Kad god se priča o baštini nekog od brojnih naroda na ovoj balkanskoj i panonskoj vetrometini, prva slika koja se čoveku stvori pred očima je svakako ona koja podrazumeva neki KUD s manje ili više gizdavim tradicionalnim nošnjama, napevima i plesovima. I to je OK. Ali jedina, ako je to uopšte, falinka, tačnije – nedostatak takvog čuvanja baštine –zasigurno č je injenica da ovakav vid zaštite nasleđa ne govori dovoljno o sadašnjem, modernom trenutku u kojem je neki od naciona. Obaška što, po nekim teoretičarima, vodi i u svojevrsan vid getoizacije.
Baš zbog toga, redak primer promišljanja aktuelnog trenutka, ali i budućnosti, emaniran u Džepnom pozorištu „Berta Ferenc“ u Somboru, zaokuplja pažnju ne samo onih kojima je namenjen, ovdašnjim bačkim, banatskim i sremskim Mađarima, već je sve češće i u društvenom „rasporedu“ Somboraca koji jako loše ili nimalo ne govore mađarski jezik. A kakav je zapravo ovaj sinhaz?
– Mi smo zapravo udruženje građana koje kroz svoje programe predstavlja jedinstven model konstantne popularizacije savremenih dostignuća umetnosti i nauke na maternjem jeziku u Vojvodini – priča predsednik „Berta Ferenca“ Jožef Fekete, koji je, osim činjenice da je kolega novinar, sada dopisnik „Mađars oa“ sa zapada Bačke, ujedno i član Mađarske akademije umetnosti u Budimpešti, i priča o počecima. – Tamo od 1996. u Subotici, u okviru Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, postojalo je Vojvođansko mađarsko amatersko pozorište, koje je, pre svega zbog nedostatka para, ugašeno tri godine kasnije. Naravno, nismo se pomirili s tim i rešili smo da nastavimo tu priču pa je tako „Berta Ferenc“, prozvan po u međuvremenu preminulom velikom kulturnom radniku iz Totovog Sela, započeo svoj život 21. novembra 2001.
Prvobitna ideja je bila da glumci-amateri okupljeni iz cele Vojvodine uz pomoć profesionalnih pozorišnih delatnika naprave jednu predstavu godišnje s kojom bi „krstarili“ po Pokrajini, nakon čega bi se sami glumci vraćali u svoje sredine i tamo, obogaćeni stečenim iskustvima, prenosili tajne glumačkog zanata kolegama.
– Do sada smo imali četiri pozorišne predstave, što u ovim uslovima predstavlja uspeh, ali smo posebno ponosni na „Susrete“, kojih će do jubilarnog, ovog meseca, biti ravno 140 – sumira rezultate desetogodišnjice rada „Berta Ferenca“ njegov predsednik Jožef Fekete, koji je ponosan na mogućnost promocije koja se otvara već etabliranim umetnicima, naučnicima, sportistima, zanatlijama, ali i na otkrivanje mladih talenata.
Ništa manje postojećih 150 članova „Berta Ferenca“ nije ponosan ni listu učesnika „Susreta“ kao ni auditorijum.
– U sredini u kojoj živimo i radimo, u svetu u kojem smo, bilo bi fatalno pratititi savremena dostignuća tako što bismo se vodili nekim nacionalnim ekskluzivitetom i zato su naši gosti i Srbi, Hrvati, Bunjevci, Rumuni... imali smo i goste iz Japana i Sirije. Isto tako, sve je veći broj naših prijatelja koji uopšte ne govore mađarski, ali dolaze na susrete, pa organizujemo i simultani prevod za njih – objašnjava Joška „magiju“ Džepnog pozorišta.