Život

Rančevo je severno od Sombora oko dvanaest kilometara i do njega se stiže delom kamenim putem Sombor - Obzir - Bilić, a od Bilića letnjim putem preko slatinaste zemlje i livade. Uz Rančevo put produžava do Stanišića. Ovi salaši su grupisani kao selo, ali imaju zaseoka kao što su Strilići i Relići. Severozapadno od Rančeva je Gakovo i tamo su odlazili salašari da kupe kada im nešto treba u kući, dok nije otvoren dućan u Biliću. I u Rančevu su jedno vreme imali dućan. Rančevo je uvek bilo opkoljeno vodom, po nekoliko meseci godišnje. Nije se moglo prići salašima, niti ići u Sombor. Zemlja je usled ispiranja postala na priličnom delu atara slatinasta, a narod je zove „bela zemlja". Sa „bele zemlje" je do Prvog svetskog rata skidana slatinasta so (zvana slanik), koja je korišćena za spravljanje sapuna. So se sakupljala u ranim jutarnjim satima dok je vlaga. Na površini zemlje bila je debela i do jednog centimetra. Sapun pravljen od nje smatran je najboljim nadaleko. Po suncu se so nije „brala", pošto otvrdne i kristali se raspadaju u ruci. Uz ime Rančevo, uporedo se koriste i pojam Gornji salaši. Kada se govorilo o Gornjim salašima podrazumevao se pojam “jako daleko”, gde se jedva stizalo. Odatle je duvao i vetar Gornjak, ustvari Severac, ali je po pravcu iz kog je dolazio dobio ime po salašima. Iako nemaju crkvu, ni vodicu stanovnici Rančeva drže Duhove kao salašku slavu.

Kroz vekove

  • 1658. - Prvo pominjanje kao Rančevo salaši. Po odluci ugarskog paladina dodeljeno je na uživanje Đerđu Salatanjiju, Ištvanu Oroslanjiju i Mihalju Sabou. Veruje se da oni nisu ušli u posed već da su i dalje stanovnici Sloveni.
  • 1720. - Rančevo je pustara koja pripada Somboru.
  • 1743. - Pojavljuje se prezime Rančevac, a tri godine kasnije zabeleženo je da pustara pripada somborskim vojnicima, iz Bilića.
  • 1746. - Na mapi “Sombor - vojni šanac” označen put kroz Bilić i Rančevo koji vodi ka Budimu.
  • 1749. - Rančevo na proglašenju Sombora za slobodni i kraljevski grad ulazi u sastav njegove administrativno-teritorijalne uprave.

Zanimljivo

Postojala je u Rančevu posebna povelja kojom je carica Marija Terezija ovim salašima, zajedno sa Bilićem, darovala na uživanje 700 jutara zemlje, livade, za opšte korišćenje svih domaćinstava. U toj povelji su navedene sve porodice po prezimenu i koliko je koja dala stoke. To je bio razlog da se carica revanšira darovnicom, koju su uživale domaćinstva iz Rančeva i Bilića. Ipak, među njima je bilo “gloženja” oko ispaše, pošto su se neki protivili da se privilegijom koriste i oni domaćini koji su kasnije naseljeni, a o kojima u povelji nema ni reči. Ipak, preovladala je solidarnost da se pašnjakom svako služi bez obzira koliki mu je čopor svinja, krdo goveda ili čopor gusaka. Niko ne zna da kaže gde je povelja. Nosili su je salašari da bi njome dokazivali prava na uživanje 700 jutara pašnjaka. Navodno je povelja ostala u Segedinu, 1941. - 1943. godine.
  • 1754. - Rančevo je, zbog nepodmirenog duga, postalo vlasništvo grofa Adama Baćanja.
  • 1764. - Na katastarskoj mapi upisano je Rančevo.
  • 1829. - Počelo je sređivanje katastarskih knjiga koje će trajati narednih osam godina. U evidenticiji je 71, “prazno” jutro zemlje, bez vlasnika.
  • 1853. - Inicijativa za osnivanje škole koja je sa radom počela tek 1870. godine.
  • 1874. - Provlači se pitanje siromaštva. Dogovoreno je da se siromašnoj deci redovno nabavljaju bukvari za školu, te odeća i obuća. Ova aktivnost je posebno vezana za Rančevo, iako je važilo za sva salaška naselja.
  • 1916. - Oko 600 ruskih vojnika, koje su austrougarske snage zarobile na istočnom frontu, kopaju u Rančevu i okolini glavnu kanalsku mrežu.
  • 1950. - Jedna prostorija na salašu adaptirana je za društveni i kulturni života žitelja.
  • 1961. - Rančevo je imalo 168 domaćinstava sa 585 članova.
  • 1966. - Uvedena je struja.

Moderno doba

U Rančevu ima 54 domaćinstava sa 130 stanovnika. Iako najudaljenije, Rančevo je dinamičnije od drugih naselja. Postoji škola, odnosno istureno odeljenje OŠ “Nikola Vukićević”. Nastavu pohađa 10 učenika. Osamdesetih godina prošlog veka oluja je odnela krov Doma kulture u Rančevu, koji je danas ruševina. Nedaleko od naselja je gradska deponija, koja u budućnosti treba da postane Regionalno odlagalište smeća za grad Sombor, te opštine Apatin, Kula, Vrbas, Odžaci i Bač. Upravo zbog toga GUP je predvideo koridor kojim će se olakšati iznošenje smeća iz Gakova, Rastine i Stanišića.... Nephodno je renoviranje pristupnog puta, kao i asfaltiranje celog naselja, za šta postoji projekat. Rančevo ima četiri ulice, od kojih je asfaltirana samo jedna. Inače je naselje prohodno. Kao i u svim drugim naseljima postoji problem sa vodom i kanalizacijom. Niskonaponska električna mreža je nedovoljna. Ne postoji fiksna telefonija u Rančevu, jer se meštani nisu odazvali na poziv operatera. Uskoro bi do Rančeva trebalo da bude razveden gas, a plan je da se prilikom tih radova postavi i optički kabel. Mlađi stanovnici Rančeva u stočarstvu su prepoznali svoju budućnost i egzistenciju. Sedam familija drže porodične farme sa ukupno 500 goveda i upravo njima slaba struja predstavlja veliki problem. Rančevo je deo MZ “Crvenka”.

Mapa

„Somborski salaši na internetu - istorija i sadašnjost” je projekat NVO „SO open”, realizovan u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu i informacije AP Vojvodine.