SOinfo > Dnevnik sa usavršavanja
  Nakon
uobičajenog upoznavanja sa pravilima u Dojče Vele, redakciji na srpskom
jeziku, uputila sam se ka smeštaju. Život u stranoj zemlji, naime, na prvi
pogled ne razlikuje se previše od života u Srbiji, (zaista)! U ovom
internacionalnom Domu mnogo je mladih ljudi koji rade doktorate, usavršavaju se u svom
sektoru obrazovanja. Zamislite, svaki dan, u svakom trenutku, čujete
razgovore na nekom stranom jeziku, živite okruženi ljudima iz svih
mogućih krajeva sveta. U svakome razgovoru i druženju saznajete toliko
novih informacija o zemljama iz kojih ti ljudi dolaze; o njihovim
navikama, načinu života, običajima i razmišljanjima koja su često
drugačija iz perspektive naše kulture. I slobodno mogu reći da je bilo
trenutaka kad mi je bilo teško prihvatiti njihove navike, npr. meni do
tada strane i čudne mirise iz kuhinje u kojoj moje „komšije“
Kinezi, Koreanci, Indijci, Libanci, Rusi, Meksikanci, Nemci i drugi
pripremaju svoje specijalitete 24 sata na dan. Mirisu su zaista
raznovrsni. Radni dan mi počinje u 9 časova ujutru. Dolazim u redakciju u kojoj me čeka uigrani tim novinara. Ono što je mene oduševilo jeste timski rad i kolegijalnost. DW - srpska redakcija informacije plasira, za sada, na dva načina, putem radija i interneta. Program čini 7 emisija po 15 minuta. Šta ja radim? Obično čitam tekstove, jer im se dopada moj glas. Montiram prilog i kasnije, eventualno, prevedem neki tekst, koji se postavlja na internet. Ova multimedijalna "kuća" plasira informacije iz celog sveta. Kasnije dem na kurseve/ seminare. Potom ili idem u smeštaj, ili na kaficu i večeru u grad Bon. Oduševljenje gradom i svim što mi boravak u njemu pruža svakim danom raste sve više. Nalazi se na obalama reke Rajne, ima oko 300. 000 stanovnika i prostire se na oko 141,22 km² . Grad ima istoriju dugu 2000 godina i spada među najstarije nemačke gradove. Bio je glavni grad Zapadne Nemačke od 1949 do 1990. Ovde je rođen i Ludwig van Beethoven (najverovatnije 16. decembra 1770. godine). Sticanje novih veština u programima poput DIRA-e ili Open Media-e iskustvo je više, nekako fensi. Ono što nije bilo ugodno, a sada mi je smešno jeste da sam ceo jedan dan tražila banku da podignem novac. Kada sam je pronašla, shvatila sam da nisam u toj banci već u drugoj, a u to vreme banke su se zatvarale. Novac sam podigla sutradan... Sa struučnog usavršavanju u DW, redakcija na srpskom jeziku |
maka
@ Sre, 29.12.2010. 20:32  |
