Kukuruz će u somborskom ataru biti posejan na oko 40.000 hektara - predočio je Odsek za planiranje i statistiku grada Sombora. Poslednjih nekoliko saopštenja Odseka nikad nisu stigla na adresu SOinfo.org portala, bez obzira što lokalna samouprava, po zakonu, mora imati jednak tretman prema svim zvanično upisanim javnim glasilima! Da li je reč o slučajnosti ili favorizovanju pojedinih medija, ostaće izgleda nerešena dilema.

Kako bilo, kukuruz će i naredne godine ostati prvi poljoprivredni proizvod našeg kraja. Procenjuje se da će ovom kulturom biti zasejano više od polovine trenutno slobodnih njiva, odnosno nešto preko 40.000 hektara. Po navodima Odseka, soja će tokom proleća zauzeti devet hiljada hektara, suncokret i šećerna repa po 7.000, dok će preostale njive (oko 3.000 ha) biti pod povrćem i krmnim biljem. Računica Odseka za planiranje i statistiku kaže da će u prolećne setvene radove, na 73.000 hektara, preduzeća i individualni proizvođači uložiti 5,23 milijarde dinara ili gotovo 47,5 miliona evra. Najviše novca će biti potrošeno za nabavku mineralnog đubriva, odnosno semena. Cena setve povećana je za više od 15 odsto u odnosu na 2011. godinu.
Kretanje evra i dešavanja na inostranim berzama, ukazuju da će i na našem organizovanom tržištu cene poljoprovrednih proizvoda tokom narednog perioda ići uzlaznom putanjom. Već tokom ove sedmice cena kilograma kukuruza, posle kratkotrajnog variranja, dostigla je 18 dinara sa tendencijom daljeg rasta. Kilogram žita prodaje se po 22, a kila soje za obećavajućih 39,2 dinara.     

Jesenja suša umanjila je rod, a problematična je i setva ozimih kultura. Jesenje berbe su završene, ostaje priprema zemljišta za proleće.

Berba u somborskom ataru je završena. Kukuruz je obran sa 44,5 hiljada hektara, a prinos je prosečno 6,7 tona po hektaru. Najviše kukuruza obrano je sa njiva individualnih proizvođača, dok preduzeća nisu imala mnogo površina pod tom kulturom. Uzgajanjem semenskog kukuruza bavila su se isključivo poljoprivredna preduzeća, pa je sa nešto više od 300 hektara ubrano 911 tona. Šećerna repa gajila se podjednako u oba sektora, a bilo je na 7.227 hektara, a ukupan rod iznosio je preko 372 hiljada tona. Rokovi za setvu ozimih kultura su prošli, ali zbog jesenje suše plan nije ispunjen. Od planiranih 17 hiljada ozimom pšenicom zasejano je 15 hiljada hektara. Ječam je planiran na oko dve hiljade hektara, a setva je obavljena na 95 odsto površina. Ni sva planirana uljana repica nije stigla u zemlju: trebalo je zasejati 446 hektara, a posao je završen na 416 hektara. Suša ne pogoduje ni jesenjoj pripremi oranica, ratari kažu da je obrada njiva izuzetno otežana.

Jesenji radovi na poljima privode se kraju. Setva ozime pšenice na polovini.

Vađenje šećerne repe približava se kraju, pa je za očekivati da će sa drumova uskoro nestati i teški kamioni. Repa je izvađena sa 5.200 hektara od zasejanih 7.227 hektara. Prinos je 52 tone po hektaru, pa računica pokazuje da je do sada ubrano preko četvrt miliona tona te kulture. Berba kukuruza se takođe privodi kraju, obrano je 86 odsto površina. Prosečan rod je 6,6 tona po hektaru, s tim da poljoprivredna preduzeća imaju značajno bolje rezultate u odnosu na individualna gazdinstva. Šećerna repa i kukuruz su i jedine kulture koje su još ostale na polju, radovi sa sojom, suncokretom, krmnim biljem, industrijskom paprikom i semenskim kukuruzom odavno su završeni. Setva ozime pšenice planirana je na preko 17 hiljada hektara, a posao je okončan na 7.800 hektara, što je blizu polovine. Ozimi ječam će se naći na nešto više od dve hiljade hektara, a setva ove kulture je obavljena na preko 90 odsto površina. Uljana repica planirana je na 446 hektara, a setva je gotova na 416 hektara - pokazuju podaci Odseka za plan i statistiku Odeljenja za privredu Gradske uprave. 

U somborskom ataru berba kukuruza tek je počela, a žetva suncokreta je gotovo na kraju. U toku je i vađenje šećernbe repe.

Žetva suncokreta skoro da je privedena kraju, ostalo je da se rod ubere sa još 610 hektara od ukupno zasejanih 6.717 hektara. Prosečan rod kreće se oko 2,8 tona po hektaru. Žetva soje završena  je na 70 odsto oranica od zasejanih 9.390, a prinos je u proseku 2,7 t/ha. Vađenje šećerne repe je na samom početku, posao je obavljen na svega 18 odsto površina. Prinos je za sada zadovoljavajući, oko 50 tona po hektaru. Berba kukuruza je tek počela, što kazuje podatak da je rod skinut sa tek pet odsto njiva od zasejanih 44 hiljada hektara. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu jedino soja beleži rast cene, koja je danas 38,52 dinara za kilogram, dok je kukuruz u padu i razmenjuje se za 17,54 dinara.

Po informacijama gradskog Odseka za privredu somborski povrtari su obrali nešto manje od 50 odsto planiranih površina.

Od predviđenih 2.050 hektara poslovi su obavljeni na preko 900 ha, a u radovima prednjače individualni proizvođači, koji su poskidali useve sa 48 odsto. Preduzeća i zadruge su još uvek ispod 20 odsto. U površine pod povrćem nije uračunata industrijska paprika, koja je još uvek nedirnuta, na 530 hektara. Nadležni iz Odseka u izveštaju navode da je setva šećerne repe obavljena na oko 3 odsto (planirano 7.227 ha - realizovano 195), merkatilni kukuruz 0,02 odsto (44.519 ha - 10 ha) i soja na oko 8,5 odsto (9.390 ha - 800 ha). Najdalje se odmaklo u setvi suncokreta koji je poskidan sa 870 hektara, odnosno 13 odsto površina. Prinos po hektaru iznosi prosečno 3,1 tonu. Viktoria oil je prethodnih dana objavila da će otkupna cena biti 31,5 dinara sa PDV-om za zrno sa maksimalnom vlagom od 20 odsto i sa najviše 10 odsto primesa. 
Poslednjih desetak dana cena na kukuruza na Produktnoj berzi beleži pad i nakon današnje stagnacije iznosi 19 dinara po kilogramu. Kilogram lanjskog zrna soje košta 31,5 dinara, dok je cena sačme tri dinara viša. Kilogram slatkog korena šećerane otkupljuju od 4 do 4,2 dinara, koliko iznosi i cena u susednoj Hrvatskoj.