Zavičajno udruženje Srba „Korijeni” i Srpska pravoslavna crkvena opština 19. januara priređuju plivanje za časni krst.

Stari verski običaji plivanje za časni krst i polaganje krsta u vodu biće prikazani u Somboru na gradskom štrandu prilikom praznika Bogojavljanje. - Cilj je da se podstakne duhovna obnova srpskog naroda - saopštilo je udruženje „Korijeni”. Plivanje za časni krst 19. januara počeće liturgijom u velikoj pravoslavnoj crkvi Svetog Georgija, nakon čega sledi odlazak na štrand. Zainteresovani plivači mogu do 15. januara da se prijave u kancelariji „Korijena” u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić” u vremenu od 10 do 12 časova.

Glasanje u akciji za obnovu objekta bitnog za građane „Mesto koje volim” Banke Intesa završeno je juče. Ispred Sombora su Novi Pazar, Aranđelovac, Beograd i Novi Sad.

Građani Srbije imali su mogućnost da u prethodna dva meseca glasaju za mesta nominovana od strane stručne komisije. U izboru je bilo deset arhitektonskih celina, a somborski Štrand je završio na petom mestu sa 30.943 glasa. Prva je Beogradska kapija u Novom Sadu, drugo je obeležje Narodne biblioteke Srbije bombardovane i izgorele u 2. Svetskom ratu. Treću poziciju zauzeli su Bedemi u Novom Pazaru, a četvrto crkva-brvnara u Arađelovcu. Kako piše u pravilima akcije, Banka Intesa finansiraće obnovu najmanje tri prvoplasirana objekta. Štrand u Somboru je dobro krenuo sa pozicioniranjem u prvom mesecu glasanja, kretao se na prva tri mesta, ali je tokom novembra „izgubio priključak” i pao na peto mesto. Na žalost, nada da će Štrand dobiti novo ruho ostala je samo nada, bez obzira na masovnu mobilizaciju na internet forumima, Fejsbuku i drugim društvenim mrežama, stranaka i reklama na bilbordima.

U akciji „Mesto koje volim” banke „Intesa” somborski Štrand našao se u deset kandidata za obnovu.

Sombor je u akciji „Mesto koje volim” imao šest nominovanih lokacija: Fernbahov dvorac kod Aleksa Šantića, zgradu nekadašnjeg mlina u Karađorđevoj ulici, zgradu Zavoda za javno zdravlje, vodotoranj na Železničkoj stanici, Evangelističku crkvu i Štrand. Građani su do 30. septembra nominovali mesta za koja smatraju da im je potrebna obnova, a nakon toga stručna komisija u sastavu: direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Vera Pavlović Lončarski, istoričarka umetnosti Irina Subotić, reditelj Gorčin Stojanović, pisac, prevodilac i urednik Vladimir Arsenijević i direktorka Sektora za marketing i komunikacije Banke Inteza Maja Kolar, odabrala je deset mesta - kandidata za obnovu. Na toj listi našao se somborski Štrand, izgrađen tridesetih godina prošlog veka, na obali ne manje istorijski važnog Velikg bačkog kanala. Na tom mestu su ostvareni i počeci vaterpola na tlu nekadašnje Jugoslavije: prva utakmica odigrana je davne 1907. godine, kada je u okviru Somborskog sportskog društva osnovan vaterpolo klub. Sombor je 1911. godine bio domaćin prvenstva Južne Ugarske, a dve godine kasnije somborski klub postao je i prvak tog takmičenja. Dvadesetih godina prošlog veka somborski vaterpolisti osvojili su i tri titule prvaka države, tada već Jugoslavije. Glasanje za tri mesta koja će biti obnovljena o trošku banke „Inteza” traje do 30. novembra. Somborski Štrand je za sada na odličnom drugom mestu, a da tako i ostane i ovo istorijsko mesto značajno za sport bude obnovljeno glasajte na veb sajtu akcije „Mesto koje volim”.

Kako su nas obavestili iz SC SOKO, gradska kupališta bazen i Štrand nastavljaju da rade i u septembru.

Dunavski propeler planira da kandiduje tri plaže na Dunavu za dobijanje Plave zastave - piše Politika.

- Ubeđen sam da apatinska marina zaslužuju Plavu zastavu. Nameravamo još da kandidujemo dunavsku plažu kod Plave ruže u Apatinu, kao i još dva bisera na toj reci, plažu kod Bezdana i Brzu Palanku nizvodno od Kladova - rekao je za Politiku, Aleksandar D. Marković, član Udruženja nautičara Dunavski propeler. „Plava Zastava” je međunarodni ekološki program zaštite životne sredine mora, reka, jezera i priobalja, a ciji je cilj odrzivo upravljanje vodama i obalskim pojasom. Plava zastava je danas u svetu vrlo cenjena turistička markica koja je, sve brojnijim turistima, glavni orijentir prilikom izbora destinacije.
Plavu zastavu u Srbiji trenutno nema ni jedna plaža, niti marina. Podizanju ovog ekološkog znaka najbliža je beogradska Ada Ciganlija, a uskoro bi zahtev mogli da podnesu, takođe beogradski Lido, te novosadski Štrand. Interesovanje postoji i u Kraljevu, Zrenjaninu ...