Život > Zahtev za odštetu zbog deportacije 1944
|
Ema Zađva-Merei tužila državu Srbiju i tražila odštetu zbog toga
što su joj 1944. komunisti deportovali oca, kog nikad više nije videla.
Reč je o prvom sporu te vrste, piše Mađar so. List navodi da su zanatliju iz Sombora Ištvana Mereija 11. decembra
1944. komunisti deportovali i on se više nije vratio kući. Nedugo
zatim, njegova imovina je konfiskovana, a supruga odvedena u zatvor.
Ema Zađva-Merei tužila je državu i tražila odštetu zbog pretpljenog bola, straha i ponižavanja. Proces se vodi pred Osnovnim sudom u Somboru. |
mifi
@ Uto, 10.01.2012. 14:07  |
|
Pred Osnovnim sudom u Somboru ekspresno je završena rasprava u sporu za obeštećenje koji je Ema Zađva-Merei povela protiv države Srbije.
Rasprava je juče završena za samo nekoliko minuta, piše "Mađar So".Gospođi Zađva-Merei su oca Ištvana Mereija deportovali a zatim ubili partizani 1944.godine, a ona sad traži odštetu zbog pretrpljene boli, straha i poniženja.
Sudija Vesna Vujinović je na ročištu saopštila da je sudskim spisima priložila mišljenje dva sudska veštaka-lekara, koje će prilikom donošenja presude imati u vidu, kao i presudu somborskog Okružnog suda iz 2007. kojom je Ištvan Merei rehabilitovan.
Sudija je ocenila da nema potrebe za nastavljanjem postupka dokazivanja i objavila je zaključivanje rasprave. Katica Šamu, pravna zastupnica Eme Zađva-Merei je nakon ročišta izjavila da u ovakvim sporovima ne dolazi do javnog objavljivanja presude, već da je strane u sporu nakon njegovog zaključenja dobijaju pismenim putem, što ona očekuje da će se dogoditi u roku od mesec dana.
|
triletrip
@ Sre, 11.01.2012. 18:51  |
| Јел1 то могу сви да траже од Републике Србије ко год је претрпео душевну бол,страх и понижење због односа државе према појединцу и који је то временски период када се мора поднети захтев? Ако ово успе ,можда ће нас бити још који ће мо тужити. Ни нама данас није лако. |
бубиленд
@ Čet, 12.01.2012. 19:14 |
|
Ako prodje tužim i ja.
|
besan kao pas
@ Pet, 13.01.2012. 15:24 |
|
U tekstu se navodi da je deportovani bio zanatlija u Somboru. Zna li iko čime se bavio taj zanatlija, šta je izrađivao ili opravljao i gde mu je bila radnja ?
Ovako je informacija malo široka, neko može pomisliti da je radio nešto za vojsku, policiju, čizme ili nešto slično. Mislim bilo bi dobro da znamo kad već vidimo da je objavljeno i da suđenja praktično nije ni bilo!?
|
mitagenije
@ Pet, 13.01.2012. 23:24  |
|
Otac gospodje Eme bio je sarac i radionica mu je bila u Pariskoj ulici. Od kuce je odveden u decembru 1944. godine, kada je gospodja Ema imala 10 godina. Tada ga je porodicavidela poslednji put. Ubijen je, a oni nikada nisu saznali ni
gde mu je grob.
Rešenje suda kojim se utvrđuje da je Stevan Merei bio žrtva progona i nasilja
iz ideoloških razloga njegova ćerka dobila je pre tri godine. Imovina im je
konfiskovana, a posle rata i majka je provela tri godine u zatvoru u Požarevcu
pod optužbom da je saboterka i da je u saračkoj radnji svog supruga skrivala
kožu. Gpospdja Ema ocekuje povracaj oduzete imovine, a jedan od poslovnih prostora je onaj u kome se nalazi Kafe "Star" koji sada u zakup izdaje Grad Sombor. |
bacvanka
@ Sub, 14.01.2012. 18:24 |
| Кафић "Стар" је у улици Лазе костића и не знам како је повезан са Париском улицом. |
бубиленд
@ Ned, 15.01.2012. 17:48 |
|
"Star" jeste u Ulici Laze Kostića, ali njega sam navela kao deo imovine koja je nacionalizovana porodici Eme Merei, a ne kao lokal u kome je bila saračka radnja. |
bacvanka
@ Ned, 15.01.2012. 22:18 |
| Мене и даље само интересује моје постављено питање. Да ли важи за све? |
бубиленд
@ Pon, 16.01.2012. 18:31 |
|
Ne vazi za sve.
Nemci su slali pojedine u radne logore,koji su se doduse vratili zivi,a ondasnja vlast ih smatrala izdajnicima i slala kod Jova Kapicica na prevaspitavanje.
Nemacka ne isplacuje nikakvu odstetu,doduse doneli su neki zakon,veoma smesan,koliko me secanje sluzi bilo je nesto u maniru "ko je bio ziv do devedeset i neke ima pravo na odstetu,...",a zemljom Srbijom vladaju potomci komunistickih "velikana" koji Jovu Kapicicu placaju pet prosecnih penzija, drugi ga zovu kao pocasnog gosta na svoje skupove,tako da od iste ne ocekujte nikakvu odstetu.
Takodje odstetu nece dobiti ni naslednici Novosadske racije,kanda nisu pretrpeli dusevne bolove,iako su se ovi iz LSV-a mlogo potresli jerbo nisu mogli da odnesu ruzu pred kamerama ,a namerili su bas kad je crkva drzala pomen.
|
serpiko
@ Uto, 24.01.2012. 09:37  |
|
Odšteta za smrt oca Presudom Osnovnog suda u Somboru Emi Merei Zađva (78) država Srbija treba da plati odštetu od 750 000 dinara. To je ishod tužbe koju je pokrenula 2007. godine, kako bi rehabilitovala oca Ištvana Mereija, koga su 1944. godine partizani ubili u odmazdi protiv Mađara. U obrazloženju je navedeno da naknada treba da se isplati zbog duševnih boli, smrti bliskog srodnika, pretrpljenog straha i povrede časti i ugleda. Na presudu suda u Somboru država Srbija uložila je žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu. Somborski sarač je ubijen kada je njegova ćerka Ema imala 10 godina. Seća se da je njen otac odveden iz kuće 11. decembra 1944. godine. Kolima su došli dva partizana i rekla mu da treba da pomogne vojsci oko prevoza neke slame. Seo je između njih i porodica ga više nije videla. - Čuli smo da ljude ubijaju na kraju grada, kod hipodroma, i ja sam s majkom išla da ga tražim. Nismo ništa našle, ali na osnovu priča, mislim da mi je otac ubijen krajem decembra. Mama je 1945. godine išla u borske rudnike da ga traži - rekla je Ema Merei Zavđa. Posle Ištvanovog nestanka, porodica Merei ostala je bez dve kuće i radnje. Majka joj je 1946. bila osuđena na tri godine zatvora kao saboterka jer je vojska pronašla kožu koju je njen muž sarač obrađivao. Kada joj je majka uhapšena, dvanaestogodišnja Ema i njen tri godine stariji brat Stevan šest meseci su proveli u kući sami bez ogreva. Porodica Merei je 1954. godine podnela zahtev za pasoš, kako bi odselili kod rođaka u Švajcarsku, ali im je zahtev odbijen. Ema Merei Zađva prvi pasoš je dobila tek 1970. godine. Kaže da je kao gimnazijalka bila obeležena kao dete izdajnika, a posle završene gimnazije nigde nije mogla da dobije posao. To su bili razlozi da podnese zahtev za naknadu nematerijalne štete. Tražila je odštetu od 830 000 dinara, ali je po nepravosnažnoj sudskoj presudi presuđeno na 730 000 dinara: 400 000 dinara za pretrpljenu bol zbog smrti oca; 100 000 dinara na ime pretrpljenog straha i 250 000 dinara za duševne boli zbog povrede časti i ugleda. Novosadski advokat Antal Bozoki, koji zastupa više od stotina porodica koje su poečele sudsku rehabilitaciju roditelja, kaže da je Ištvan Merei prilikom ulaska mađarske vojske 1941. godine u Sombor spasao više od 200 Srba sigurne smrti. Advokat Bozoki dodaje da je Ištvan Merei, prema svedočenju komšija, svojim životom garantovao da osumnjičeni Srbi ne poseduju oružje. Spaseni Srbi su partizanima pismeno potvrdili da za život mogu da zahvale Ištvanu Mereiju. - Bez obzira na to, oni su ga 1944. uhapsili. S drugim Mađarima iz Sombora streljan je na periferiji grada, a tamo je posle podignuta autobuska stanica - objašnjava advokat Antal Bozoki. Naredni sporovi kraći - Kada postane pravosnažna, presuda somborskog suda, ako ne doživi sudbinu novosadske, biće pravni osnov za više desetina hiljada sudskih sporova u Srbiji. sudski postupci će neuporedivo kraće trajati pošto će se presuđivati na osnovu sudske prakse - kaže Antal Bozoki. Zlata Vasiljević, Blic (sreda, 15.02.2012.) |
mifi
@ Sre, 15.02.2012. 11:41 |
|
" ПРАВДА НЕ СМЕ БИТИ СЕЛЕКТИВНА" У "Политици" од11. фебруара 2012. год. објављено је на 13 страни чланак под насловом "Правда за стрељаног оца" ауторке Александре Исаков. Па лепо потомци покојног Стевана Мереи , угледног занатлије из Сомбора, кога су партизани без судског процеса стрељали, дошавши на власт 1944.год. добили су недавно пресудом Основног суда Сомбор моралну сатисфакцију, уз позамашну новчану накнаду а како у чланку стоји-за претрпљени страх и душевну бол. Рекло би се-правда је спора али достижна!Али да ли правда сме бити селективна или мора бити универзална? Отац моје ујне, Живојин Легетић, угледни грађанин Сомбора био је у Краљевини Југославији по дужности капетан полиције у Сомбору.У априлу месецу 1941. год. мађарске окупационе снаге су га ухапсиле и у мају месецу, без икаквог судског процеса, али после ужасног злостављања,у затвору ликвидирале. Отим стравичнимдогађајима постоје живи сведоци и писмени докази (Архив Војводине у Новом Саду). Живојинова удовица Јелена, остала је са два малолетна детета и тегобно их изводила на частан животни пут. Моја ујна Мила Мандић рођ. Легетић у време тог трагичног догађаја имала је 8 година и била је вршњакиња Еве Мереји ,ћерке страдалог сада рехабилитованог Стевана Мереиа. У време мађарске окупације моја ујна похађала је школу на мађарском језику, јер српска школа није постојала и када би на школском одмору са својом другарицом Српкињом повела разговор на матерњем језику,пришла би дежурна учитељица и строго их укорила на свом матерњем језику" Овде се српски неће причати, ово није Србија, говорите мађарски".То су биле између осталог,дечије трауме-претрпљени страх и душевна бол, али о свем утоме се и онда и сада само ћути и гура у заборав. У сагласју са својом ујном Милом Мандић "угледним педагошким радником у пензији у Сомбору, сада на измаку осме деценије живота питала бих и молила за савет судију Весну Војиновић , с обзиром на то да је она донела пресуду у вези са процесом породице Мереи да ли постоји начин да моја ујна добије сатисфакцију и надокнаду за све оно што је као дете, са својом мајком и братом, претрпела у време мађарске окупације у граду Сомбору? Потомци породице Мереи, који сада живе у Мађарској, имали су подршку"једне мађарске фондације која је сносила трошкове за покретање судског поступка и доласка на рочишта у Сомбор"- наводи се у чланку а сви ми потомци породице Легетић/ Мандић, питамо се , с правом и можда не сасвим изгубљеном надом-да ли постоји игде слична српска фондација у садашњој држави Србији? Др мед. Милица Гомбосев-Митић (Политика 29.02 2012.) Текст послао корисник бубиленд @ Sre, 29.02.2012. 20:33 |
mifi
@ Pet, 16.03.2012. 17:24 |
|
Milici svaka čast na ovom članku a vas iz Soinfa bi najlepše zamolio da nas obavestite kad je ova presuda postala pravosnažna da bi i naši napaćeni Rastinci mogli da se organizuju i zatraže oštetu za svoja stradanja. Unapred hvala.
|
kooobac
@ Pet, 16.03.2012. 17:59  |
| Gospode bože da li ovome ikada ima kraja? Da li će ikada postojati generacije koje neće pričati o tome ko je kome pradedu, dedu. oca, brata ...ubio? Koji fuck'n višak istorije! |
malovarosanin
@ Pet, 16.03.2012. 23:56 |
|
Za sve sto uradi sluzbeno lice odgovara drzava i mozes da tuzis drzavu. A ovde nije samo izolovano ponasanje sluzbenog lica nego je u pitanju bila drzavna politika. Zasto da ne tuzi drzavu za ono sto im je drzava ucinila? Kontam da ti neces traziti pravdu ako ti neki policajci, danas sutra, udju u kucu i, ne daj Boze, ubiju oca ili majku, brata ili sestru. Iz tvog posta razumem, da ces reci koji fuc*ing visak istorije i razmisljanja ko su bili policajci koji su mi ubili oca (mamu, brata, sestru, biraj do koga ti je manje stalo). Kada ti se u buducnosti desi neko zlo budi dosledan i nemoj traziti saosecanje, a ponajmanje pomoc u potrazi za pravdom. poruka menjana pre 2 meseca |
drmr
@ Sub, 17.03.2012. 08:38 |
| Prijatelju drmr , izgleda da se nismo razumeli. Poenta mog komentara je u sledećem - dokle ćemo uopšte dolaziti u situacije nakon kojih ćemo da tražimo odštete (od bilo koje) države za zverstva, ubistva, progone, maltretiranja....a ne da li treba ili ne treba neko da tuži neku državu zbog takvih stvari. To se valjda podrazumeva. Spominjani "višak istorije" se odnosi na ono što nam se do danas dešavalo, a ne na poziv na neki "zaborav". Nadam se da sam sada jasniji. |
malovarosanin
@ Sub, 17.03.2012. 16:50 |
