Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Pomozimo ženama iz Stanišića

Udruženje Somborska dobra bašta pokrenulo je kampanju na sajtu donacije.rs za prikupljanje novca za kupovinu solarne sušare koja košta 327.600 dinara.

ČlanicamFoto 36359a udruženja Somborska dobra bašta iz Stanišića koje se bave plasteničkom proizvodnjom, preradom i prodajom čeri paradajza potrebna je profesionalna solarna sušara kako bi unapredile svoj rad.
Nakon berbe čeri paradajza u bašti udruženja započinje proizvodnja Dobrog čerija - sušenog čeri paradajza u maslinovom ulju. Trenutno se za pripremu Dobrog čerija koristi mali kućni dehidrator u koji staje samo sedam kilograma čerija, što je količina roda koji se ubere za sat vremena. Takođe, ovaj dehidrator za svoj rad koristi samo električnu energiju koja ne samo da nije najbolje ekološko rešenje, već za žene iz Somborske dobre bašte predstavlja dodatno finansijsko opterećenje. Tokom jednog dana najmanje sedam puta više čerija mora da se ostavi po strani da čeka na sušenje, što značajno usporava preradu i proizvodnju, ali i ograničava broj žena koje se mogu uključiti u proizvodnju Dobrog čerija.
Mikon profesionalna solarna sušara ne samo da sedam puta povećava količinu paradajza spremnog za preradu i ne samo da je znatno ekonomičnija i ekološki prihvatljivija od sušara koje koriste druge izvore energije, već omogućava i kontinurani rad žena tokom cele godine. Van sezone sušenja, sušara se može koristiti kao mini plastenik za uzgoj rasada, što će ženama omogućiti i kontinurani rad, a samim tim i prihod. Mikon sušara je mobilna, locirana napolju i izložena suncu, hidro izolovana i otporna na atmosferske padavine.
Cena materijala i izrade sušare Mikon SKS E50 (sa 20 odsto popusta koji je dao proizvođač) je 327.600 dinara. Dostava sušare i obuka za njeno korišćenje je besplatna.
Pomozite ženama iz Stanišića i podržite projekat uplatom klikom na dugme "doniraj" ili uplatom na račun udruženja Somborske dobre baste: 340-0000011013114-49.


@ Uto, 20.08.2019. 09:40
donacije.rs sombor somborska dobra bašta
• „Nestalo” 220 privrednih društava i 1.100 poljoprivrednika

Agencija za privredne registre objavila je Mapu Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja, sa podacima za period od 1. januara do 30. juna 2019. godine.

Foto 6477Polugodišnjim izveštajem APR je našu lokalnu samoupravu po razvijenosti svrstao u drugu grupu koja je na nivou od 80 do 100 odsto republičkog proseka. Reklo bi, uglavnom pozicija koju je Sombor zauzimao i prethodnih godina. Ipak, kada se pojedinačni podaci analiziraju van celine, situacija postaje u najmanju ruku zabrinjavajuća. Procena Agencije je za privrede registre je da naša lokalna samouprava ima 79.437 stanovnika ili skoro 18.000 manje u odnosu na popis iz 2002. godine. Kako je navedeno, na teritoriji Sombora je samo u poslednjih šest meseci ugašeno 250 privrednih subjekata (društava i preduzetnika), dok je u prvoj polovini godine osnovano tek 139 što je trećina u poređenju sa 2018. godinom. Navedeno je da, među nešto više od 3.300 aktivnih preduzeća na teritoriji grada, čak 720 u prethodnom periodu bilo pod blokadom poslovnog računa. Agencija za privredne registre u svom polugodišnjem izveštaju navodi da su ukupna zaduženja somborskih privrednih društava, preduzetnika i udruženja građana preko 17,3 miliona evra. Najviznačajniji deo zaduženja (16,48 miliona evra) su zaloge privrednih društava. Zaloge preduzetnika su oko 60 hiljada, a neprofitnih organizacija 12 hiljada evra. Inače, zaduženja za lizing su na nivou od oko 770.000 evra.
Ukupni podsticaji regionalnog razvoja u prvoj polovini 2019. godini iznosili su 284 miliona dinara. Poljoprivredi je od tog novca preusmereno punih 215 miliona. Subvencije je koristilo 4.560 poljoprivredna ili 1.100 manje nego prošle godine. APR je objavio da je za podsticaj zapošljavanju usmereno 30,5 miliona dinara, za komunalnu infrastrukturu (11,87), odnosno 10,8 miliona dinara za podsticaj proizvodnje. Objavljeno je da na teritoriji Sombora, zaključno sa junom, ima 160 nezaposlenih manje nego na početku godine. Bez posla je 4.736 građana, među kojima je 11 odsto visokokvalifikovanih, sa višim ili visokim obrazovanjem.   
@ Uto, 20.08.2019. 08:00
agencija za privredne registre - apr društvo komunalna infrastruktura lizing mapa registra mera i podsticaja regionalnog razvoja nezaposleni podsticaj zapošljavanju poljoprivreda privreda sombor subvencije zaloga
• Raspisana nabavka strategije razvoja grada

Grad Sombor je objavio poziv za podnošenje ponuda za izradu Strategije lokalnog održivog razvoja Grada Sombora za period 2021. - 2027. godine.

Foto 5000Planom javnih nabavki za tekuću godinu predviđeno je da za ove namene bude opredeljeno 1,2 miliona dinara ili nešto više od 10.000 evra. Nabavka je raspisana juče (19. avgusta) i kako je navedeno, biće zaključena 27. avgusta do 11 sati. Pola sata kasnije biće organizovano javno otvaranje prispelih ponuda.
Izrada Strategije lokalnog održivog razvoja grada Sombora za period 2021. - 2027. godina i izrada Akcionih planova za prioritetne oblasti za period 2021. do 2023. godine, koje je potrebno da ponuđač ispuni, treba da obuhvati četiri faze. Kako je navedeno uz izradu Strategije održivog razvoja Grada Sombora za šestogodišnji period podrazumeva se izrada Akcionih planova za prioritetne oblasti za period 2021. do 2023. godine, zatim Vizija i strateški ciljevi razvoja, odnosno definisanje prioritetnih područja i ciljeva strategije - piše u konkursnoj dokumentaciji. Izabrani ponuđač bi tokom faze jedan trebalo da organizuje sektorske SWOT analize po devet prioritetnih oblasti: infrastruktura, urbanizam i komunalne delatnosti, konkurentnost privrede i zapošljavanje, poljoprivreda i ruralni razvoj, obrazovanje, zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, društvene delatnosti: mladi, kultura, sport i mediji i odnosi sa javnošću, turizam i zaštita životne sredine i energetska efikasnost.
Neophodan poslovni kapacitet ponuđača za ovu javnu nabavku je minimum pet projekata na kojima je radila u poslednje tri godine a koji se odnose na predmetnu javnu nabavku i iskustvo u radu na konsultantskim poslovima sa međunarodnim organizacijama u Republici Srbiji.
@ Uto, 20.08.2019. 05:07
društvo javna nabavka komunalni poslovi kultura mediji mladi poljoprivreda privreda socijalna zaštita sombor sport strategije lokalnog održivog razvoja grada sombora za period 2021. - 2027. godine swot analize turizam urbanizam zapošljavanje zaštita životne sredine zdravstvena zaštita
• Tri u jedan – bilo kada i bilo gde i... bilo ko!

Reč po reč sa Bilom Brandesom izumiteljem krosmintona, jednog od najmladjih i najdinamičnijih sportova današnjice.

Foto 36358 Instant proizvod 21. veka tipa 3 u 1, na elementima tri tradicionalna sporta, badmintona, tenisa i skvoša – razvio se u dinamičnu igru reketom i spiderom koji leti i do 300 kilometara na sat. Na tek minulom 5. Svetskom prvenstvu u Budimpešti o počecima i budućnosti ovog sporta, čiji je moto: bilo kada i bilo gde, razgovarali smo sa ocem i utemeljiteljem Nemcom Vilhelmom Billom Brandesom, najpre takozvanog speed-badmintona, pa speedmintona danas sporta priznatog kao krosminton. 
Razočaran je što na ovom šampionatu, zbog išijasa, nije mogao da nastupi u kategoriji 60+. Za sebe voli da kaže da definitivno nije najbolji igrač, do sada je osvojio po jedno svetsko zlato i bronzu, ali da i danas igra sa istom strašću kao pre tridesetak godina kada je sve počelo. I to ga čini ispunjenim i srećnim! - Opušteno i naivno pre gotovo tri decenije sa prijateljem sam igrao neku vrstu badmintona ali na ping - pong način i bez mreže. Hteli smo da izbegnemo sve konvencionalno i, priznajem, da u tome nismo imali mere. Prosto smo divljali. Smečovali smo veoma snažno i nastojali da „ubijemo” jedan drugog spiderom za badminton. Uništavali smo više kompleta opreme po sezoni, kupovali nove rekete i spidere iz svih krajeva sveta. Ali nije bilo pomoći našem ludovanju - priseća se početaka Brandes. 
Uživali su, kaže u igri na otvorenom, ali zbog lakoće spidera za badminton na malo jačem vetru igra im se raspadala. - Moja osnovna vizija, bila je da pružim ljudima zadovoljstvo igranja u parku, na plaži, bilo gde u prirodi, na otvorenom bez mreže i bilo kakvih ograničenja. Konačno i bez terena. Da teren bude tvoje telo. Da ga braniš i da žestoko napadaš protivnika. Kao boks, ali na udaljenosti. Da jedan drugom isprašite guzicu ali istovremeno ne nanosite bol i rane. Ali vremenom ipak se postavilo i pitanje terena. Prvo je to bio krug, ali iz praktičnih razloga opredelili smo se, konačno, za kvadrat i tako je počelo da se igra na teniskom terenu – kaže Brandes. Sve nakon toga postalo je deo sportske istorije, koju Brandes traganjem za novim materijalima i oblicima spidera, u prvom redu za igru na otvorenom, i danas ispisuje. Kao što se i u Međunarodnoj krosminton asocijaciji još uvek traga za novim kategorijama i modelima takmičenja. Te stranice, kako ističe, nakon mnogobrojnih frustracija mukotrpno su ispisivane eksperimentisanjem uz trajno i neskriveno oduševljenje svih koji su bili u prilici da zaigraju ovu brutlno dinamičnu igru gde spider leti brzinom i do 300 kilometara na sat. 
- Prvo smo igrali sa dugim reketima, pa onda sa kratkim, pokušavali ovo i ono... Igrali smo i eksperimentisali, uvek uz neskriveno početno oduševljenje i krš od opreme. Morao sam da se suočim sa mnogim tehničkim, tehnološkim, ali nadasve finansijskih problemima. I uvek kada je zbog nedostatka novca posao zapinjao počinjao sam ponovo i ponovo. Iz bankrota u bankrot! Ali, imao sam viziju, snažnu volju i nisam odustajao. Moj prvi inovatorski proizvod, spider prve generacije, izgledao je veoma bedno, podsećao je na parče pokvarenog sira. Na pitanje zašto je zagrizao taj grozni sir i da li je i koliko imao razumevanje za svoju strast iskreno odgovara: - U početku su mi pomagali prijatelji, predlozima, ali vremenom sve se svelo na primedbe čak i moje devojke: Bile, batali se toga, jesi li poludeo. Prestani da sanjaš. Kome to treba? Svet već ima tenis, skvoš, badminton... Uhvati se nečega realnog, radi nešto korisno, zaradi pare. Nastavak intervjua
Izvor: Slobodan Jerković | @ Uto, 20.08.2019. 03:30
badminton krosminton međunarodna krosminton asocijacija slobodan jerković sombor sport svetsko prvenstvo vilhem bil brandes
• NDNV: Licemerno i opasno ćutanje na zahteve Maje Pavlović

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) poziva institucije da konačno preuzmu odgovornost i počnu da rešavaju problem novosadske televizije Kanal 9 čija direktorica Maja Pavlović ponovo štrajkuje glađu zbog nezavidne materijalne situacije u kojoj se našao taj lokalni medij, te nedoslednih tržišnih uslova, selektivne primene zakona i političkih pritisaka.

Foto 9435NDNV apeluje i na Maju Pavlović da prekine štrajk glađu zbog opasnosti da tako ozbiljno naruši svoje zdravlje. Predstavnici ovog udruženja su poruku preneli i Maji Pavlović sa kojom su razgovarali juče u Beogradu. Direktorica Kanala 9 je u razgovoru prenela da je do sada niko od predstavnika nadležnih organa kojima se ona javno obraća, još uvek nije kontaktirao, izuzev državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandra Gajovića koji je apelovao na nju da prekine štrajk glađu zbog zdravlja. Ona kaže da se nakon osam dana štrajka glađu oseća umorno, ali je poručila da ne planira da ga prekine, već da će istrajati „dok bude potrebno”. NDNV izražava ozbiljnu zabrinutost za zdravstevno stanje Maje Pavlović, te upozoravamo nadležne državne organe da svojim nečinjenjem ovu situaciju još više otežavaju.
- Licemerno je i opasno ćutanje institucija na zahteve direktorice Kanala 9. Po ko zna koji put ukazujemo da primer Kanala 9 nije usamljen, te da su ugroženi svi lokalni mediji koji pokušavaju da očuvaju profesionalno informisanje, bilo zbog političkih pritisaka ili zbog ekonomskog iscrpljivanja - kažu iz NDNV. Bez slobodnih lokalnih medija, navode iz novinarskog udruženja, građani ostaju uskraćeni za tačne i pravovremene informacije, što je preduslov za formiranje kritičke javnosti i izgradnju demokratskog društva.
@ Uto, 20.08.2019. 02:48
aleksandar gajović društvo kanal 9 lokalni mediji maja pavlović ministarstvo kulture i informisanja nezavisno društvo novinara vojvodine - ndnv novinarsko udruženje sombor štrajk glađu
>>
1234
. . .
3692