Salaši

Билић
Bilić
Буковац
Bukovac
Чичови
Čičovi
Градина
Gradina
Крушевље
Kruševlje
Ленија
Lenija
Лугово
Lugovo
Милчић
Milčić
Ненадић
Nenadić
Обзир
Obzir
Радојевићи
Radojevići
Ранчево
Rančevo
Шапоње
Šaponje
Жарковац
Žarkovac

Današnji salaši u okolini Sombora su nastavak istorije i života naselja koja su postojala poslednjih 500 i 600 godina. Kuće se danas podižu u nizu, na dosta mesta salaši svojom urbanizacijom podsećaju na sela. A sela ipak nisu! Salaši nemaju pijačne dane, u njima se ne održavaju vašari, nemaju ispostave upravnih vlasti, dok robnu razmenu obavljaju u gradu - napisao je 1970. godine, somborski novinar i hroničar Milenko Beljanski.

Četrdeset godina kasnije, stanovnici salaša žive u 21. veku, ali ih i dalje muče neki vekovni problemi. Od popisa do popisa salašara je sve manje, a demografska slika ukazuje da će se smanjivanje nastaviti. Uz malo bolje infrastrukturno opremanje možda bi to moglo da krene u drugom smeru.

Osim Bukovca ni jedan salaš danas nema vodovod, ni kanalizaciju. U moderno doba stanovnici somborskih salaša koriste vodu sa kućnog bunara, iščekujući da najzad počne gradnja, davno planirane fabrike vode “Jaroš 2” koja će omogućiti da najzad i “salašari” postanu građani. Dve trećine salaša, posebno “vezanih”, za mesne zajednice Crvenka i Mlake, imaju ozbiljnih problema sa niskonaponskom mrežom, što najviše utiče na ozbiljnije bavljenje stočarskom proizvodnjom, nekad osnovnom privrednom granom na salašima. Poljoprivredna tradicija je i dalje jaka, pa i danas u naseljima žive ozbiljni poljoprivredni proizvođači. Prilazni putevi salašima uglavnom su asfaltirani. Međutim, to ne važi i za sporedne “ulice” u samim naseljima. Kretanje po Rančevu, Radojevićima, Čičovima odvija se isključivo poljskim putem ili u najboljem slučaju, po tucaniku. Plansko uređenje atarskih puteva, koje se finansira iz gradskog, pokrajinskog i republičkog budžeta moglo bi da dovede do stvaranja kružnog prstena, koji bi povezao kompletan somborski atar. Tom mrežom atarskih puteva bi se potpuno rasteretile glavne saobraćajnice od poljoprivredne mehanizacije. Za potpun završetak ovog projekta biće potrebno napraviti na Velikom bačkom kanalu, koji bi povezao Radojeviću i Gradinu sa Žarkovcem i Lugovom.

Na salašima su danas mahom staračka domaćinstva. Broj dece po naseljima kreće se uglavnom u jednocifrenom krugu. U skladu sa tim podatkom je i broj aktivnih škola, koji je danas sveden na svega tri. Pre nešto više od jednog veka na gotovo svim salašima radio je učitelj, dok danas tu “čast” imaju samo deca sa Bukovca, iz Rančeva i Žarkovca. Svi nekadašnji domovi kulture, odnosno društveni objekti nalaze se u vlasništvu Republike Srbije. Samo su oni u Žarkovcu i na Bukovcu zadržali svoju osnovnu namenu i delatnost. Na nekim salašima su shodno prilikama, praznu školsku zgradu pretvorili u društveni dom, za najrazličitije namene, od prela do zbora građana. Ni jedan salaš nije organizovan kao mesna zajednica, iako poneki imaju više stanovnika od najmanjih somborskih sela. Na sreću, svaki salaš je jedno izborno mesto, pa svoju glasačku volju, oko 4.500 somborskih salašara može da iskaže na svom pragu.

Danas salaš u okolini Sombora košta od šest do deset hiljada evra. Nema naselja u kome se ne može pronaći napušteni objekat, a neretko je slučaj da neka od ruiniranih zgrada pripada samoj državi. U prvim godinama ovog veka postojalo interesovanje za kupovinu napuštenih objekata, ali je i to sa dolaskom krize nestalo. Prelepi prazni objekti prepušteni su zubu vremena, dok se sa druge strane sada na salašima grade kuće od tvrdog materijala i modernijih arhitektonskih rešenja.

„Somborski salaši na internetu - istorija i sadašnjost” je projekat NVO „SO open”, realizovan u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu i informacije AP Vojvodine.