- Vojvodina od nekada izuzetno razvijenog federalnog dela u bivšoj SFRJ, odmah iza Slovenije, danas nedovoljno razvijena regija u državi Srbiji. GNP je 1990 prema podacima Svetske banke 3.006 US$ u Vojvodini a u Srbiji 2. 275 US$. Ispod linije siromaštva je 1989. godine živelo 8% stanovnistva Vojvodine a 21% stanovnika Srbije (Aleksandra Posarac istrazivanje). Nivo nepismenih je bio 1981. u Vojvodini 5.8% a u Srbiji 10.9%. Ta dva pokazatelja, bogatstvo i pismenost su važni civilizacijski parametri i daju preciznu sliko gde je ko i ko je ko bio. 

Vojvodina je opljačkana ratovima 1991-1999. Rat se mora platiti. Tenk troši mnogo vise nego automobil. Putovati automobilom je jeftinije nego na tenku. Tenk troši 300 litara benzina a automobil 5-6. Ko je platio rat? Oni koji su imali. Vojvodina pre svega. Ne mozes uzeti od onog ko nema. To je bila politika prema Vojvodini od 1945 a koja se zvala „Vi imate, niste gladni!” Danas je Vojvodina gladna. Zašto nema istraživanja koliko ljudi danas živi ispod linije siromaštva u Vojvodini? Koliko ima narodnih kuhinja u kojima B-92 humanitarna organizacija, a ja sam verovala da je to tadio i TV, deli tanjir čorbe u nekad prebogatim selima? Od 1987 građanke i građani Vojvodine žive pod pritiskom svih vrsta strahova koji se stalno obnavljaju, strah od gladi, novih ratova, siromaštva, bolesti, progona. Živi od 1987 pod pritiskom zavisnosti od moći onih koji dele ili ukidaju radna mesta, dele ili smanjuju penzije, dele ili ukidaju stavke u budzetu, dele ili ne dele tanjir corbe u narodnim kuhinjama. Pa nekom meso a nekom samo voda. To stvara mentalitet logora, a ne mentalitet uspešne i bogate zajednice koja sada u Vojvodini postoji samo u sećanju. Ogromna je moć kada se u logoru deli čorba. Posebno kod onih koji su imali iskustvo traume gladi, a upravnici su logora, ili su bar oni koji dele čorbu. Nije ni to loša pozicija u logoru. Sve to stvara osećaj nemoći i očaja. Možda nije ubijena nada? Možda upravo sećanje na bogatstvo i pismenost kao civilizacijski pokazatelji, mogu da budu osnova za preokret u Vojvodini? Krize stvaraju dezorijentaciju. Vojvodina je dezorijentisana. Ona ima velik potencijal, ali nema političku elitu da se suoči sa realnošću i krene u preokret. Nije Vojvodina više nikakva lokomotiva napretka Srbije, koju ona vuče prema Evropi. Ma to su fantazije. Voz od Pančeva do Zrenjanina ide 2 i po sata, 50 km., ma kakva lokomotiva? Vojvodina od 1945 ima dvostruki zid ćutanja koji je posle ratova 1991-1999 jos jači, dublji i opasniji. Vojvodina ima „bele mrlje” u secanju; „bele mrlje”, ono o čemu se ne govori ni javno ni u porodicama. To je pola miliona proteranih Nemaca posle Drugog svetskog rata i 200.000 građana i građanki Vojvodine koji su otišli pod pritiskom posle 1991. Utvrđivanje broja stradalih po logorima posle 1945. i 1991. je civilizacijski zadatak Vojvodine. 

PREDLOZI: 

- Osnivanje Vojvođanskog studije instituta za holokaust i genocid

- Referendum u Vojvodini sa pitanjem da li su građanke i građani Vojvodine za republiku u okv iru federalne Srbije. Da ili ne? 

Ovakve baljezgarije ne zaslužuju bilo kakvu polemiku, sali ipak jedno zapažanje. Da je kojim slučajem u Nemačkoj pokrenula pitanje osnivanja Vojvodjanskog Instituta za holokaust i genocid (očigledno smatrajući da su podunavske Švabe bile žrtve tog holokausta i genocida u Vojvodini) gospođa Beč Neuman bi zaglavila zatvor, zato što korištenjem termina holokaust upređuje izgon dela nemačkog stanovništva iz Vojvodine sa potpunim istrebljenjem Jevreja u Trećem Rajhu. Ali pošto u Srbiji sve može, ne bi me čudilo da ga uskoro i napravi. Evo može, čim Češka proglasi nevažećim Benešov dekret kojim je od 1945. (komunisti su uzeli vlast tek '48.)preko tri miliona Nemaca prognano iz Sudeta i Moravske u Austriju i Nemačku, čim se Poljska odrekne Gdanjska (nem.Dancinga) i vrati u njega Nemce proterane nakon  WWII....