslednjih 150 godina uništeno je 80 odsto prirodnih vlažnih područja, kao biološki najproduktivnijih staništa. Posledice su smanjenje populacija riba, narušavanje staništa koja naseljavaju brojne vrste biljaka i životinja, pogoršanje kvaliteta voda, kao i smanjenje površina vlažnih staništa koje su prirodni rezervoari i značajno ublažavaju uticaj poplavnih voda. Kako bi podigli svest o neophodnosti zaštite i obnove vlažnih područja, Svetski fond za prirodu i Koka kola sistem pokrenuće „Karavan za živi Dunav”, koji će početi na Dan Dunava, 29. juna u Srbiji, a do kraja leta 2015. obići će više od 25 lokacija u svih šest zemalja u kojima se projekat realizuje. „Karavan za živi Dunav” će obići nekoliko gradova u Srbiji povodom Dana Dunava i to Niš, 27. juna, Beograd 28. i 29. juna, Novi Sad 1. jula i Sombor 3. jula.
triletrip @ Pon, 23.06.2014. 01:12
bestrement coca-cola društvo dunav ekologija priroda sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje štrbac unesco vlažna staništa wwf
• Dragulj prirode na fotografijama (1)

Juče je u Gradskom muzeju otvorena izložba fotografija „Vodeni lavirint” novosadskog fotografa Silarda Kovača. Pokrovitelj izložbe, koja će biti postavljena do 10. februara, je WWF - Svetski fond za prirodu.

Foto 16856Foto 16854
Fotografije Silarda Kovača nastale u Specijalnom rezervatu Gornje Podunavlje u prethodnih deset godina. Izložene fotografije prikazuju biljni i životinjski svet istinskog dragulja prirode, jednog od retkih očuvanih prirodnih staništa uz Dunav u Evropi.
- Vi iz Sombora i iz ovog regiona znate najbolje zašto je izložba dobila ime „Vodeni lavirint”. Vi ovde najlepše koristite Dunav. Mi u Novom Sadu to nemamo. Meni je ovo najlepši deo Vojvodine i zato stalno dolazim ovde da fotografišem i provodim svoje slobodno vreme. Ova izložba je plod onoga što sam radio tokom deset godina - kazao je fotograf Silard Kovač na jučerašnjem otvaranju izložbe u Gradskom muzeju. 
- Zanimljiva je činjenica da na nekih 15 kilometara od grada imate jedno veliko bogatstvo biološke raznolikosti. Nedaleko od nas nalazi se preko 1000 biljnih vrsta, pedesetak vrsta sisara, 248 vrsta ptica i još mnogo drugog. To bogatstvo ukazuje da ima mnogo toga da se vidi u „Gornjem Podunavlju”. Ove fotografije pokazuju samo deo toga i to su vrste koje su htele da poziraju za ovu priliku - kazao je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva „Sombor” Javnog preduzeća „Vojvodinašume”, koje je upravljač Specijalnog rezervata „Gornje Podunavlje”. On je najavio da će u septembru ove godine biti ozvaničena nominacija Gornjeg Podunavlja kao rezervata biosfere, čime će očuvanju tog zaštićenog područja biti dat poseban podstrek. Plavno područje Dunava u našoj okolini već je proglašeno za međunarodno značajno područje za ptice, odabranim područjem za dnevne leptire, a čini i deo ekološke mreže Emerald. Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje” upisan je i na listu međunarodno značajnih vlažnih područja - Ramsarskih područja.
Svetski fond za prirodu - WWF počeo je u januaru 2011. godine dvogodišnji projekat revitalizacije vlažnih staništa u Specijalnom rezervatu „Gornje Podunavlje”. Tokom revitalizacije vlažnih staništa uklonjena je žbunasta vegetacija, prvenstveno vrba iva, rakita i bagremac. Ovom obnovom uspostavljene su sve ekološke funkcije bara i vlažnih livada u Štrpcu.
- Gornje Podunavlje je jedno od preostalih 20 odsto plavnih područja, gde je, koliko-toliko, priroda ostala „neuništena” regulacijom. U poslednjih sto godina 80 odsto prirodnih staništa uz Dunav je zahvaljujući ljudskim aktivnostima nestalo i ovo područje je kao takvo izuzetno važno! Ono je centar biodiverziteta i zaslužuje pažnju - kazala je Duška Dimović, direktorica Karpatsko-dunavskog programa WWF-a za Srbiju. Ona je posebno pozdravila i Jovana Lakatoša, fotografa iz Apatina, koji je među prvima fotografisao prirodu „Gornjeg Podunavlja”. Osim što je na nebrojenim slikama ovekovečio prirodu plavne teritorije Dunava, Jovan Lakatoš je imao priliku i da fotografiše divljine Sibira, pa je jedna od njegovih fotografija orla beloplećeg belorepana uvrštena u 100 najboljih fotografija objavljenih u domaćem časopisu „ReFoto”.
triletrip @ Pet, 01.02.2013. 23:18
dunav duška dimović ekologija fotografija gornje podunavlje gradski muzej izložba jovan lakatoš obnova ognjen ivošev revitalizacija silard kovač sombor štrbac svetski fond za prirodu vlažno stanište wwf
>>
12