Somboru je neophodna hitna, planska, dobro smišljena obnova zelenila i očuvanje glavne karakteristike grada, bođoša - koprivića - celtisa.

Somborski drvoredi nisu ni u približno dobrom stanju kako na prvi pogled izgleda. Stabla u gradu su ugrožena, neka su pri kraju životnog veka, u ulicama se ne sadi planski, potrebno je lečenje i zamena drvoreda - neki su od problema sa kojima se suočava ponos i dika Sombora - zelenilo! Prilikom predstavljanja Katastra zelenila u Gradu Somboru, koje je izradilo JKP „Čistoća” direktor Andrija Penzeš naveo je da je popisano više od 22 hiljade stabala, šiblja i živih ograda u gradu. Nisu evidentirana neurbanizovana naselja, prostori javnih ustanova i preduzeća, škola, privatnih dvorišta. U popisu su učestvovali timovi botaničara i geodeta, koji su ocenjivali i beležili lokacije stabala. Katastar zelenila je za sada jedinstven projekat u Srbiji, koji su finansirali Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; Fond za zaštitu životne sredine; Grad Sombor i JKP „Čistoća”. Projekat pravljenja Katastra zelenila trajao je od 2009. do januara 2012. godine. Popis stabala utvrdio je da najviše ima bođoša, nešto preko sedam hiljada, što čini 35 odsto stabala u gradu. Drugo najbrojnije drvo je lipa. Slede šljiva i višnja, čija zastupljenost je oko 11 procenata. Toliko prisustvo ove dve vrste na javnim površinama je veliki problem, smatraju stručnjaci, jer su uglavnom bolesna i rasadnici su raznih virusa i bakterija. U lošem stanju su i stabla somborskog obeležja, bođoša. Katastar zelenila je utvrdio da čak 70 odsto stabala ima ocenu izmeđi 1 i 3, što znači da su vrlo ugrožena i da je potrebno hitno preduzeti mere za njegovu revitalizaciju. Da bude jasnije, ocenu jedan dobijaju stabla koja su mrtva i treba da se poseku, a trojku ona koja pokazuju znake bolesti. Mirjana Šijačić Nikolić, poreklom Somborka, a sada profesorka Šumarskog fakulteta u Beogradu iznela je mišljenje da hitno treba aktivirati gradski rasadnik i u njemu gajiti bođoše za domaće potrebe. Za to postoje sve osnove, jer trenutno na ulicama grada imamo bogat genetski fond: koprivić se tokom stotinu godina prilagođavao domaćim uslovima, pa imamo drvo „naučeno” na klimu, štetočine. U obnovu drvoreda bođoša potrebno je krenuti što pre, jer im životni vek ističe za 35 - 40 godina, što je taman dovoljno vremena da se odneguju nova stabla. - Možemo proizvoditi i izvoziti stabla iz Sombora. Ne možemo da uvezemo bolje sadnice od onih koje sami proizvedemo - kazala je Mirjana Šijačić Nikolić. Prethodno je ideju o aktiviranju rasadnika izneo i gradonačelnik Nemanja Delić, rekavši da ne veruje da rasadnik nema ekonomsko opravdanje.

Odeljenje za komunalne poslove Gradske uprave Sombor, posle više od mesec dana analiziranja, odbilo je zahtev D.O.O. Minimart za produženje radnog vremena i tako ugasilo poslednje mesto za kupovinu posle 23 sata! Ovom odlukom Grad Sombor je posredno dodelio deset otkaza zaposlenima i doveo u pitanje opstanak somborskog preduzeća, odnosno još 70 radnih mesta. Prodavnica je svih prethodnih godina imala saglasnost za noćni rad - saznaje SOinfo.org!

- Odeljenju za komunalne poslove Grada Sombora još 9. decembra 2011. smo podneli uobičajeni zahtev za produženje radnog vremena od 00 do 24 sata. Nažalost, tek posle više od mesec dana, 12. januara 2012. godine dobili smo rešenje u kom se odbija naš zahtev. U obrazloženju rešenja Odeljenja za komunalne poslove navodi se da je odluka doneta na osnovu mišljenja Policijske uprave Sombor od 27. decembra u kome stoji: - Prodavnici br 44 u Somboru (Vojnička 12) ne bi trebalo dati odobrenje za produženje radnog vremena iz bezbedonosnih razloga. Generalno je mišljenje da ni jednoj trgovinskoj radnji iz bezbednosnih razloga ne bi trebalo dati odobrenje za produženje radnog vremena - napisano je u rešenju Odeljenja za komunalne poslove. Pre nekoliko dana Minimart D.O.O. je Odeljenju uputio žalbu na rešenje u kojoj se navodi da je preduzeće ispunilo sve dogovorene bezbednosne mere i da je Policijska uprava Sombor u više navrata koristila upravo video zapise sa kamera preduzeća. - Smatram da rad prodavnice ni u jednom momentu nije ugrozio bezbednost građana Grada Sombora. Preduzeli smo sve potrebne mere u pogledu bezbednosti, a u objektu je angažovana i FTO služba. Ceo objekat je pod video nadzorom, kao i ulični deo ispred prodavnice. Video zapise nevezane za rad prodavnice organi MUP-a, za svoje potrebe, koristili su u više navrata - piše u žalbi Minimart D.O.O.

Ribolovačka udruženja Amur iz Bačkog Brega i Kljajićeva, te Udruženje sportskih ribolovaca iz pograničnog mađarskog mesta Hercegsantovo, najavili su uspostavljanja bliže saradnje tri ribolovačka kluba.

Domaćini su bili Brežani koji su organizovali skup u vikendici kod Đusike, tik uz Bajski kanala. Veoma prohladno jutro sa temperaturom ispod nule nije odvratilo ove strastvene ribolovce od druženja.  Ispred domaćeg Amura, goste je pozdravio Đordje Ćirić, a zatim se mađarskim prijateljima obratio i predsednik „Amura” iz Kljajićeva, Pero Ivanović, koji je ovom prilikom pozvao na nastavak saradnje na nekom od brojno kvalitetnih takmičenja koje podržava ovo udruženje. Robert Andraš ispred Udruženja sporstski ribolovaca iz Mađarske je domaćima ispričao da klub ima oko 100 članova. Članarina je nešto manje od 100 evra, a tu je uračunata ribolovačka dozvola za njihovu poverenu vodu, jezeru u delu zatvorenog Dunava veličine sedam hektara. - Sami poribljavamo i to najčešće šaranom. U jezeru neretko budu ulovljeni kvalitetni primerci smuđa i soma. U toku godine članovi mogu uloviti najviše 50 šarana dozvoljene dužine. Peca se na maksimalno dva štapa. Veoma veliku pažnju poklanjamo evidenciji količine ulova i odlaska na ribolov - ispričao je Robert Andraš iz Udruženja ribolovaca Hercegsantovo, koje svakog proleća organizuje takmičenje, Otvoreno prvenstvo Santova u tri kategorije.
Inicijator susreta bio je Horvat Ištvan iz Bezdana, član brežanskog udruženja koji je ovom prilikom ponosno pokazao priznanje iz 50-tih godina prošlog veke, koje je od tadašnje države, dobio za obuku mladih ribolovaca. On je gostima trojnih susreta poklonio, svojevrsni raritet, nadaleko čuveni, Bezdanski damast. Druženje završeno, kako drugačije, nego uz riblji paprikaš i vino sa preciziranim datumom narednog susreta.

- Izgleda dobro. Ima dosta potencijala, a planovi su veliki - rekao je za SOinfo.org, američko pojačanje Celtisa dvadesetogodišnji Nejtan Bouven (Nathan Bowen), koji će najmanje do maja biti lajnbeker somborskog tima. Sa zapažanjima igrača, složio se i novi trener „Bođoša”, takođe Amerikanac, Piter Habli (Peter Hubly).

- Još uvek je rano govoriti o kvalitetu i mogućnostima tima. Neophodno je da održimo ovaj nivo rada, kao i zajedništvo i poverenje, koje će sigurno doneti rezultate - prvi su zaključci Pitera Hablija, koji je do sada odradio tek četiri treninga. Somborski sastav će naredne godine nastupati Prvoj ligi - Sever i za sada je jedina ekipa ovog ranga koja ima angažovane strance. Hoće li to dovesti i do uspeha moćiće da se proceni već nakon prvog ligaškog duela protiv Lovaca iz Vrbasa, prvog aprilskog vikenda na PIK-u. Uz ova dva tima učesnici prvoligaškog ranga biće još: Legionari (Sremska Mitrovica), Grofovi (Novi Kneževac) i kikindski Mamuti. - Radićemo podjednako na odbrani i napadi. Bitno nam je pre svega da izaberemo sistem odbrane, koji će biti baza za dalje unapređenje svih segmenata igre. Očekuje nas mnogo rada i trčanja, a od igrača, ponavljam, očekujem da budu uporni - naglasio je Habli, koji je do dolaska u Sombor, trenirao srednjoškolski tim Tri reke iz Mičigena. Sličnog mišljenja bio je i Bouven, koji naglašava da ekipa poseduje kvalitet, ali da ih sve očekuje dosta rada tokom priprema. - Američki fudbal zahteva puno učenja i različitih tehnika. Trudićemo se da uradimo što više toga - kratak je bio Nejtan, bivši igrač koledža Hilsdejl (Hillsdale college). Na naše pitanja kakve su prve impresije o Somboru, usledilo je gotovo jednoglasno: - I love it!
Na treninzima Celtisa, od dolaska trenera, prisutna je gotovo kompletna ekipa. Trenira se na PIK-u, u GH Mostonga i OŠ Bratsvo jedinstvo. KAF Celtis poziva sve zainteresovane da se priključe radu i upoznaju igru, kakva je američki fudbal. Više o svemu na sajtu KAF Celtis.

U svim Mesnim zajednicama na teritoriji grada od danas do 6. februara mogu se podneti zahtevi za razmenu merkatilne pšenice i kukuruza za mineralno đubrivo - saopštio je Zapadnobački upravni okrug.

- Pravo na prijavu imaju sva fizička lica - nosioci komercijalnog, odnosno nekomercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Podnošenje prijava će se vršiti u kancelarijama svake Mesne zajednice na teritoriji ZBO. Formular za prijavu će se popunjavati na licu mesta uz pomoć stručnog lica - asistenta savetodavca - piše u objavi ZBO. Poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju će biti 12.000 tona mineralnog đubriva, odnosno 200 kilograma veštaka po hektaru njive na kojoj su prošle godine bili posejani žito ili kukuruz.
- Razmena će ići preko Direkcije, odnosno preko skladištara koje ovlaste robne rezerve Srbije. Količinu đubriva koje će moći da se razmeni zavisiće da li se pšenica, odnosno kukuruz preuzimaju sa skladišta Direkcije ili preko ovlašćenog skladištara. U slučaju direktnog preuzimanja sa skladišta Direkcije paritet je sledeći: 1,3 kilograma pšenice, ili za 1,5 kilograma kukuruza prošlogodišnjeg roda - 1 kilogram mineralnog đubriva. Kilogram đubriva u zamenu za 1,35 kilograma pšenice ovogodišnjeg roda. Za preuzimanje đubriva preko ovlašćenih skladištara, sa skladišta Direkcije paritet je 1 kilogram đubriva - 1,4 kilograma pšenice ili 1,6 kilograma kukuruza roda 2011, odnosno za 1,5 kilograma pšenice roda 2012 - obelodanio je dnevni list Danas.